Лекић: Да је Ђукановић хтио, добио би објашњење из Скупштине

Објашњење о опозиву амбасадора предсједник државе могао је добити од надлежног скупштинског Одбора, али посланици ДПС-а, очигледно по договору са њим, нијесу дошли на контролно саслушање тим поводом, сматра лидер Демоса и некадашњи дипломата Миодраг Лекић.

Ђукановић је јуче одбио да потпише указ о опозиву седам амбасадора, објашњавајући да из Владе није добио ваљана образложења. Влада је опозвала амбасадора Црне Горе у Кини Дарка Пајовића, амбасадора у Србији Тарзана Милошевића, амбасадорку у Уједињеним Арапским Емиратима Душанку Јекнић, амбасадора при Светој столици Миодрага Влаховића, амбасадорку у Италији Сању Влаховић, амбасадора у Босни и Херцеговини Обрада Миша Станишића, те амбасадорку у Њемачкој Веру Кулиш.

Лекић је за “Вијести” рекао да је Ђукановић, да му је било стало до допунских објашњења, то могао добити од скупштинског Одбора за међународне односе, јавно и преко посланика из своје партије који су и формално затражили саслушање и објашњења министра вањских послова Ђорђа Радуловића.

“Међутим, чланови одбора Ђукановићеве странке, очигледно по договору са својим шефом, нису дошли на сједницу Одбора којим предсједавам и гдје одобравам да се јавно одржи покренуто саслушање министра”, рекао је Лекић.

Сједница Одбора одржана је 30. децембра, али контролно саслушање није јер нијесу дошли подносиоци захтјева, посланици ДПС-а и БС.

Лекић сматра да Ђукановићево одбијање да потпише опозив амбасадора има више значења.

“Прво, представља нови прилог о искуству кохабитације на црногорски начин. Друго, ова одлука изражава политичке намјере и долази послије одбијања предсједника државе да потпише законе које је Скупштина на легитиман начин усвојила”, казао је Лекић.

Ђукановић је 2. јануара новој власти вратио сет предложених закона, међу којима и измјене Закона о слободи вјероисповијести, због којег су током прошле године организоване протестне литије и који је допринио смјени власти на изборима у августу.

Лекић објашњава да пада у очи да Ђукановић у оба случаја покушава да дјелује у стилу суптилног легалисте врло осјетљивог на материју правних норми.

“Ову наглу правну трансформацију шефа државе, нажалост има и елементе фарсичног, треба сагледавати и у контексту његовог истрајавања да не удостоји црногорску јавност објашњења нпр. зашто не плаћа порез на пословање своје фирме како је много пута то јавно објављено и недематовано. Или да ли истекло вријеме државне тајне Ђукановићевог путовања Владиним авионом у Париз уочи новогодишњих празника. И да ли је прекршен члан 14 Устава његовим изненадним бављењем црквеним питањима у секуларној држави”, навео је Лекић.

Он тврди да, “партијски предсједник” правне недоречности око материје именовања и опозива амбасадора, па и с тим у вези несагласности норми у Уставу и Закону о вањским пословима, све до непрецизних временских рокова за крајњу одлуку, користи за своју јавну експонираност и вођење политике у којој треба да створи утисак његове побједе над Владом и Скупштином.

“Све то опет као партијско позиционирање уочи Конгреса странке”, каже Лекић. Поручио је да ће вријеме које долази све учинити јаснијим, па и мотиве Ђукановићевих потеза.

“Да ли његова брига за поменуте амбасадоре проистиче из чињенице да тамо има и имена која су са њим раније били у иностранству процесуирани у материји регионалног криминала? Или да ли зато што се из тог амбијента напада Европска унија, посебно комесар (Оливер) Вархељи што можда Ђукановић дијели као став, а чиме се очигледно наносе штете Црној Гори и њеном интеграционом процесу према ЕУ?”, питао је Лекић.

Подсјећа да није актер поменуте одлуке и да је прочитао саопштење министара и Владе о томе у новинама.

“Залажем се и вјерујем да ће у наредном периоду ићи у правцу осмишљене политике нове власти, дакако и кадровске, јавно аргументоване, у области спољних послова”, рекао је Лекић.

О враћеним законима ће поново гласати 20. јануара

Предсједник Скупштине Алекса Бечић, на захтјев посланика власти и Владе, заказао је за 20. јануар двије ванредне сједнице парламента на чијем дневном реду ће бити сви предлози закона које је предсједник државе одбио да потпише. Те законе је Скупштина усвојила на сједници 29. децембра.

Бечић је за ТВ Вијести рекао да приликом поновног одлучивања се, у складу са Уставом, само гласа, не води се расправа и да је до сада било неколико таквих случајева у парламентарној пракси.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: