Ко нам отима Косово, жели и да нас нема: Епископ бачки Иринеј о борби за КиМ, корони, значају одбране светиња, духовности…

Онај ко жели да нам одузме део територије, не жели само наше Косово, део нас. Он жели све наше! Он жели да нас не буде! А Косово је ту само почетак. Отуда и онај поклич – Косово је срце Србије – погађа саму суштину. Ако пристанемо да нам узму Косово, нестаћемо са лица земље.

Поводом тешке и грчевите борбе Србије и српског народа за Косово и Метохију, ово поручује епископ бачки Иринеј (Буловић). Овај угледни архијереј Српске православне цркве традиционално је у предбожићно време домаћој јавности понудио своје виђење најактуелнијих питања за Србију и српски народ у целини.

– Доживљај Косова и Метохије као свете, заветне српске земље у новим нараштајима, можемо слободно рећи, још је јачи и изразитији него у ранијим нараштајима. То веома охрабрује и ја у томе видим Божји благослов и укрепљење за још снажнију борбу за наше светиње и наш народ на Косову и Метохији.

Остају и остаће речи нашег блажене успомене патријарха Иринеја: „Може Косово да буде отето, да буде окупирано, као што и јесте данас, али Србија никада не може да каже: Ми то поклањамо. Јер, оно што се поклони, заувек се губи, а оно што је силом отето, једног дана ће бити враћено“ – истиче бачки владика.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Опасности пандемије – неки производе духовни вирус

Опасни – често, нажалост, и смртоносни – вирус који још увек бесни није угрозио само здравље и живот милиона људи већ и човека као личности и као заједнице. Човек не може, по самој својој богоданој и боголикој природи, да живи сам, без заједништва и општења са ближњима, са другим људским бићима уопште. Данас је он, међутим, даноноћно под унакрсном ватром порука и опомена да мора у изолацију, да је дружење са другима крајње ризично, да, у име преживљавања и очувања здравља, треба имати „социјалну дистанцу“ у односу на ближње, да се одговорност према себи и према другима састоји у „вештини да живиш сам“… Не заступам, наравно, тезу да је вирус корона безазлен и безопасан (напротив!) – јер безазлен и безопасан није ни обични вирус сезонског грипа – али не могу да се отмем утиску да неки центри моћи, вероватно наддржавни, глобални, злоупотребљавају епидемију и њоме изазвану општу невољу тако што производе и разносе још опаснији духовни вирус – страх, несигурност, безнађе, депресију.

Ипак, песимизму нема места: господар историје није човек, а поготову то није саможиви, безобзирни, добровољни потчовек или рашчовек, како се изражавао Свети Јустин Ћелијски. Господар историје јесте Богочовек, Христос, а Он је Оваплоћена Љубав. Он је Хлеб наш насушни. Он је Лек бесмртности. Он је Васкрсење и Живот.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Храм Светог Саве – обележје целог народа

Храм Светог Саве на Врачару заиста је величанствен. Када сам први пут ушао у мозаиком украшен Храм, а био сам у најдивнијим црквама на свету, сетио сам се утиска који су у десетом столећу имали изасланици кнеза Владимира Кијевског када су били у Цариграду, на богослужењу у Светој Софији. Рекли су да не знају да ли су на небу или на земљи. Крилатицу да храм гради нас више него ми њега, патријарх Герман је дословно применио у животу народа. Народ увек треба да има визију да би напредовао.

Можемо с пуним правом рећи да је Храм Светог Саве на Врачару величанствено обележје наше Цркве, Београда, Србије и српског народа.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Избор Патријарха – Одлука Светог дуга

Свака спекулација око избора наследника на трону Светог Саве израз је или приземне и кратке памети или недобронамерног односа према нашој Цркви и нашем народу.

Притисци уопште неће, по мом уверењу, утицати на наше архијереје, који једини одлучују. Уз молитву Господу и Светом Сави, као и до сада, у складу са светим канонима, Уставом СПЦ и одлукама Светог архијерејског сабора, изабраћемо нашег следећег Првојерарха. Наше владике су „припремљене за свако добро дело у Христу Исусу“, тако да ће Сабор, као и до сада, препознати личности које би могле да саборно, дакле и лично и саборски, поведу Цркву у будућности. Дух Свети, који руководи Сабором, непогрешиво ће нам дати новог патријарха.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Истополне заједнице – породица нису „двојица тата“ или „две мам“

Став СПЦ о том питању исти је какав је увек био – негативан да не може бити негативнији. Тај став су 2009. године делиле, а сигурно и данас деле, и све остале традиционалне цркве и верске заједнице у Србији .

Наш став је следећи: човек је од Бога створен као муж и жена, као брачна заједница, као породица, а не као „двојица тата“ или „две маме“. Не мешамо се ни у чији лични избор и приватни живот нити желимо да икоме буду ускраћена права и слобода, али не прихватамо наметање хомосексуалности одраслима и деци као равноправне „оријентације“. Уверен сам да ни иницијатива госпође Гордане Чомић није њена идеја већ бриселска – и ина – директива. Нека живи како ко хоће и нека ради шта ко хоће, али брак и „истополна заједница“ нису исто. Једна ствар је признавати слободу и права члановима и чланицама таквих заједница, сасвим друга је прогласити их за еквивалент браку, а трећа – бесомучно их пропагирати. Уосталом, нека наша држава организује референдум о овом питању!

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Литије у Црној Гори – Одбрана од континуираног терора над Црквом

Тo је догађај без преседана у савременој српској историји. Под јединственим именом Литије и слоганом „Не дамо светиње“ биће упамћен велики покрет нашег народа у Црној Гори, чији је повод такозвани Закон о слободи вероисповести. То је непосредни повод. Узрок је у континуираном терору који се над Црквом и над српским православним народом на подручју Црне Горе на различите начине спроводи од Бадњег дана 1942, када је по Титовом наређењу масакрирано триста људи код Колашина.

Ваља нам се подсетити шта је у основи идентитета који је бранио, потврђивао и утврђивао наш верни народ у Црној Гори бранећи себе, своје светиње и своје постојање. Које су то вредности и особине, заједничке и идентичне код свих Срба, ма где они живели, а које не смеју да буду измењене глобализацијом и фрагментацијом? Особине по којима нас Сам Спаситељ препознаје? Те вредности и особине називамо једним именом: Светосавље!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: