Србима у региону никад теже

Стање политичких права српског народа у региону тренутно је најгоре у односу на претходних шест година, а и даље нема помака у погледу права Срба у Црној Гори, саопштено је данас из Напредног клуба.

Напредни клуб објавио је шести Извјештај о политичким правима српског народа у региону, који се односи на текућу годину.

На основу налаза Извјештаја, стање политичких права српског народа у претходној години оцијењено је као најгоре од 2009. године, од када Напредни клуб објављује анализе.

Како се наводи, са изузетком Румуније и благог помака у Словенији, у протеклој години забиљежено је погоршање права више од два милиона Срба који живе у региону.

Ове године, по први пут, анализиран је и положај Срба на Косову и Метохији.

Како је саопштено, у протеклој години у БиХ настављен је тренд стагнације политичких права српског народа. Немири у Федерацији БиХ искоришћени су као повод за додатни притисак на статус Републике Српске и форсирање централизације.

У првој години чланства Хрватске у ЕУ није дошло до значајнијег помака у рјешавању питања повратка избјеглих – напротив, УНХЦР је чак предложио укидање статуса избјеглица.

Нема кажњавања одговорних за злочине над Србима у вријеме рата 1991-1995, а Србима се оспорава и употреба језика и писма – агресивна кампња против употребе ћирилице, истицањe националног идентитета, чести су напади, дискриминација и говор мржње.

Како се наводи, ни претходне године није било помака у погледу права Срба у Црној Гори. Поред ускраћеног образовања на свом језику, забране истицања националних симбола, ускраћења права на запослење, сталних притиска и покушаја одузимања имовине СПЦ, расељеним Србима са АП КиМ, из БиХ и Хрватске укинут је статус расељеног лица.

У Македонији је, указује се, изражена асимилација и прогон челника СПЦ, док амбијент етничке нетрпељивости коју најчешће узрокују Албанци, погоршава сигурност и представља пријетњу по све заједнице.

Срби у Словенији,  иако етнички најбројнија заједница послије Словенца и даље немају статус националне мањине, те су им сва права која из њега произилазе ускраћена. Ово године коначно је дошло до помака у рјешавању питања „избрисаних“.

Срби у Албанији и даље немају могућност да се изјасне о националној припадности.

Асимилација и отежана реализација образовних и културних активности у Мађарској и даље је актуелна. Нема ни једног Србина у мађарском парламенту.

У Извјештају се наводи да је Бриселски споразуме и формално препустио Србе са сјевера АП КиМ самопрокламованој „Репубљик Косова“. Од успоставе међународне контроле над јужном српском покрајином убијено је око 940 Срба.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: