Опроштај од Боре Тодоровића – мајстора анти глуме
1 min read
Легенда мајстор, шармер – ријечи су које су се најчешће чуле данас у Атељу 212 на опроштају колега и пријатеља од великог глумца Боре Тодоровића који је преминуо 7. јула у Београду у 85. години.
Комеморација у присуству породице одржана је у препуној сали његовог матичног позоришта, а међу многобројним глумцима, писцима, редитељима, музичарима, поштоваоцима и обожаваоцима били су и министар културе Иван Тасовац и градски секретар за културу Владан Вукосављевић.
Скуп је почео минутом ћутања на коју је позвала управница Атељеа 212 Ивана Димић.
„Бора Тодоровић је својим даром и глумом задужио сав позоришни и филмски свијет. Својом ведрином, хуморон и топлином задужио свој родни град Београд. Својим улогама из златног доба задужио је Атеље 212 који у овом тужном часу одаје захвалност свом јединственом и непоновљивом члану„, рекла је она.
Од драгог колеге опростио се његов друг са студентске класе из генерације 1949-53 Тома Курузовић који је истакао да му се још тада у очима видело да је добронамјеран човјек, један од ријетких који у себи има више позитивних него негативних особина.
„Одавао је утисак човјека који мало прича а више размишља и сања, не хвали се и не воли да се истиче. Био је велики умјетник, емотивног стања, карактера својих ликова. Његова природност у глуми дјеловала је као истински живот. Био је међу ријетким духовитим глумцима али је остварио и карактерне улоге а многи његови ликови остају као споменици живота„, рекао је Курузовић.
Бранислав Лечић је оцјенио да је Бора био великан зато што се бавио анти-глумом, користио је минимум глумачких средстава а постизао максимум сценског израза.
„Био је мајстор. Радио је то са лакоћом и неуморно. Нелогично ми је да такав симбол живота умре. Не личи ми то на Бору и просто не вјерујем у његову смрт“, рекао је Лечић.
Тодоровић је „имао веома реијтку, невиђену вјештину, играо се, тако се лијепо играо и на сцени и у животу. Такви људи нас лијече“. За нас је увјек био испирација, а остаће инспирација и за будуће генерације, закључио је Лечић.
Предсједник Удружења драмских умјетника Србије Војислав Брајовић рекао је да је Тодоровић био непоновљив, неодољив, незаменљив.
„Ми смо као клинци од њега учили како се живи, шта је у моди, како се са мјером пије, како се удвара, а наравно и умјеће неглумљене глуме. Доста смо од њега покрали, али то са глумом не. Просто је био непоновљив, то се није могло имитирати“, рекао је Брајовић.
Помињући његов дух и хумор, Брајовић је додао како му се чини да је немогуће да такав човјек умре, а опраштајући се од њега, изрецитовао је стихове Мике Антића „Ако ти јаве да сам умро…“
Душан Ковачевић се подсјетио како му је Тодоровић давно испричао, док су се возили преко надвожњака код Аде, да је на тим шинама умало настрадао од Њемаца док је као дечак, са другарима, током окупације скупљао остатке угља за вријеме хладне и гладне, ратне зиме.
Мијењали су угаљ некад за храну а некад и за дуван. Једном приликом су их ухватили Њемци и ставили уза зид, а пустили су их тек када су видјели да су дјечаци већ „умрли од страха“, испричао ми је Бора.
У каријери је често играо управо улоге ухваћених дјечака пред стрељачким стројем који шармом и осмјехом, необичном причом покушава и углавном успије да се спасе, рекао је Ковачевић.
Бора ми је ових дана причао са радошћу како ће током љета да иде на море и чува унука али отишао је на преглед због слијепог цријева и све је пошло по злу. За све нас остаће велико чуђење шта га је то убило, рекао је Ковачевић.
Он је додао да су сада многи у Србији тужни као да их је напустио неко ко им је род а да се он осјећа као да му је отишао старији брат.
На комеморацији су о Тодоровићу говорили и глумица Бранка Петрић, театролог Драгана Бошковић, а глумац Милан Михајловић прочитао је неке од многих телеграма које су ових дана Атеље 212 и породица Боре Тодоровића добили из Србије и региона.
Михајловић је истакао да је вијест о смрти Боре Тодоровића имала велики одјек на друштвеним мрежама на којима су обожавоаци великог глумца у суперлативима говорили о њему и низу упечатљивих улога које ће се памтити из нејгове дуге и богате каријере.
Кремација ће бити данас после подне на Новом гробљу у Београду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


BIO SAM – STUDENT STIPENDISTA LOVĆEN – FILMA I RADIO LJETI KAO ELEKTRIČAR U FILMU „U MREŽI „BOJANA STUPICE . SJEĆAM SE SA ZADOVOLJSTOM KAKO SU NAS BORA I NJEGOVA SESTRA MIRA STUPICA U PAUZAMA ZABALJALI I SVOJIM DIVNIM PJEVANJEM U DUETU OSTALI SU MI U NEZABORAVNOM SJEĆANJU