Проф. др Милош Ковић: Митрополит Амфилохије је ослободио народ Црне Горе

Историчар проф. др Милош Ковић, ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, казао је за Радио Светигору да је Митрополит Амфилохије ослободивши нас, дао да осјетимо укус побједе који је најава нашег пута у будућности, а да је наш пут да не дамо светиње.

“И поред много наших непокајаних гријехова, велики гријех је управо онај зигурат на Ловћену на мјесту срушене Његошеве капеле. Иако је то било прије него што сам се ја родио ипак смо ћутали када се није смјело ћутати. Пристали смо на ћутање, а тиме на издају, у оном титоистичком режиму који је дубоко у својој основи и дјелима био антисрпски, а што се види на маузолеју на Ловћену, и изразито националистички хрватски. То су традиције Аустроугарске на које смо ми пристали.”

Он је казао да је сада вријеме покајања:

“То је наш пут. Иако је за многе, који су мислили да је Црна Гора дубински атеизирана, то било неочекивано, покајање је, ипак, почело у Црној Гори и, ако се овако настави, сигуран сам да ће се вратити Његошева капела на Ловћен. Оно што је у Црној Гори почело литијама, а настављено изборима, могао би да буде знак свеопште обнове српског народа. Дај Боже да та обнова, која је започела у малој, али симболички огромној за српски народ, Црној Гори буде знак једне шире и дубље обнове цијелог српског народа, која ће почевши покајањем, кроз једну одлучност, водити ка прије свега духовном, али и политичком ослобођењу српског народа“, нагласио је историчар Ковић.

Наша Света црква испратила је у наручје Господње двојицу духовних стубова наше Цркве, наше духовне оце: Митрополита Амфилохија и Патријарха Иринеја, док је на духовном плану наш народ добио и двојицу усрдних молитвеника пред престолом Божијим. Говорећи о овој двојици архијереја, који су постали монаси у вријеме када је јако тешко било носити мантију, и у вријеме тешких искушења, више од пола вијека, носити тежак крст Светосавске цркве, историчар Милош Ковић каже да је одласком, најприје, оца Момчила Кривокапића почео завршетак једне епохе, која је коначно завршена одласком чврстих карика у осам вијекова дугом ланцу Српске цркве: Митрополита Амфилохија и Патријарха Иринеја.

Као средњошколац професор Ковић, памти Митрополита Амфилохија и онај духовни огањ који је покренуо на трибинама у Београду 80-их година прошлог вијека, када је за собом покренуо читав талас младих интелектуалаца и људи жељних ријечи Божије у оно вријеме духовне пустоши коју је оставио комунизам. Тај благодатни талас, сјећа се др Ковић, изродио је велики број данашњих владика, игумана, монаштва, свештенства и вјерника.

“На првом мјесту монах Митрополит Амфилохије, као човјек предања очувао је традицију Преподобног аве Јустина Ћелијског, Светог Владике Николаја и Његоша. Егзарх Светог трона Пећког Митрополит Амфилохије био је чувар Косовског завјета“, каже проф. др Милош Ковић, истичући Митрополитову подршку Апелу за одбрану Косова и Метохије.

“Та подршка и тај Апел покренули су буђење јавног мњења у Београду, које нас је учврстило у ставу да нема напуштања Косова и Метохије ни по коју цијену”, казао је подсјетио да се то није допало појединим медијима који су нападали нашег Митрополита који је био, како је казао за Радио Светигору проф. др Ковић, кључни стуб одбране Косова у нашој Цркви.

Васкрснувши Црну Гору, својим 30-огодишњим трудом на трону црногорско-приморских митрополита, Митрополит Амфилохије је ослободио народ Црне Горе оним величанственим литијама за одбрану вјере православне, оставивши нам у аманет јачање братске љубаве и слоге. 

Извор: Слободанка Грдинић/Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: