ИН4С

ИН4С портал

Похрана

Догодине на Ловћену!!! Да измиримо се са Богом и Светитељима и Истином!!!

Богић И. Булатовић

Пише: Булатовић И. Богић

Сахранити – похранити – сачувати земне остатке уснулога у Господу, како би дочекали Други Долазак Његов! Ово је само једна од безброја ријечи којој је , негда озлопуталој, наш Свети Владика Амфилохије, својим повратком у Црну Гору, вратио стари сјај и старо значење. Коју вратио је себи самој! Ето, у чему се, између осталога, очитава Светост. Како чинио је са Ријечима, чинио је са Људима, са Камењем, са Животињама, Вјетровима, Водама и Цвијећем…. Све је у Његовоме присуству постајало неизоставни Дио Божанскога Плана и Мозаика, Смисленог Мозаика Васељене: „ Над свом овом грдном мјешавином / опет умна сила торжествује…“. Ништа у Дјелу и Допуштењу Божијем није, а да није без Плана, и Разлога, и Циља, и нема нема тога што није позвано да се томе Смислу и Позиву врати! Нема тога цара, политичара, ђака, свештеника, птице, облака нити камена које нема своје неизоставно мјесто у Умјетничком Дјелу Творца. Овоме Учењу је Свети, Божијем Учењу Служио и молио нас и преклињао нас да се вратимо! Гријех је промашити Циљ – Мету: „Срамота је такоме јунаку….Џилитнут се не погодит циља“!

Свети Петар Цетињски, Чудотворац, Мученик, Равноапостолни Измиритељ, Сабиратељ и Заштитник, Свети Ратник, Помазаник, Крстоносац Мача и Богонадахнути Рјечитељ Судбине, Полиглота којем је Бог дао моћ да може проповиједати многим народима свијета, највећи Дух епохе у најмањој држави историје, није испраћен у привремено обиталиште како је заслуживао и како је народ осјећао. Није то могло бити јер границе су Његове јурисдикције духовне биле бескрајне, а бедеми Његовога намастира и отаџбине претијесне. Притиснут одсвукуд, Његова храстова лађа је поринута у Вјечност скромно! Већ након четири године, јављено је Црногорцима – Црнорисцима да је ногоступио на Обалу Трона Господњега. Није испраћен како је морао бити. Његовом народу се то није смјело догодити по трећи пут. И није!!!

Његовог Насљедника, Светог Мученика, Заштитника, Мудраца, Правдољупца и Праведника, Равноапостолнога Проповједника Васељене смо испратили како ваља и требује! Свенародно, Васељенски, покајно, достојанствено, погружено, са вијенцима бестрнога цвијећа! Ни границе нијесу биле проблем, ни цариници, ни куга овога вијека. То што онда нијесмо могли, будући поробљени и сатрвени сметовима европејскога бешчашћа, заметени, могли смо тога Дана и Сјутрадан, Дана Светога Петра Цетињскога, Претходника СветогаПетра Другога Цетињскога Пустињака и Ловћенскога Тајновидца! Тако, након 190 година, одужујемо се Светоме Петру, Светоме Петру Другоме и Светоме Амфилохију, дјелимично.

Наше сахране, похране и туге трају и након церемонија канонизација. Наши тестаменти и завјети се испуњавају тек након вијека – два. Ни по чему слични никоме, посвађани само са собом. Народ најсличнији Јакову који хрва се са Богом и Светитељима, са Истином: „Јаков прозва оно мјесто Пенуел (Лице Божије) јер рече: „Видјех Бога лицем у лице и на животу остадох“!

Догодине на Ловћену!!! Да измиримо се са Богом и Светитељима и Истином!!! Да са Крстом испењемо се на Пенуел, да сретнемо се са Три Јерарха помјесне Српске Цркве, помјесне Цркве Једине, Свете, Саборне и Апостолске Невјесте Господње и Мајчице Богонародне!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Похрана

  1. Zao mi je sto ove rijeci jos ne traju i teku.Sto Bogic nije pisao da tri dana citamo.Ovako.Kako samo on umije.Hvala ti Rovcanine.

    11
  2. Братска хвала, Богићу, који не носиш случајно то име, као ни (Х)Ристо Ћиров!

    10

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *