Медитеранска пилула

Будно се, с нулте надморске, прате све вијести које запљускују око и уво: долазак странаца у владу, изјава Јелка Кацина да је право вријеме за редефинисање статуса Војводине, избори на Косову, одлагање пресуде Шешељу, криза у Сирији чији наставак нема алтернативу, спекулације по којима је казивање шефа црногорске дипломатије у вези са формирањем парламентарне скупштине „Западнобалканске шесторке“ најава неког новог државоликог тора (у који нико живи са ових простора не би желио да уђе), Дачићево ново читање Његоша, и још триста ситних се догодило чуда, у временима која се убрзавају.

Да само постоји пилула која би неподношљив концентрат слугањства могла да неутралише живјели бисмо елементарније, али срећније. Народ је већ готов да о тетиву лука затегне стријелу архипрезира, и њоме гађа, мајци, све чланове владе – с паузом када се на мети нађе Иван Тасовац. Почео је понтификат откупом књига, и сад нека га. Можда буде Револуционар у кога ћемо се клети ако с 0.62% стигне до чак 3% издвајања за културу.

Да није само идеологија по сриједи него и органски безобразлук, свједочи слоган овогодишњег ритуалног парадирања кроз Београд: Срећна ти слава, домаћине. Срам вас било дупета, рекли би Моравци. Који је светац 28. септембра? Орсонвелсовдан? Елтонџоновдан? Хоће ли се потом побратимити иницирани Београд мушког рода и Будва женског? Или ће се посестримити?

Ево вица из доба хиперинфлације. Који је најбољи лијек против сиде? Ставиш у дупе динар. И? Нико не јебе динар.

Пожелимо у ближњих жижулу. Сјајна је ово стилска бравура на српском! Пожелимо у ближњих жижулу. Погледајмо даље…

Плод ријетке воћке жижуле (Зизyпхус вулгарис), поријеклом с Оријента, сазријева на Обали ових дана. И кад дође до пијаце, кило је скупо. А мора бити, јер се с грма, или пак мањег стабла посутог оштрим трњем, бере увијек с муком.

Обликом је и величином жижула налик маслини, донекле и бојом. Најукуснија је када јој браон покожица има понеку свјетлозелену флекицу. Изнутра је зеленкаста, компактна, пружа отпор зубима као једра јабука, и баш као јабука пуца под зубима. Непцима нуди идеалан однос слатког и киселог. Делиција је то.

Ко је неопрезан, па уста напуни жижулама – може да пострада! Горња страна плодове кошпице оштра је као игла.

Замишљам је, маскирану као маслину, такође међу густозним предјелима и јелима, на ручку наших удружених раздружитеља, политичара и политичарах.

Моравци би рекли: Срам их било дупета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: