„Сирак тужни без нигђе никога“ – На данашњи дан умро владика Данило, оснивач династије Петровић
1 min readНа данашњи дан, 11. јануара 1735. у манастиру Подмаине умро Данило Шћепчевић Његош, оснивач династије Петровић-Његош.
Данило Шћепчевић Његош рођен је 1670. на Његушима.
Био је цетињски митрополит, обновитељ Цетињског манастира, зачетник борбе за ослобођење Црне Горе од османлијске власти, оснивач црногорске династије Петровић – Његош и био први црногорски владар који је обновио везе са руским царским двором.
Прошао је кроз турбулентне и битне моменте, од турског заробљеништва преко истраге потурица у Црној Гори до народног устанка против Истанбула и врхунца на Царевом Лазу.
Млади Данило је био, још као петнаестогодишњак свједок битке на Вртијељци 1685. године.
Будући владика Данило је посвједочио и још један страховити догађај, тешку превару Млечана из 1692. године. Пошто су Црногорци претходно прихватили повратак млетачке власти у њихове крајеве с циљем борбе против Турака, у чему су побијеђени а Венецијанци и њихов вођа Ђовани Антоније Болица се повукли, Венецијанци су тајно минирали највећу црногорску светињу и потпуно је сравнили са земљом.
Цетињски манастир је био најстарији објекат Цетиња, кога је основао још средњовјековни великан Иван Црнојевић 1484. године, а и за сам пораз и црногорско страдање окривљени су Млечићи. Уништавање црногорског националног и вјерског симбола, мјесто гдје су се окупљали не само Црногорци, већ и Брђани, па 1680 чак и Приморци који су били подријеђени сасвим другој држави; светиње која је претходно била претворена у млетачну касарну и центар њихових гувернадура за Црну Гору, је имало за циљ превару примирја с Турцима и елиминацију главне препреке у продору римокатоличке вјере на црногорске просторе, програмом који је установљен још 1638. године од стране Конгрегације за пропаганду вјере у Риму. Ово је отворило пут неповјерењу не само муслиманима, већ и католицима, и отјерало будућег владику Данила у стопостотну учвршћеност у искључиво православној вјери.
Данило Шћепчевић се још као младић замонашио и отишао врло рано од своје куће на учење путем Светог Саве у монашком миру.
Данило Шћепчевић, нови изабраник Патријарха српскога, је као двадесетседмогодишњак изабран 1697. године за новог вјерског поглавара српске православне Цетињске митрополије, што је био битна прекретница у српској националној историји и један од неколико битних догађаја ових крајева који су означили турбулентни период великога Бечкога рата у јеку сукоба између Османлија и Венецијанаца.
Владика Данило је изградио врло близак однос са патријархом Арсенијем Чарнојевићем.
Данило Шћепчевић Његош је основао династију Петровић – Његоша, која је Црном Гором управљала више од два вијека и дала подстрек цјелокупном организовању и националној борби српскога народа који је живио под Турцима и која је успјела у скоро немогућој мисији изградње, подизања и развијања самосталне црногорске државности.
Његов знатно каснији наследник, владика пјесник духа Петар II Петровић Његош, је опјевао владику Данила – „сирак тужни без нигђе никога“, у свом врхунском дјелу „Горски вијенац“, који представља врхунац српске књижевности и данас.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Slava mu i hvala na svemu.Nas Vladika Danilo,nas ponos.Zahvalno Srpstvo.
Лик владике Данила који се овдје приказује, уствари је лик Његошев.
Како је дошло до ове забуне?
На унутрашњој страници првог издања Његошевог ГОРСКОГ ВИЈЕНЦА, у Бечу, грешком штампара, испод ове фотографије потписан је владика Данило.
Да је у питању грешка нема никакве сумње. Ради се о Његошевом лику са литографије Анастаса Јовановића. Овај познати српски фотограф фотографисао је и литографисао више познатих Срба из половине 19 вијека, и тако сачувао њихов лик за потомство.
Ову грешку, наравно, нисам открио ја, него Љубомир Дурковић ЈАКШИЋ, познати српски историчар.