Перуничић и раније желио да оде са чела АНБ-а, остајао на наговор ДПС „првака“

Дејан Перуничић још раније је намјеравао да оде са чела Агенције за националну безбједност (АНБ), али је као вршилац дужности те институције остао на наговор првака из доскорашње ДПС власти.

Према информацијама “Вијести”, он је то индиректно саопштио потпредсједнику Владе Дритану Абазовићу током јучерашњег састанка.

Други човјек у Влади, према истим сазнањима, захвалио се вишегодишњем шефу тајне службе на “доприносу” и најавио брзи растанак.

“Управо је завршен састанак и са директором Агенције за националну безбједност (АНБ) Дејаном Перуничићем, коме сам се захвалио на досадашњем раду. Ускоро именовање новог директора те институције”, написао је Абазовић на Твитеру.

Перуничић се тим поводом није оглашавао.

 Истекао му мандат

Према закону, директора Агенције именује и разрјешава Влада, на предлог предсједника – у овом случају Здравка Кривокапића.

Предлог за именовање директора АНБ-а, Влада доставља Скупштини ради давања мишљења.

“Скупштина, након расправе у надлежном радном тијелу, даје мишљење. Директор Агенције именује се на период од пет година и може бити поново именован.

Директор Агенције је за свој рад и рад Агенције одговоран влади. Директор Агенције не може бити члан политичке странке, нити политички дјеловати”, наводи се у Закону о Агенцији за националну безбједност.

Према Закону, директор Агенције има овлашћења да се стара о заштити података, средстава, метода и извора података од неовлашћеног приступа, даје инструкције и налоге за рад организационим јединицама и службеницима Агенције, одговара за намјенско коришћење буџетских и других средстава Агенције, доноси опште и друге акте неопходне за функционисање Агенције”…

Перуничићу је још у августу истекао петогодишњи мандат, али је рјешењем Владе од 20. августа именован за в. д. директора.

Та могућност такође је прописана Законом: “Влада може именовати вршиоца дужности директора Агенције најдуже на период од шест мјесеци”.

Тадашњи шеф извршне власти Душко Марковић, констатовао је у рјешењу да је задовољан како је Перуничић радио, наводећи у рјешењу да је “кроз свој дугогодишњи професионални ангажман у безбједносном сектору стекао стручни и професионални кредибилитет”.

Перуничић је, пише у његовој биографији на сајту, рођен 1958. године у Пљевљима. Правни факултет у Подгорици завршио је 1983. године.

Професионални ангажман у безбједносном сектору започео је 1985. у Служби државне безбједности (у оквиру МУП-а), касније Агенцији за националну безбједност, након што је 5. маја 2005. године основана као засебан државни орган.

За в. д. директора Агенције за националну безбједност именован је 12. марта 2015. године.

Влада Црне Горе, након спроведене скупштинске процедуре, донијела је 20. августа 2015. године рјешење о именовању Дејана Перуничића за директора АНБ.

Члан је Савјета за чланство у НАТО-у, Вијећа за националну безбједност, Бироа за оперативну координацију рада безбједносних служби и Савјета за владавину права, наводи се у биографији.

Перуничић није често позиван пред надлежни, контролни скупштински Одбор за безбједност или кад је позиван то би била рутинска сједница без икаквих ефеката. Институција којом је руководио, била је готово потпуно затворена.

Дио јавности константно је понављао поруке – да је та служба потпуно окренута партијским интересима ДПС-а и да их добробит друштва не интересује.

Са истих адреса долазиле су тврдње да је АНБ заправо ударна песница и посљедња одбрана режима Мила Ђукановића, која служи и за обрачун са политичким неистомишљеницима.

На новинарска питања скоро да нису одговарали

“Вијестима”, конкретно, никада нису стигли одговори на питања о безбједносној ситуацији у Црној Гори по питању опасности од тероризма, евентуалној угрожености политичких лидера, криминалним клановима…

“Да ли су тачне тврдње члана Главног одбора Демократске Црне Горе Велизара Калуђеровића да сте на сједници скупштинског Одбора за безбједност и одбрану, током јула 2016. године, ‘признали’ да се сријећете са Никшићанином Браниславом-Браном Мићуновићем?… Како коментаришете тврдње генерала Момира Стојановића да сте прислушковали митроплита црногорско-приморског Амфилохија”, нека су од питања која су остала без одговора.

ОЗНА

Новији историјат служби у Црној Гори, како пише на сајту АНБ-а, могао би се пратити од 13. маја 1944. године, када је Наредбом врховног команданта НОВ основано Одјељење за заштиту народа – ОЗНА, као јединствена служба безбједности на подручју бивше Југославије.

Марта 1946. године, ОЗНА је издвојена из састава Министарства народне одбране и укључена у Министарство унутрашњих послова, мијењајући истовремено и назив у Управу државне безбједности.

Након значајнијих нормативних и организационих промјена 1966/67. године, када је извршена реорганизација, Служба државне безбједности – СДБ је задржала позицију и надлежност у оквиру Министарства унутрашњих послова.

До распада бивше СФРЈ почетком 1990-их година, Служба државне безбједности је прошла различите фазе развоја.

Прилагођавајући се општим друштвеним и политичким промјенама по формирању СРЈ, 1992. године Служба државне безбједности је наставила да функционише у оквиру Министарства унутрашњих послова ЦГ.

Законом о Агенцији за националну безбједност (5. мај, 2005. године) основана је АНБ – као засебан државни орган који је у својству правног сљедбеника преузео службенике, предмете, архиву, опрему и средства бивше СДБ МУП-а.

Зарађује око 3 000 мјесечно

У имовинском картону Перуничића из фебруара 2020. године, пише да је као директор Агенције мјесечно зарађивао око 3.000 еура, од чега преко 2.100 еура на име плате и 928 еура на име пензије.

На директора АНБ-а води се стан у Подгорици од 76 квадрата, као и половина стана, такође у Подгорици, чија квадратура, као ни у ранијим извјештајима, није утврђена.

Први стан, пише, Перуничић је стекао куповином, док се за други наводи да је наслијеђен…

Перуничићи нису пријавили да имају ни уштеђевину ни кредитна задужења.

Извор: Вијести 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: