У заметак слободе уткана је жртва никшићких професора који су 2004. бранили прву светињу која је пала – СРПСКИ језик
1 min read
Никшићки професори који су 2004. године остали без посла, јер нијесу жељели да се одрекну спрског језика
Пише: Коста Ненезић
Као да је јуче било, када је митрополит Амфилохије пред својим народом и у име народа, донио пресуду закону и бесудној влади ријечима: „Нека падне овај Закон о безакоњу или нека падне влада која га је донијела“. И није прошло ни годину дана, да би од страховладе остало само сјећање, а од закона мртво слово на папиру. У рикошету пријетњи и напада, настрадао је онај који их је испалио. Обистинило се, ово је заиста нова Црна Гора на коју ће се дуго навикавати.
Слобода коју смо први пут колективно осјетили 30. августа у позним сатима, није настала преко ноћи. У заметак слободе уткана је жртва никшићких професора који су 2004. бранили прву светињу која је пала, језик! А у годинама које су услиједиле, слобода је живјела у бићима обичних људи, кроз отпор и опет чудесну и библијску ријеч, жртвовање. Ко год буде присвајао побједу, није је достојан. Јер, немјерљив је допринос сваког човјека, који није легао на руду, пред силом тродеценијског континуираног безакоња, већ се тјешио познатим ријечима: „готов је на следећим изборима. „Тај континуитет неодустајања и упорности, аналоган поздраву: „Догодине у Јерусалиму“, вођен и сабран у куполама апостолске Христове цркве, донио је Црној Гори историјску побједу и страховладу замијенио првом демократском владом у њеној повијести.
Који год придјев буде носила, она ће суштински бити влада великих очекивања. У њу ће бити упрте очи и једних и других. И добронамјерних и злонамјерних. Хипокризија ових других је толико нарасла, да су за њен састав, функционисање и извјесност најзаинтересованији управо они који су деценије провели у гробној тишини, од којих се није чуло ни шаптање над кршењем елементарних права и слобода. Штавише, многи су се сладили туђим прогонима. Друштвеним мрежама већ кружи слоган: „није моја влада, никад више 1918“, као симптом приватизације институција, које нису биле народне, већ нечије.
Узгред, тридесетогодишња похара државних ресурса је глатко прогутана од стране многих, а прва демократска влада која још није ни фактички преузела власт, a priori се одбацује. По мјерилима и систему вриједности невјерних Тома, „дванаест апостола“ је опасније од двадесет јахача апокалипсе у претходном сазиву.
Ослобођење је зачето конститутисањем скупштине и ослобађањем извршне власти. Но, о слободи ће се моћи говорити тек када се у еквилибријуму буду налазиле извршна, законодавна и судска власт.
Биће потребно укорјењену правну традицију: „кадија те тужи, кадија ти суди“ претворити у принцип да се „суди ни по бабу ни по стричевим“ како каже епска пјесма. Његошевски речено, довести је к познанију права. Правосуђе се коначно мора подврћи одвикавању од зависности извршне власти. Тог хроничног обољења овог друштва, које је манифестовано кроз максиму: комплетна власт у једним (извршним) рукама. Враћање независности судској власти је императив и насушна потреба грађана који су гладни и жедни правде.
У историјски најосјетљивијем мандату, влада великих очекивања ће ходати по танком леду. Она ће морати оправдати повјерење народа, да се не би трансформисала у владу великог разочарања. Процес ослобађања институција је покренут. Судска власт је следећа.
Зато ће дуго чекана слобода причекати још неко вријеме, али ту је пред вратима. Само је треба пустити да уђе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Нова влада би колико наредне школске године требало да врати српски језик у наставни програм.
Tako ko sto kaze Nikola Zec.
Za profesore
Za moju Milanku
Od srca za sve Fenikse
Hvala, dobri ljudi!
NIKSICKI PROFESORI….
OSTACE ZAPISANI U ISTORIJI SRPSTVA….
KAO NEPOKOLEBLJIVI KAMEN STANAC….
NASEG VJEKOVNOG POSTOJANJA I BITISANJA….
Hvala Vam Braco i Sestre, Sinovi i Kceri….
Neka Vam Bog Podari Blagoslov….
Nasu Ovozemaljsku Ljubav i Nebesko Blazenstvo….
Посебна захвалност покојном професору Светозару Ћираковићу
Вратити достојанство Никшићким школама!
Држава је дужна да обештети професоре, јер су они прошли Голготу и на страшном мјесту постојали.
Hrabri niksicki profesori,Srpstvo svoje sinove i kceri nikada ne zaboravlja.
Биће
Биће Бога док је и времена
Биће хљеба док је и сјемена
Биће млијека док је вимена
Биће Срба док нам је имена
Момчило
Биће
Биће Бога док је и времена
Биће рода док је и сјемена
Биће млијека док је вимена
Биће Срба док нам је имена
Момчило
Много је пострадалих у периоду Милове владавине, посебно након 1997. године након раскола у СНП ЦГ. Тада је Милова филозофија развоја Црне Горе довела до катастрофе у друштвеним односима, посебно у сфери запошљвања и кадрирања. У овом периоду је хитно спроведена акција и директива да се на сва руководећа мјеста одмах поставе кадрови ДПС-а, а новозапослене мора да „препознати терен“. Кога је тада била брига да ли је то законито, да ли има правног основа. Смијењени су сви директори и руководећи кадрови у државним и општинским органима, јавним предузећима и јавним установама, чак су и портири у тим институцијама доведени из ДПС кругова. Након овог новопостављени руководећи кадрови су спровели „чистку по дубини“. Зло које је тада учињено Црној Гори неће се никад исправити а талико је штете донијело Црној Гори. Накарадна политика запошљавања партијских кадрова нанијела је несагледиве посљедице, а увела је принципе у запошлавању који ће се у будућности веома тешко искоријенити. Последице таквог понашања „демократске власти“ осјећаће се дуги низ година. Кад би се направили спискови ко је све смијењен са руководећих мјеста тада у Црној Гори дошли би до цифре од неколико десетина хиљада људи који су страдали од „нељуди“. Ово се не смије заборавити, али исто тако, сада у овој прилици ни на који начин нова власт не смије радити на такав начин. Покажите колико сте бољи, човјечнији и паметнији од њих. Нек се они по злу помињу.
Њихова жртва је огромна и благословена, записана у вјечну књигу живота и борбе добра и зла. Свима који су са својим породицама преживјели праву Голготу, свако добро од Господа свих добара. Вјечни спомен и Царство Небеско душама оних који нијесу дочекали слободу.
Нема ту великог паметовања, него од дана када су остали без посла да им се исплате пуне плате и сви доприноси за здраство и пензионо осигурање пропорцијално платама које су биле до данас запосленим у школама или факултетима .Они који су били нгдје запослени да им се то изједнчи са платама у просвети ако су плате мање,то треба да је први потез Бртаићке ,и ту нема велике дискусије,а не слушамо савки дан разне лидере и њиховј нанешеној неправди од режима,колико ми се чини сви они су примали редовно и плате и додатке који им слиједе као делегати у Скупштини .Уколико се то не уради тужба суду у ЕУ,једино тако на дјело треба да се види почетак демокартских процеса,а сви они који су у томе учествовали да их буде срам једнако као за доношење оног неког какао кажу Закона о вјерама.Времена нема много, радити се мора а грешке исправњати,Сда ће сигурно ДФ то почети потенцират до сада нијесу о томе ријчи проговрили сем о својим назови неким мукама,па постадоше пјесници и „мучениц“!
Ako i treba i njima i svakome građaninu koji je ustao protiv bezumlja jer su hrabro izložili i sebe i svoje porodice bijesu umobolnika.
Uglavnom pisete razumno i razlozno,
ali ove primjedbe na racaun DF-a
su niski udarci. Nekako mi se to ne slaze
sa Vasim slavnim imenom. (IME NIKOLA ZEC
POVEZANO SA COJSTVOM, ne znam dali ste u srodstvu,
ali Vas IME svakako obavezuje).
STO SE TICE PROfESORA SVE STE U PRAVU I TO TREBA ODMAH URADITI.
Nikola Zec…. Ti Si moj Pobor, Srbin….
Ocekujem od Tebe da Malo Razboritije Rasudjujes….
Slazem se sa Verom i Dinki-jem….
Ne Moze i Ne Smije se Omalovazavati….
Herojska Uloga Demokratskog Fronta….
U Pobjedi i Slobodi Nase Nove Crne Gore….
Poštovanje i divljenje što drugo reći.
dobili svi novi posao u bratskoj Srbiji. Svako jutro imaju let Pg/Bg , platu i naravno uvece povratni let.Srbija kao i vazda ne baca svoje predane ljude, no ih spasava…..
Sanjao si ovo sto si napisao?
Ово треба схватити као сарказам или неки Ф
belveder
поражавајуће за тебе и твоје саучеснике је што се ово десило и пре 100г, када су ЦГски наставници одбили латинизацију ЦГца од стране окупатора А-У (!?! или су вас А-У ослободили, да би вас војска Антанте окупирала )
и да знаш да сте ви боље добацили
Наравно браћо ради се о сарказму.
Veliki je broj znanih i neznanih zrtava dosadasnjeg tiranskog i zlocinackog rezima. Nikoga ne treba zaboraviti niti iciju zrtvu prisvojiti.
Najgore su prosli oni kojim su zivot uzeli i njihovi najblizi.
Sistematsko ciscenje kuge i odgovornost.
Ocekivanja su velika i nesmiju biti iznevjerena.
Nikad vise Milo, Aco, Brano, Medenica, Carapic, Katnic i ostale sluge i podrepasi.
Oni su prva iskra slobode.Ne smijemo ih zaboraviti.Kada su oni ustali da brane prvu svetinju,svi smo cutali i prepustili ih samo njima i njihovim porodicama nedostojnom zivotu covjeka.
Моја супруга је једну професорицу убједила да одустане од ове групе професора.Имала је двоје или троје ђеце у Београду на студијама.
Svi koji su odustali, glavu spuštaju pred ovim ljudima jer su svjesni kakve su splačine ispali. Ne zanimaju me ti „socijalni“ razlozi, i drugi su imali djecu, i to ne odraslu radno sposobnu djecu kao ta prof. koju pominjete, već dječicu koja su u svemu zavisila od roditelja da im stvore i donesu. Znali su ovi ljudi šta brane i za šta se žrtvuju. Bogu hvala, nisu razmišljali punom trbušinom kao ta što se povukla i kao Vaša žena. Minut ćutanja za takve kao što su nih dvije.