Последњи поздрав Патријарху

Пише: Славко Перошевић

Ове риме пуне жалости и туге
С болом тешким пише моје перо епско
Плачи српски роде, Патријарх Иринеј
Отиш’о је јутрос у царство небеско

Немој роде суза из очију штедјет’
У јецају болном души нађи лијек
С поштовањем дужним испрати монаха
Што је служећ’ Христу потрошио вијек

Ја знам да ти срце бол разара јака
К’о кад ти под нокат забијају чавле
Јер опет је празно пријестоље свето
С којег се у небо некад вин’о Павле

У освиту хладне новембарске зоре
Док се кишне капи сливаху са стреја
Исус Христ је к’ себи у окриље свето
Позв’о свога вјерног слугу Иринеја

На њега су неки знали да се љуте
Било је и оних што говоре свашта
А он ув’јек образ, окрето је други
Незнање је људско, хришћански опрашта

Ни мрава на путу згазит’ није хтио
Прут сломио није на туђему плоту
На бачен је камен, хљебом одговара
Бог му бјеше дао велику доброту

Деведесет љета на плећима носећ’
Дош’о је да Ђеду упали свијеће
То дјело ти часно, Христов следбениче
Српска Спарта никад заборавит неће

Знао си да болест тешка свуда хара
И смрт да те страшна злијем оком вреба
Ал си ипак дош’о, Божјом руком вођен
Да испратиш Ђеда, у краљевство Неба

Злом окружен сваким, добротом си си’јо
Роду српском љубав и вјеру си дава
Путуј свети оче, чекају те горе
Гаврило и Герман, Павле и Варнава

Ја знам на те путе да забринут идеш
Да ти душа мека неспокојем зебе
Јер Каин и Авељ судбина су наша
Највећи је душман, Србин самом себе

У оловној тами свакодневља нашег
Ти си био оче једна св’јетла тачка
Православље ц’јело поносно је на те
А највише твоја Видава код Чачка

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: