О. Дарко Ђого упутио писмо подршке проф. др Весни Братић: Ви нисте криви за било шта, осим што сте Српкиња!

Пише: о. Дарко Ристов Ђого (писмо подршке проф. др Весне Братић)

Драга Весна,

Пишем Вам ово писмо као брат и пријатељ. Драго ми је да остају двије околности које га чине изразом неукаљиве наклоности, мимо сваког интереса – најприје: као неко ко живи изван граница данашње Црне Горе, било ко од Ваших садашњих и будућих ненавидника не може ме оптужити да Вам пишем из ма ког интереса, осим оног пријатељског, земљачког и братског, па, ако је њима на вољу, не стидим се: и народног, српског интереса да не дамо једни друге.

Драго ми је данас такође што се нисмо упознали лично – мада смо се, кроз литије и кроз оно разумијевање, његошевско, у народноме ору око Цркве, разумијели више него што ће се икада разумијети они који Вас тренутно критикују. Дакле: нисмо се срели, али смо се срели у литијама – немамо нити једног заједничког интереса, али су нам сви Смислови и искуства заједнички.
Већ је трећи дан како је Ваше часно име саопштено као име кандидата за будуће министарство просвете и културе у будућој Влади Црне Горе. И, није ми био потребан пророчки дар већ животно искуство како бих Вам најавио да ће се на Вас сасути салва медијских оптужби у којима, како то већ бива, сваки Ваш поступак и особина ће доживијети медијску дисторзију. Пишем Вам са жељом да Вас опет братском подршком укријепим.
Зашто и како су све кидисали на Вас – свакоме је јасно. Ви нисте криви за било шта, осим тога што сте Весна Братић, професор америчке књижевности на Универзитету Црне Горе, Билећанка, Српкиња. За оне чије је посљедње задовољство оно људски најниже – да у заносу лажног морализма буду испод етоса човјека – Ви сте по свему томе већ криви. Замислите: Ви се усуђујете да будете Српкиња. Па још, да сте бар Српкиња из Темишвара, па да вам се у лажном маниру широкогруде болећивости опрости та кривица, докле год сте лојални инетересној групи која је око једне деструктивне и братоубилачке идеологије направила картел – него сте још Српкиња из Билеће, из Херцеговине, жива опомена за све наше земљаке који се нису продали.

подсјетник Црној Гори о томе колико су границе између једног народа, једне породице, једног села, кумова, пријатеља, границе које дијеле гробља, чесме и имања – илузорне и случајне, такве да су их каснији цртачки карата повлачили на такав начин да су се са једне страни нашли једни исти људи, са истим капама и нагласцима, брковима и гуслама. Ту исту границу су посленици бившег режима непрекидно прелазили носећи цигарете и неркотике, људе и информације. На жалост, том режиму су служили многи Херцеговци који су, попут многих у самој Црној Гори, налазили начина да са својом савијешћу преломе и да ону стару љубав нашу према Црној Гори као Његошевој и светосавској замијене љубављу према једној странци која је сам појам Црне Горе изврнула наопачке. Дугачак је списак ДПС Херцеговаца. Како се усуђујете да не будете такав Херцеговац већ да будете оно што су и Херцеговци и Брђани и Црногорци вијековима били!
Па још сте професорица америчке књижевности. Тек је та чињеница демистификација њихове запјењене мржње, својеврстан антипод сваком стереотипу који се о Србима Херцеговцима може замислити. А, ето, та велика нација са којом је српски народ дијелио савезништво, али и много више од тога: та нација која се моли прије сваког ручка, недјељом иде у Цркву, та нација чији људи нису заслужили сопствене политичаре (баш као што цијелу ту класу нељуди и њихових слугу није заслужила нити једна земља) – како се усуђујете да предајете ту књижевност, да волите и познајете Витмана, па америчког Достојевског, Фокнера, како ли само предајете Чарлса Симића и „посрбљујете ли Црну Гору“ објашњавајући колико је слика живота Џонатана Френзена заправо посљедња велика модерна поетичка парадигма у свјетској књижевности? Мијешате се у посао генералних заступника америчких погледа овдје. То се не опрашта.
Али, схватите: немате много времена и апсолутно нимало потребе да се правдате или да им одговарате. Идентитети су криви људима флуидног сопства, људима чији је једини идентитет мржња уобличена у интерес и интерес саопштен као масовна мржња. Вас чекају племенитије ствари, послови и дани.
Дакле: Ви данас имате само једну одговорност – да вратите Његоша у читанке, не редукованог и од себе самог оправданог Његоша. Да вратите Црну Гору тамо гдје њени гласови одзвањају и бивају препознати. Да окончате провинцијалност и горду самозаљубљеност једне квазикултурне сцене, која је своје микронске домете лијечила лажним, политички мотивисаним рецепцијама чији је једини мотив била заједничка србофобија. Ви знате и сами колико добрих и талентованих људи у Црној Гори има. Људи чији једини домет није колумна у сарајевским фабрикама мржње. Ваша одговорност јесте да будете најбољи могући министар просвете и културе.

Само лишите Црну Гору ове ужасне, манипулаторске партикуларности њеног новопројектованог флуидног идентитета која је владала до сада. Довољно је да сама историја Црне Горе и њено биће кажу ко су и чији су. Да Његош звони не као естрадна звијезда људи који га не читају већ као стварност људи који са њим дијеле језик, Цркву, поглед на свијет, народност. Непрекројен и без ангажованих редукција. Онај ко се боји Црне Горе у њеном историјском бићу, онај ко се боји себе – треба да се замисли зашто је тако.
Зато само храбро

. Имаћете уза се бар још једну дивну особу која зна шта значи давати себе цијели дан сваки дан за здравље и добробит другога човјека. И једној и другој остаје она порука старца Викторина старцу Клеопи, када га је упитао да ли да прихвати да буде игуман Сихастрије. „Ако можеш без штете по душу, буди.“ „Како да знам да нећу оштетити душу?“ „Ако се не будеш радовао када те буду бирали и не будеш туговао када не будеш – прихвати се.“
Пред Вама је најтежи посао: да свједочите Смисао чак и пред људима који су деценијама уништавали саму могућност да људима животи буду смислени.
Од Бога Вам свако добро и благослов. Ставите пред себе једну слику Нашег Ђеда. Икону Спасову и светог Василија сигурно већ имате. Па, кад пођете да учините било шта, загледајте им се у лице. У огледало се данас људи лако гледају – зачешљају косу и крену даље. Ваља се загледати у Христа, ваља у Херцеговца нам земљака што под Острогом смисао свједочи.
Бог Вам добро дао!

Ваш у Христу брат,

Свештеник Дарко Ристов Ђого

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: