ИН4С

ИН4С портал

Београде, срећан дан слободе!

Нека вечно живи сећање на ослободиоце Београда. Живео Београд! Живела Србија!

ослобођење Београда

У Београду се данас обележава Дан ослобођења главног града у Другом светском рату.

Пре 80 година, 20. октобра, војници Трећег украјинског фронта Црвене армије и Прве армијске групе Народноослободилачке војске Југославије, међу којима су најбројнији били војници руске и српске националности, спровели успешно Операцију Београд и протерали заувек нацисте из Београда.

У тој борби животе је дало 2.953 војника Народноослободилачке војске Југославије и 940 црвеноармејаца.

Фото: Музеј града Београда

Београд их данас са поносом истиче и слави, истакао је градоначелник Београда Горан Весић у честитки упућеној грађанима, наводећи да је прошло време када се српски народ стидео своје славне и дуге историје.

Он је на друштвеној мрежи уз фотографије настале пре 76 година када је Београд ослобођен написао: „Срећан нам Дан слободе. Дан када је наш град, после 1 287 дана дуге нацистичке окупације у Другом светском рату, ослобођен!“

„Београд поново поносно слави Дан победе од 2014. године после више од деценије срамног ћутања када је улицу у нашем граду добио командант јединица НОВЈ генерал Пеко Дапчевић и када су враћене улице, срамно одузете неколико година раније, совјетским херојима команданту јединица Црвене армије маршалу Фјодору Толбухину и генералу Владимиру Жданову“, навео је Весић.

Како је истакао, пријатељство српског и руског народа исковано је у заједничком страдању, исписано крвљу наших палих хероја, и зато је оно вечно и нераскидиво.

Нека вечно живи сећање на ослободиоце Београда. Живео Београд! Живела Србија!, написао је Весић на крају објаве.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

7 thoughts on “Београде, срећан дан слободе!

  1. Тужно ке да ИН4с слави комунистичку окупацију Југославије, која је, поред поништавања свих тековина победа у балканским ратовима и Првом светском рату, донела и насилно искорењивање српског националног идентитета из Македонике, Црне Горе, Полимља и Старе Херцеговине.

  2. Slava neumrlim oslobodiocima Beograda! Dok su bradate kukavice i izdajnici saradjivali sa okupatorima general Dapcevic je sa div-junacima oslobadjao nasu prestonicu!

    1
    5
  3. Кда је ослобођен Београд у њега су ушли СССР вјници-Црвеноармејци и партизани.
    Увјек смо слушали само о Пеку Дапчевићу а о Милоју Милојевичу ни ријечи ,постваља се птање зашто комунисти увјек лажу а алжу кад зину,јер је Милојевић био на Голом отоку а то Брозова гамад не могу да забораве без обзира што је предходно у ратау напрвио .
    Командант Двадесет прве (српске) дивизије пуковник Милоје Милојевић (1912-1984). Завршио пешадијску подофицирску школу Војске Краљевине Југославије. Борац Прве пролетерске НОУ бригаде. Члан КПЈ од 1942. Истакао се у борбама са усташама и домобранима 1942. када је тешко рањен, због чега је међу првим борцима НОВЈ 6.септембра 1942. проглашен за народног хероја Југославије. Члан војне мисије Врховног штаба НОВЈ при савезничкој мисији за Блиски исток. Новембра 1943. креће за Каиро са аеродрома код Гламоча заједно са Лолом Рибаром. Лола гине а од исте бомбе Милојевић бива тешко рањен. Приликом трећег рањавања губи једно око. У бици за Београд води своју дивизију у борбама око Авале и самог споменика Незнаном јунаку, која опкољава и уништава око 20.000 Немаца, а касније заробљава 80 тенкова, 200 топова и преко 1500 моторних возила и преко 1100 немачких војника. Члан Председништва АВНОЈ-а. Завршио Вишу војну академију у Београду. Командант града Београда, па Прве армије ЈНА. После смене Александра Ранковића 1966. пензионисан. Носилац Партизанске споменице 1941.

    5
    5
    1. Мој Зеко твоја комуна нас је и одвела у Нато, прво је очистила русофиле частећи их љетовањем на Голом отоку, а после и формално приступајући Нато споразумом о заједничкој одбрани са Турском и Грчком 1956, чланицама Нато.

      Благо теби, живјећеш двјеста година с таквом памети, само ти ноге треба треба мијењат редовно…

      4
      1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *