Ђура Даничић – саборац Вука Караџића у реформи правописа

Српски филолог Ђура Даничић /1825-1882/, сарадник Вука Стефановића Караџића у борби за реформу српског језика и правописа, умро  је на данашњи дан, 5. новембра 1882. године.

Послије студија у Пожуну /Братислава/, Пешти и Бечу радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе.

У првом свом раду „Рат за српски језик и правопис“ /1847/, којим је допринио брзој побједи Вукових идеја, потписао се презименом Даничић, умјесто породичним Поповић.

Вукове и сопствене погледе на језик досљедно је спровео у преводима са латинског „Псалтира Давидовог“ и „Старог завјета“.

Објавио је више дјела из старе српске књижевности међу којим су: „Житије Светог Саве“ /Теодосије/, „Живот Светога Симеуна и Светога Саве“ /Доментијан/, „Животи краљева и архиепископа српских“ /Данило и његови ученици/, те „Никољско јеванђеље“.

Издао је „Рјечник из књижевних старина српских“ и започео велики историјски „Рјечник хрватскога или српскога језика“.

Помогао је Вуку да преведе „Нови завјет“. Остала Даничићева дјела су: „Мала српска граматика“, „Српска синтакса“, „Облици српскога језика“, „Историја облика“, „Основе српскога или хрватскога језика“, „Коријени“, те „Српски акценти“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: