Раичевић: НАТО само доноси несрећу, ропство и рат

У случају да се деси да Црна Гора, мимо воље народа, приступи Сјеверноатланском савезу, она би била прва држава чланица НАТО коју је тај савез бомбардовао, саопштио је предсједник мировног покрета „Не у рат, не у НАТО” Гојко Раичевић.

Он, у изјави листу „Дан“, процјењује да би државу такав ангажман коштао десетине милиона евра на годишњем нивоу, оцјењујући да би тиме Црна Гора била закована у још дубље „дужничко ропство”.

Евентуалним уласком наше државе у овај савез, сматра он, формализовала би се окупација Црне Горе, цијенећи да народ не жели у НАТО, те да су челници овог савеза препознали такво расположење грађана због чега је, сматра, позив за учлањење и изостао.

„Досад се није догодило да земља која је била мета алијансе, касније постане њен дио. Народу који је плодове тог ратног апарата могао да осјети из најличније перспективе, непристојно је сада натурати ђавола и убјеђивати га да је у питању лик анђела. НАТО је синоним за несрећу, асоцира на окупацију, ропство, рат, невине жртве и противи се здравом разуму свака помисао и акција ка приближавању том убилачком савезу. Уосталом, уколико лудило завлада и Влада или Скупштина донесу одлуку мимо воље народа и Црна Гора уђе у НАТО, за нас ће то бити чин велеиздаје, а односићемо се према окупационој војсци сходно њиховој улози“, упозорава Раичевић.

Свеобухватна кампања мировног покрета против уласка у НАТО осујетила је, како истиче, намјере режима да се Црна Гора без расправе и без питања народа, преко ноћи, „угура” у чланство алијансе.

Иако су, како наводи, видљиви ефекти кампање овог мировног покрета, он истиче да се налазе у прилично неравноправној ситуацији, с обзиром на чињеницу да се, како наводи Раичевић, „промотери насиља који се залажу за Црну Гору у саставу НАТО” финансирају огромним средствима из државног буџета и фондова НАТО земаља.

„Ми за наше активности немамо баш никакве донације. Срећом, промотери рата су хендикепирани, јер им не полази за руком да убиједе народ да је добро да Црна Гора буде дио убилачке, освајачке и агресорске алијансе, док нама не представља проблем да врло конкретним примјерима подсјетимо на чињенице које говоре о НАТО као синониму за крв, силеџијство и варварство. Уосталом, Црна Гора је свјежа жртва агресије те машинерије зла“, изјавио је Раичевић.

Штета по економију

Раичевић истиче да би Црна Гора евентуалним уласком у НАТО, остала без суверенитета и територијалног интегритета, те да би се тиме, погоршала ионако лоша економска ситуација у земљи.

„То би означило и прогон руског капитала инвестираног у Црну Гору од чега живи огроман број наших грађана. Ионако лоша економска ситуација би се додатно погоршала, до мјере да бисмо имали гори стандард од грађана Албаније, званично најзаосталије и најсиромашније земље Европе, која је, узгред, већ дуже времена чланица НАТО. На то упућују озбиљне анализе стручњака. Такође, угрозили би се и односи са, за Црну Гору, најважнијим партнером, Руском Федерацијом. Очигледно да су неки заборавили потоње ријечи Светог Петра Цетињског“, истакао је Раичевић.

Он сматра да је политика актуелног режима, према учлањењу у НАТО „последњи и једини преостали адут да прода територију државе НАТО-у, у замјену за опстанак на власти још неко вријеме”, пошто је, како каже, све друго распродато, опљачкано или уништено.

Народ је у великој већини против уласка у НАТО и поред уцјена и насилног наметања ставова по том питању. Вјерујем да ћемо и овога пута показати да не љубимо ланце и да нам је слобода идеал важнији од свих других. У НАТО су добро схватили расположење грађана према том савезу, и то је главни разлог што је недавно изостао позив Црној Гори за учлањење у исти. Мировни покрет „Не у рат Не у НАТО” је најзаслужнији за такав епилог, колико год то некоме можда звучало нескромно“, оцијенио је Раичевић.

Неравноправан положај

Мировни покрет „Не у рат, не у НАТО”, како наводи његов предсједник, непрестано подсјећа јавност на злочине које је НАТО починио, али указује и на, како каже, извјесне последице евентуалног учлањења у алијансу.

Покрету би, како наводи, била драгоцјена подршка државе која им, како указује, најчешће одмаже у разним активностима.

„Прошле године је Министарство у одбране дало на употребу војно пловило омладинцима да бацају флаше у море, а ми смо приватним чамцима наших активиста са приморја морали да га чистимо. Ако свему томе додамо да су наши најангажованији активисти, под мјерама тајног назора црногорске тајне полиције, онда је јасно која је улога државних структура. Све наведено је лако доказиво, јер имамо аргументе које смо оставили јавности, да сама пресуди преко нашег јутјуб канала. Тамо се може наћи свједочанство о нашим активностима, али и о улози полиције, војске, приватне секјурити фирме ангажоване од стране адмирала (Сава) Кентере и (Драгана) Самарџића, у онемогућивању нашег рада уз употребу силе, као и признање министарке одбране да „зна све о нама”. То би укратко била улога „државе”, истиче Раичевић.

У овом покрету. како каже Раичевић, не желе да лицитирају с опредјељењем грађана о (не) уласку у НАТО, упозоравајући на истраживања, како каже, режимских истраживачких агенција које су више пута, подсјећа, саопштавале резултате по којима је око 10 одсто грађана више за идеју војне неутралности, односно неуласка у НАТО, него што их је за концепт учлањења у ратни савез.

У пракси, разлика је много већа. То говоре наша истраживања, а актуелно стање у Украјини такође утиче на пораст анти-НАТО присталица у Црној Гори, појашњава он.

Ширење антиратног покрета

Раичевић истиче да су припадници овог покрета однедавно започели акције које за циљ имају деконтаминацију и маркирање бомбардованих подручја од НАТО отпада.

„Прије неколико дана смо нашли авионску гранату на макадамском путу ка популарној плажи у Сутомору. Ових дана настављамо са активностима које ћемо проширити и на мапирање експлозивних направа које су завршиле на морском дну и уколико добијемо обећану помоћ у техници лоцираћемо и мјеста која су затрована радиоктивним отпадом из времена НАТО агресије“, наглашава Раичевић.

Он је подсјетио да је Мировни покрет „НЕ у рат НЕ у НАТО” основан 30. априла 2010. године у Мурини, на 11. годишњицу злочина који је НАТО починио у том мјесту на истоку Црне Горе, када је убијено шесторо недужних цивила, међу којима троје дјеце.

Покрет су, како наводи Раичевић, оснивале 32 невладине организације, истичући да њега сада чини знатно већи број. Иницијатори су били запослени у информативном порталу ИН4С, а Раичевић сматра да се на вријеме кренуло у кампању чији крајњи циљ неулазак у НАТО или референдум о евентуалном приступању Црне Горе у тај војни систем.

„Иако нијесмо финансијски подржани, огромним напорима и личним одрицањима, активисти Мировног покрета својим конкретним активностима су, слободан сам да кажем, значајно утицали да се у јавности и на релевантним адресама, подигне позорност и о овом питању говори са много више респекта него раније. Ширећи идеју мира допринијели смо да у истом правцу крену и друге организације, тако да су антиратни покрети у Црној Гори данас, што је и логично, на много бољем гласу од оних који промовишу рат и насиље, односно учлањење Црне Горе у НАТО“, наводи он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: