Вукићевић: Влада ће бити изгласана 2. децембра; не постоје ни минималне назнаке да би у таквом процесу могло бити изненађења

Пише: Бошко Вукићевић, савјетник мандатара Здравка Кривокапића

„Почетком текуће године Црна Гора је примила небески поклон у виду чудесних литија, које су својом масовношћу, достојанственошћу, али прије свега способношћу да преобразе и оплемене свијест и душе многих њихових учесника, код слободољубивих грађана пробудиле наду о могућности политичких промјена.

До појаве литијског покрета, постојала је нека врста аксиоме, засноване на историјату аутократских режима, као и на вишедеценијском искуству домаће клептократије, која се састојала у немогућности смјене црногорске диктаторске власти на изборима које сама намјешта и поткрада. Управо је „дух литија“ довео у питање одрживост такве, до тада необориве тезе и учинио да слободоумни народ истински повјерује у могућност ненасилне смјене диктатуре.

Дух литија омогућио је изузетну излазност током изборног дана, као и својеврсна „преумљења“ код многих појединаца који су до тада традиционално гласали за режим, а који су у овој ситуацији одлучили да надвладају страх, или да умјесто бирања дотадашњег пута који им је одређивало дебело цријево, по први пут закораче путем срца и душе. Дакле, након литијског чуда услиједило је изборно: аутократски режим пао је на изборима које поткрада без капи проливене крви!

Такав величанствен успјех производ је тродеценијске тежње слободољубивих људи, од којих многи више нијесу међу нама; он је резултат свакодневног, константног труда и жртве прекаљених опозиционара и антирежимских бораца, најчешће „дискретних хероја“, од којих су неки пролазили дуге периоде режимске дискриминације и тортуре.

Тај резултат је, дакле, из главе, душе и срца цијела народа, и било би неправедно у том успјеху било кога посебно издвајати, осим митрополита Амфилохија, првог представника православља у Црној Гори, који је прије одласка у царство небеско, и након свих својих неизмјерних заоставштина, успио да се овјенча и таквим подвигом.

Имајући у виду речено, могло би се рећи да формирање нове власти представља друштвени приоритет, и оно ни под којим условима не смије бити доведено у питање. Превелики је улог у питању и нико нема права да се коцка са значајем и суштином историјске изборне побједе. Грађани који су гласали за промјене с правом исказују забринутост чињеницом да извршна власт још увијек није формирана, и да се у исцрпљујућим, често и мучним преговорима између мандатара и политичких партија изгубило превише времена.

Но, и овај текст може послужити сврси да те грађане, макар дијелом, умири: Влада ће, сасвим је извјесно, бити изгласана у Парламенту 2. децембра, и не постоје ни минималне назнаке да би у таквом процесу могло бити било каквих изненађења.

Само изгласавање нове Владе јесте неопходан услов за демократизацију друштва, али не и довољан. Како би прва демократска власт у Црној Гори имала иоле повољне услове за рад, у оквиру побједничких коалиција мора бити креирана атмосфера супротна тренутној, која је до крајњих граница затегнута и наелектрисана.

Свакодневна препуцавања унутар највеће коалиције, разна подметања на рачун мандатара и било шта што излази из оквира конструктивне критике, након формирања извршне власти морају бити обустављени.

Сувишно би било напомињати у коликој мјери би амбијент константне напетости утицао на саму стабилност Владе, од које зависи и њен опстанак, тј. процес грађења демократске Црне Горе. Да би се отклониле дате трзавице и препуцавања, тј. креирао амбијент за стабилан рад Владе, неопходно је да све стране, како будући премијер тако и руководства побједничких коалиција, у потпуности разумију комплексност и озбиљност ситуације, као и да искажу спремност на одређене уступке једних према другима.

Стабилност извршне власти би обезбиједила да она у кратком року покрене све оне круцијалне ствари које жељно очекују грађани који су гласали за слом диктатуре. Прије свих, треба навести суштинске измјене дискриминаторног Закона о слободи вјероисповијести, који је и довео до „буђења народа“ и величанствених литија, а које ће бити изгласане до краја године.

Нова Влада ће се приоритетно бавити свим горућим проблемима, као што је суочавање са пандемијом и незапамћеном економском кризом, а истовремено ће темељно приступити ослобађању од бившег режима заробљених институција што би, поред свих осталих бенефита, створило услове и за одржавање првих слободних и демократских избора у историји Црне Горе. Ослобађање институција представља фундаментални дио процеса демонтаже накарадног система, који подразумијева и наставак развлашћивања ДПС-а, као и процесуирања свих високих кадрова бивше режимске партије који су се огријешили о законе.

Нема никакве сумње да је предсједнику Ђукановићу политички погодовало неумјерено одуговлачење фомирања извршне власти, као и поменута препуцавања и крајње напети односи унутар побједничких коалиција. Није тајна ни да он све кључне кадрове своје партије и бившег режима, који су и даље присутни у институцијама државе, свакодневно охрабрује и увјерава их да је тренутни искорак Црне Горе у правцу демократије само привремен, те да ће се ускоро, најдаље за пола године, ствари вратити „на своје“, тј. под окриље његове, ДПС-диктатуре.

Како би Ђукановићево бодрење сопствених кадрова остало на „пустим сновима“ неопходно је да сви компоненти нове власти изнова пронађу ону слогу која је красила народ током литија, као и да испоштују својеврсни „пакт о ненападању“ који сам поменуо, а који би трајао макар онолико колико је Влади неопходно да покрене наведене кључне ствари. И сваком мора бити јасно – више нема времена за губљење. Од дана самог изгласавања извршне власти временска компонента ће бити пресудна.

Осим поменутих суштинских измјена Закона о слободи вјероисповијести, као и других значајних ствари, очекује се да већ током јануара буду покренути судски процеси против високих функционера бившег режима, за случајеве криминала и корупције. Такав развој догађаја довео би до расцјепа унутар ДПС-а током ванредног конгреса те партије крајем јануара, што би Црну Гору неповратно отргло од аутократских искустава.

Извор: Политика