Везе националних друштава са Хрватским приморјем

У Краљевини Југославији национална друштва настојала су да повежу становништво које је до тада живело у различитим државама. Од свих крајева највише успеха имали су на Хрватском приморју. Трудили су се да организују летовања, слетове и разне друге приредбе. Јадранска стража, Феријални савез и Црвени Крст организовали су летовања деце на Хрватском приморју. У Селцу је било опоравилиште Главног одбора подмладка Црвеног Крста 1931.
Коло Српских Сестара радило је на очувању и прибирању народне орнаментике. Чланице Кола су о свом трошку обишле Сплит, Дубровник, Загреб, Љубљану и Крањ да скупљају народне ношње за Свесловенске балове. Да би подстакло интересовање за народну ношњу Коло је приређивало костимиране забаве у Београду, а помагало је костимиране забаве других друштава ван Београда, дајући своје костиме на употребу. Коло је организовало костимиране забаве својих одбора у Југославији. (1) Коло је у Београду у сали Коларчевог народног универзитета организовало Свесловенске забаве. Ангажовали су играче из словенских земаља и свих крајева Југославије. После забаве је вођа групе из Новог Винодола код Сушака упутио писмо Колу. Писмо се завршавало : „Нека виде политичари свих врста да се деоба Југославије не да учинити и нека она браћа Хрвати који су нас хтели да одврате да идемо у Београд запамте да, док је оваквих жена у Југославији као што је Коло Српских Сестара Југославија се дијелити не може.” (2) Соколска жупа Београд приредила је Бал словенских народа марта 1938. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст-Ријека-Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља. (3)
У Савезу Сокола Краљевине Југославије била су друштва са целе територије Југославије. Хрватски сепаратисти су соколе сматрали сметњом у остваривању својих циљева. Зато су стално организовали нападе на соколе. Соколска Жупа Сушак-Ријека приредила је свој осми слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. Уједно то је био трећи слет приморских жупа. Гласник Соколске жупе Београд „Око соколово” је извештавајући о слету истакао : „служи на част приређивачима који се нису плашили претња, силе, паљевина … Тешка искушења кроз која пролазе наша браћа и сестре на Јадрану нису обесхрабрила жупу Сушак, ни поколебала је у одлуци да жупски слет на Јадрану приреди у великом обиму, са манифестационим карактером какав су соколски слетови имали у она сретнија времена. … те се ничим не дају застрашити, па ма како се ситуација развијала неповољно по … соколство. … а још борбенији што је противник насртљивији, долазили су соколи из свих крајева унутрашњости и острва.”. Слет је организован уз велико учешће сокола (око 6.000 учесника) из жупа Сушак-Ријека, Шибеник, Задар, Сплит, Загреб, Карловац, Марибор, Цеље, Љубљана и Београд. У недељу 16. јула 1939, са висова изнад Сушака, спуштала се соколска поворка са бројним заставама и 14 музика поздрављена од гледалаца са клицањем Југославији, краљу, јединству и соколству. Градски стадион био је препун такмичара, војске и мноштва народа. Цео програм такмичења, поворка кроз град и јавна вежба изведена је на опште задовољство гледалаца. (4) О слету је писао и часопис Соколске жупе Осијек „Братство”. Др. Илија Мамузић приметио је да је публику на стадиону више интересовало то да су соколи уопште изашли на вежбалиште 16 јула 1939. него квалитет вежбача. Још више поздрављала је публика војску. У свом чланку истакао је : „… Изненађен сам бројем публике и вежбача. Исто тако сам изненађен одушевљеним наступом вежбача, као и веома одушевљеним држањем публике. Запажам : – десно од мене једна госпођа не може да седи мирно, него устаје, маше, виче : „Живјели Соколи ! Живјела Југославија ! Живио Краљ !”. По њему главни интерес гледалаца био је на идејној страни соколства и његових задатака, а не на техничкој страни слета. Истог дана у исто време прослављен је рођендан др. Владимира Мачека. Поворка са музиком и заставама пролазила је поред двеју страна соколског игралишта. Соколи су уложили нарочити напор да до убитачног сукобљавања не дође. Слетски одбор упутио је свим соколима позив у коме се истицало : „У Сушаку поред наше прославе врши се и прослава једне друге организације, па Вас братски молимо и позивамо да на евентуалне изазове и натписе не реагирате врућим далматинским темпераментом, већ преко свих изазова прођете шутке као паметни људи и дисциплиновани чланови соколске организације.” (5) После свршене вежбе са трибина заорила се песма „Хеј Словени” са клицањем краљу и Југославији. Истовремено поред трибина пролазила је поворка присталица ХСС са бакљама а поводом рођендана доктора Мачека кличући слободној Хрватској и хрватском Сушаку. После завршеног програма дошло је до појединачних инцидената и до напада на соколе при повратку кућама. Соколска жупа Београд упутила је новчану помоћ за пострадале соколе на слету. (6)
У Краљевини Југославији национална друштва настојала су да повежу становништво које је до тада живело у различитим срединама. Од свих крајева највише успеха имали су на Хрватском приморју. Трудили су се да организују летовања, слетове и разне друге приредбе. У Савезу Сокола Краљевине Југославије била су друштва са целе територије Југославије. Хрватски сепаратисти су соколе сматрали сметњом у остваривању својих циљева. Зато су стално организовали нападе на соколе. Ти напади и претње нису уплашили соколе. Соколска Жупа Сушак-Ријека приредила је свој осми слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. Истог дана у исто време прослављен је рођендан др. Владимира Мачека. Соколи су уложили нарочити напор да не дође до сукоба. У том духу слетски одбор упутио је позив свим соколима на слету. После завршеног програма дошло је до напада на соколе при повратку кућама. Соколска жупа Београд упутила је новчану помоћ за пострадале соколе на слету. Све то дешавало се пре стварања Бановине Хрватске. После споразума Цветковић-Мачек 26.8.1939. ХСС је своју власт у Бановини Хрватској користио за хајку на соколе и све које је сматрао својим непријатељима.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене
1. „Извештај Главног одбора Кола Српских Сестара читан на годишњој скупштини у Београду 15. маја 1927”, „Вардар календар за преступну годину 1928”, Београд, 1927, стр. 5, 10, 13;
2. „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 7;
3. „Жупски бал Словенских народа”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр.68;
4. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;
5. Др. Илија Мамузић, „Запис са Јадрана”, „Братство“, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 170, 171;
6. Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: