Теслина слика свијета

Пише: Војислав  Гледић

Генијални српски и свјетски научник и проналазач Никола Тесла био је не само велики стваралац, истраживач, научник и проналазач, већ и проницљиви мислилац који је изградио  сопствени,  специфични поглед на свијет и живот. Његова филозофија је била одраз интензивног интелектуалног и, надасве, стваралачког рада. Био је окренут природи, посматрању и проучавању њених појава и откривању тајни, као и одговарајућој техничкој примјени природних закона на конструкцију нових машина, уређаја, апарата и система. У том погледу је био универзални научник и конструктор. Његово проналазаштво се, дакле, протезало од откривања дате природне појаве па до њене практичне примјене у неком новом техничком изуму. При томе је тај изум увијек био у склопу ширег и свестранијег подручја које је захватало сложену проблематику науке и технике.

Бавећи се, током многих деценија, непосредним лабораторијским радом, Тесла је био повезан са изворним свијетом природе што је, наравно, опредијелило његово филозофско поимање свијета. Он је био присталица материјализма и то је недвосмислено стално подвлачио, иако је одрастао у духовној средини која је била изузетно побожна. Његов отац Милутин , свештеник Српске православне цркве, много је утицао на свога сина, а и мајка Ђука  (Георгина) му је, такође, потицала од религиозне свештеничке породице. И Теслино васпитање и образовање, бар у најранијој младости, било је у духу те оријентације, али су долазили до изражаја и други подстицаји. Посебно је био окружен снажном народном традицијом у духу изворне српске епске поезије и славне историјске традиције која је величала храбру и вишевјековну српску борбу за независност и одржавање националног идентитета у веома суровим историјским условима. У том смислу је овај великан стасао у правог и узвишеног народног јунака који се снажно и неустрашиво хватао у коштац са свим препрекама и недаћама на које је наилазио у свом стваалачком и духовном раду.

Тесла је увијек подвлачио да у природи, као супстратуму, постоји материја која се манифестује кроз разне облике испољавања. У суштини материјалне стварности стоје праелементи, а они, касније, добијају најразличитије форме повезивања и дјеловања. Посебно је било питање постојања и испољавања природне енергије према којој је Тесла увијек, посебно у вријеме својих најзначајнијих истраживања, осјећао изузетну наклоност и настојао да је „припитоми“, односно да је искористи на добробит човјека и његових потреба. Зато је увијек  помно и узвишено пратио необуздану и снажну грмљавину уживајући у тој природној стихији и маштајући да је искористи помоћу одговарајућих техничких уређаја. Сматрао је да је читава материјална стварност, космос као сваобухватна временско-просторна датост отјелотворење електромагнетних осцилација и силе која представља неицрпан потенцил егзистенције свијета.

Тесла до својих филозофских концепција и специфичног погледа на свијет није дошао само својим непосредним бављењем природним наукама и техничким иновацијама. Он је од ране младости био велики заљубљеник књига разног садржаја, при чему  су то у дјечачком и младићком периоду  биле књиге из лијепе књижевности, али је касније круг свог интересовања проширио на разне области. Био је и на литерарном плану велики и страствени проучавалац разних области, а и филозофији је поклањао одговарајућу пажњу. Стално је увиђао значај и улогу општег обазовања, у којем је филозофски поглед био од кључног утицаја, на човјеково бављење било којим креативним послом, а посебно проналазаштвом као најзначајниим подручјем од којег, у крајњој линији, зависи и сам физички опстанак у сталној борби савлађивања природе и коришћења њених потенцијала.

Посебну наклоност гајио је према француској материјалистичкој и рационалистичкој филозофији. Као гимназијалац први пут се упознао са елементима те филозофије и осјетио да му њена концепција највише одговара. Као одличан познавалац француског језика, науке и културе, он је дјела великих француских мислилаца читао у оригиналу и тако непосредно понирао у њихову оригиналну, изворну мисао. Њему је било блиско поимање знаменитих Декарта и Холбаха, који су детаљно разматрали и питање материјалне стварности. Теслу је посебно Декартова научно-филозофска мисао одушевљавала тако да се често на њу позивао и у позним годинама, посебно када се почео интензивније бавити питањем роботике, телекомуникација и теледириговања.

Као студент технике у Грацу, Тесла је био један од најревноснијих читалаца, не само међу студентима него и у кругу чланова тамошње библиотеке (и у Госпићу се, такође, истицао као изузетно ревносан и приљежан читалац и члан локалне библиотеке). Наравно, нарочиту пажњу поклањао је студирању дјела из физике, механике и математике, али се нашло довољно времена и за проучавање оригиналних дјела славног Волтера и других великана писане ријечи. Све што је Тесла радио било је страствено, снажно и одлучно, а то се, такође, испољило и код његове страсти за читањем. Када би се прихваио неког посла, посебно читања одређеног аутора, имао је обичај да започето исчитавање обави до краја, упркос обимности и величини дјела којег је узео у разматрање. То се посебно  односило на Волтера и његово заиста волуминозно дјело.

Од најранијег дјетињства  Тесла је заволео природу, често одлазио по многобројним обронцима околних брда  свога родног Смиљана. Као сеоско дијете  најбоље је могао да уочи, доживи и прихвати непосредни однос према околној природи. Са одрастањем се   широ  круг његових одлазака у природу,  постајао разноврснији и страственији, а нарочито када би са појединих врхова горостасног Велебита  уживао у љепотама  околних пејзажа.  Али то није било само умјетничко осјећање, дивљење и посматрање него и повезивања са могућностима искоришћавања природних потенцијала и сила како би послужиле  човјеку за  његове практичне потребе. Колико је био фасциниран када би, удаљен од нижих предјела, на појединим узвишењима био затечен погледом на снажне и изненадне силе које су се испољавале у облику муња и громова. Ове појеве су посебно изражајне и честе у планинама дуж обале Јадрана, односно у Динарском планинском појасу, због близине мора и његових сталних испарења. Такве слике и доживљаји су га просто опчињавали али и подстицали његов увијек будан и знатижељан дух да гледа у будућност и да смишља могућност примјене те огромне и увијек присутне снаге у природи. Електрицитет је за њега свагда  био  и остао огромна и неицрплна енергија  и потенцијал, још увијек недовољно искоришћена, али  уједно и инспирација за смишљање нових изумитељских подухвата.

Главна Теслина преокупација је била, увијек и на сваком мјесту, истраживачки и проналазачки рад, али га је његово широко образовање и интересовање подстицало да се  позабави  и питањима изван и изнад тог подручја. То је било и веома плодотворно јер му је омогућило да разматра проблематику са много ширег аспекта него што то раде ускоспецијализовани стручњаци из појединих области. Он је увијек, и најконкретније теоријско питање разматрао веома комплексно и у склопу веће цјелине, а не само усмјеравањем пажње на детаље из подручја на које се проблем односио. О томе је и сам често говорио.

Занимљиво је овдје указати на једну паралелу између Тесле и Едисона. Своју радну каријеру у Америци (1884) Тесла је управо почео у Едисоновој фирми, гдје су се производили уређаји који су користили и преносили једносмјерну струју. Иначе, Едисон није био образован човјек, али је био генијални проналазач (један од најплоднијих и најзначајнијих у историји), као и ненадмашни конструктор разних направа. Теслина генијалност је, међутим, била много шира и универзалнија, у позадини чега је било и велико научно, стручно и техничко образовање које је овај геније из Лике посједовао. Сам Тесла  у аутобиографији описује свој однос  и положај према општем обазовању, али и одговарајуће индивидулне разлике и специфичности у односу на Едисона.

До краја живота јеТесла  имао и задржао извенредно лијепо и позитивно  мишљење о свом првом послодавцу у Америци, Едсону. Добро је знао  колико је тај изванедно кретаивни човјек дао проналазака и њиме задивио читав свијет. Био је такође  велики и успјешни бизнисмен који је знао да уновчи своје иновације, којима је  изванредно много допринио усавршавању и обогаћивању свакодневог живота људи. Тесла је био фрапиран чињенцом да је Едисон био практичан човјек, без већег формалног образовања, али изванредне радне енергије и креативних способности.  Стога је, након првог сусрета са Едисоном, сматрао  да је сувише свога ранијег  времена беспотребно потрошио на читању разних књига, посебно у Грацу. Убрзо је, међутим, увидио да је ипак широко образовање и те како потребно, штавише неопходно за проналазачки рад.   Увидио је  колико оно племени човјека, шири му видике и подстиче машту и тако умногоме употпуњује мисаоне садржаје и могућности.  Свака прочитна књига, било из лијепе књижевности или из неке стручне области, представљала је  нови добитак за читаоца и доприносила његовом свестраном уздизању и усавршавању.

Теслино широко и богато  образовање стечено не само редовним путем у школи и на факултету, а посебно у оквиру домаћег породичног круга, представљало је, дакле, како то он  сам   подвлачи, ону постојану и богату основу која му је омогућила да развије своје креативне способности на најбољи могући начин и са свом ширином и разноврсношћу. Отуда је Тесла као проналазач био далеко изнад других сличних конструктора. Његова проналазачка активност је, у том смислу, много виша од „обичног“ конструктивног рада, а као дио те и такве  креативне дјелатности прдставља и обликовање  његове духовне  мислилачке природе. Као ангажовани научник, електротехничар и проналазач није имао времена нити посебног интересовања да се потпуно посвети филозофији коју би систематски и плански развијао и побољшавао. Он је био позитивни истраживач, везан за свијет чињеница и непосредних феномена што га је, свакако, одвлачио од спекулавних идеја и усмјеравало његов ум ка непосредним питањима из богате ризнице природе. То је резултирало стварањем стотина проналазака којима је на најбољи могући начин афирмисао своју дубоку и генијалну способност да прониче у дубоке природне тајне и да их на најбољи могући начин адекватно примјењује у пракси. Да би се то остварило, требало је, разумије се, улагати натчовјечанске напоре како на интелектуалном тако и на радном плану, што је он годинама и деценијама непрекидно радио.

У старијим годинама, међутим, када више није имао своју лабораторију са радионицом, гдје би могао до миле воље да врши своја генијална истраживања и креативне конструктивне послове, он се усмјеравао више ка разматрању теоријских и филозофских питања. и ту су се показали сва снага и богатство овог универзалног ствараоца и креативног човјека. Из тог периода потиче велики број Теслиних чланака, изјава и визионарских предвиђања свијета будућности. Ту је овај визионар далеко прешао оквире практичне дјелатности, којом се раније годинама бавио, и показао да са подједнаком снагом и ширином понире и у најдубље контемплације, док је његова мисао улазила и у најапстрактније и најтананије сфере човјека и свијета, све до најудаљенијих космичких пространстава.

При овим разматрањима, чак и оним најсуптилније и најосјетљивије природе, Тесла никада није био оптерећен мистиком, религијом или било којим видом натприродних моћи испољавања неких наднаравних сила. Он је био темељити заступник природних наука и иноватор огромног образовања и искуства, што је била поуздана основа да се не упушта у разна неоснована и неаргументована разматрања. Отуда је све оно што је овај геније предвидио, на основу тадашњег оскудног објективног стања ствари, постало стварност током прошлог, двадесетог вијека. Све његове визије су се оствариле а потврдио их је технички напредак који је омогућио побољшавање услова живота савремене цивилизације. Остало је још да се реализује Теслина велика жеља бежичног преноса великих количина енергије, али је данас читава Земља као планета испресијецана и повезана комуникацијама, тако да та антиципација генија из Лике није толико ни актуелна или неопходна.

Теслине филозофске концепције су се посебно испољиле у позним годинама када је био далеко од практичног конструкторског рада, а то је био период дубоког мисаоног понирања у многе сфере. У својој 80. години био је још изузетно виталан и свјеж, а мисаоно усмјерен на рјешавање космичке проблематике. „У осамдесетим годинама у Тесли се још испољавао комплекс генија, и то у већој мјери него кад му је било двадесет“,  пише Џон О’Нил. „У његовим ранијим сновима његове визије су биле везане за Земљу, али су сада оне обухватале цијелу васиону.“

Космичка проблематика је, међутим, Теслу интересовала од ране младости, дакле цијелог живота, али јој се посебно посветио у позним годинама јер је раније био заокупљен другим, практичним питањима која су тражила вријеме и труд читавог његовог генија. О томе је писао и када је био на врхунцу славе и проналазачког елана. То се посебно односи на сложену проблематику гравитације и испољавање ове основне космичке силе која обједињује сва небеска тијела у разне цјелине, од локалних планетарних система, преко отворених и затворених звјезданих јата до галаксија и метагалаксије. Читав тај склоп милијарди и милијарди појединих небеских тијела и њихових система се вежу помоћу гравитационог поља. Тесла, иначе, није прихватао основне поставке Ајнштајнове теорије релативности, специјалне и опште, иако је био лични познаник и пријатељ са славним научником.

Тесла се образовао на класичним темељима, а његова проналазачка и истраживачка дјелатност се кретала управо у оквиру традиционалне физике. Теорија релативности се, међутим, односи на кретања блиска брзини свјетлости, а у општој теорији релативности на питање убрзаних координатних система и гравитације. Та подручја никада нису била у експерименталном домену генија из Лике, али се касније и сам заинтересовао, теоријски, за Ајнштајнове проблеме и исказивао своје мишљење. Оно се кретало увијек у колосјеку класичне физике чије су темеље ударили Галилеј и Њутн, а финализовали (у оквиру електромагнетике) Фарадеј и Максвел. Отуда је и разумљив Теслин став јер је он био одраз његовог образовања, посебно на пољу француске филозофије просветитељства, као и непосредног бављења лабораторијском праксом приликом испитивања електричних и магнетних феномена.

Према Ајнштајновој општој теорији релативности, простор и вријеме зависе од гравитационог поља. Саставни дио масе је гравитационо поље које физички дјелује на околни простор закривљујући га и стварајући посебну метрику. Геометријско-физичка својства околног простора, па и читаве васионе као цјелине, зависе од количине одговарајуће  масе, што залази у веома сложену космолошку проблематику. Ајнштајн је, у специјалној теорији релативности, одбацио етар као неопходно космичко средство које испуњавао цио космички простор. Тесла није прихватао такве Ајнштајнове поставке па је, у једном предавању одржаном 12. маја 1938. године у Институту за заштиту исељеника, истакао, између осталог, и сљедеће:

„У току двије узастопне године (1893-1894) озбиљног рада имао сам срећу да дођем до два важна открића. Прво је динамичка теорија гравитације, коју сам разрадио у свим појединостима, па се надам да ћу је ускоро и објавити. Она објашњава узроке ове силе и кретање небеских тијела усљед њеног дејства тако тачно да ће учинити крај доконој спекулацији и лажним појмовима, као што је закривљени простор…

Једино тиме што постоји поље силе може се објаснити кретање тијела како га ми запажамо и, ако се то прихвати, без вриједности су и биће бачене у заборав. То исто важи и за покушај да се механизам васионе објасни без признања да постоји етар и да он игра неопходну улогу код појава.

Моје друго откриће се односи на једну физичку истину од врло велике важности. Пошто сам дуго претраживао све научне податке у литератури на више од шест језика, и нисам нашао да се она игдје помиње, то сматрам себе за оригиналног проналазача истине коју можемо овако исказати: нема у материји никакве друге енергије осим оне коју је она добила из своје околине.

На дан свог седамдесет и деветог рођендана ја сам се на њу укратко осврнуо, али њен смисао и значај постали су ми отада јасни. Она строго важи како за молекуле и атоме, тако и за највећа небеска тијела и за сву материју у васиони било у ком облику да се налази, почевши од њеног самог постанка па до њеног дефинитивног распада.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: