ИН4С

ИН4С портал

Боље умријети на ногама, него живјети на кољенима

Запата, фото: Митрополија

На данашњи дан, 18. новембра 1910. године у Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Вила и Емилијано Запата.

 

У војној засједи убијен мексички сељачки вођа Емилијано Запата, који је од 1910. стварао бурну историју Мексичке револуције. Борио се против диктатора Хосеа Дијаса, касније против предсједника Венустијана Карансе. Објавио је 1911. „Аљаски програм“ којим је земља дата сељацима – акт који је снажно одјекнуо у Мексику и земљама Латинске Америке. Каранса је уз подршку САД разбио револуционарне снаге и организовао клопку, у којој је Запата изрешетан мецима.

Дана 18. новембра 1910. године у Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Вила и Емилијано Запата. Током револуције која је трајала до 1917. године погинуло је више од милион људи. “Боље умријети на ногама, него живјети на кољенима” ријечи су чувеног мексичког револуционара Емилијана Запате који се борио за права земљорадника те земље.

Емилијано Запата рођен је у породици земљорадника. Од својих родитеља још као дијете увидио је проблеме које имају људи који се баве њиховим послом. Када је био мали, показивао је посебно интересовање за историју Мексика, поготово када је у питању борба за независност Мексика. Године 1906.  дошао је у једну војну хунту, гдје је започео своје напоре за одбрану права земљорадника и њихових посједа од режима. Запата је врло брзо напредовао од војника до коњаника, и постао је официр војне хунте. Он се вратио у своје родно мјесто, гдје је радио на томе да и сељаци добијају своје дјелове земље, а не само власници хацијенда. Емилијано Запата се потом удружио са Франсиском Мадером и повео револуцију против Порфирија Диаса.

Ипак, ова два лидера се нијесу слагала, јер Мадеро није спроводио његове реформе, па је Запата осмислио такозвани “План де Ајала”, радикални план реформи у Мексику, у коме је Мадеро проглашен за издајника. Послије Мадеровог пада, на власт је дошао Викторијано Уерта. Запата је наставио да се бори за своје идеале, али сада против владе Викторијана Уерте. Заједно са Франсиском Виљом, формирао је Ослободилачку војску југа. Његов мото био је “земља и слобода”, а посвећен је мексичком народу. Године 1914. са војском је упао у центар Мексика. Од 1915. године почиње борба актуелне власти против Запате, јер је његова идеологија била једина препрека на путу формирања нове владе.

Њега је издао и убио пуковник Гуардадо. Овај велики револуционар и оснивач идеологије која се залагала за добробит народа и најсиромашнијег слоја у земљи био је велика инспирација за бројне романе и пјесме, а његов лик и дјело и даље се поштује у Мексику.

Приредио: Миомир Ђуришић

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Боље умријети на ногама, него живјети на кољенима

  1. Револуционари. Убију који милион људи у уђу у народне пјесме. Тако су и ови наши. Од милион и седам стотина хиљада, Њемци признају, отприлике 25%. Са све оним нељудским сто за једног мртвог и педесет за рањеног. Ако неко зна тачније податке, слободно нека објави. Колико знам Крцун и дружина су више побили цивила у Србији послије рата него што их је страдало од њемачких репресалија. Живјела револуција и славна Партија! И још и дан-данас слушамо та комунистичка срања, као кад она ДПС ћурка са гнијездом на глави и подигнутом песницом виче да је црвена…

    9
    1
  2. … Naše pređe su otišle korak dalje, najdalje : Po ugledu na svoje daleke tračke pretke nijesu vjerovali u smrt! Imortalni …
    Smrti nama nema! – bio je njihov bojni poklik.
    Crnogoraca, onih strašnih SRBA od kojih je neprijatelju ledila krv u žilama, srpski Spartanci … Slava je njina obišla vas cijeli svijet.

    21
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *