ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) Цетиње се плаши митрополита

1 min read

СУВЕРЕНИСТА Вељко Милатовић/Фото - документација "Новости"

Текст митрополита Данила Дајковића, „Његошу није потребан маузолеј“, објављен у листу „Православље“ у марту 1969. године, изазивао је панику у редовима црногорске републичке власти

Дан после ванредног заседања Светог архијерејског сабора, 13. марта 1969. године, новине Српске патријаршије „Православље“ објавиле су став овог тела о капели на Ловћену и у истом броју штампале текст митрополита Данила „Његошу није потребан маузолеј“. У том чланку читамо и ове редове:

„Поборници рушења посвећене Његошеве цркве и мјесто ње постављања маузолеја, не виде да се они тиме не свете само онима који се томе противе, већ се свете великом Његошу и његов аманет омаловажавају и потчињавају жељама и настојањима онога који хоће себе изравнати с Његошем или се чак ставити изнад њега. Питамо се и није нам јасно како `поборници маузолеја` не могу увидјети, кад би Српска православна црква дозволила да се сруши ловћенска црква и умјесто ње постави маузолеј погански, да би маузолеј прогутао Његоша и његову величину, јер би већина посјетилаца прије питала ко је израдио маузолеј него гдје је његов гроб“, написао је митрополит Данило и изнео тврдњу да „никакве разлике у спољном изгледу нема између старе и нове капеле, осим што је нова љепша, чвршћа и сигурније ограђена и од ловћенских громова осигуранија“.

„Ако неко жели подизати маузолеј, нека то уради на другом мјесту, макар и на Ловћену (има довољно мјеста), али црква, саркофаг са костима и пут до цркве нека остану слободни и како су сада“, један је од закључака митрополита, који је јавно проговорио не само као „представник цркве у Црној Гори“ него и као „насљедник црногорских митрополита“.

Властима су из текста митрополита Данила изгледа највише засметала два става.

Први став: „Позната је ствар да су се увијек маузолеји подизали за: цареве, краљеве, председнике република и друге свјетовне личности. Цркве-капеле и манастири за: патријархе, митрополите, епископе, и друге високе црквене личности.“

Други став: „Шта је био Његош? Он је био прво митрополит (владика – архијереј, епископ), јер је то био услов да буде владар Црне Горе, а ова два звања и положаја дала су му могућност да свој таленат развије и усаврши и постане пјесник, филозоф, и геније. Да овога није било, остао би као многи његови сродници, племеници и Црногорци, паметан сељак и ништа друго…“

Осмотрено из угла власти, поготово је била поразна једна илустрација коју у свом тексту износи митрополит Данило:

„Да би ствар била јаснија, морамо напоменути један случај из Београда. Јула 1944. године једног јутра освануле су велике плакате по угловима београдских улица са ликом и натписима на којима је Хитлерова и Гебелсова лажна пропаганда насликала срушену ловћенску капелу и испод ње крупним и масним словима текст: ‘Оскрнављен је Његошев гроб. Комунисти су разорили капелу на Ловћену, гдје су биле смјештене кости Петра Петровића Његоша. Највећа светиња српска и културног човјечанства није била поштеђена од бољшевичке тираније’. Поред овог, на плакати је био и Његошев лик и једна раскупусана књига, а поред ње: ‘Петар ИИ Његош – Горски вијенац’.

Не дај Боже, да се Гебелсова пропаганда оствари у слободној, демократској и народној републици Југославији, послије 25 година од ослобођења од свих оних који су мислили и свим силама радили, да униште и Југославију и југословенски народ“, поентирао је митрополит Данило.

У редовима власти зазвонило је на узбуну. Реакције су нарочито снажне биле на Цетињу, где се прво огласила Скупштина општине, на седници одржаној 17. марта, пошто је саопштење Светог архијерејског сабора „изазвало у Цетињу велико огорчење“. Одборници су се „просто грабили за реч да изађу на говорницу и да оштро протестују“, пошто „Његош није само владика него и државник, а изнад свега генијални песник и нико никога не може спречити да му се ода дужно признање“.

Одборници су заступали став да, пошто је „Његош потекао из народа, право је народа да му се одужи на најбољи начин“, због чега „митрополит цетињски има својих послова а не да се меша у наша самоуправна права“. Чуо се и глас који тражи „да митрополит цетињски поднесе оставку, а уколико се не спроведе одлука о подизању Његошевог маузолеја, одборници ће поднети оставке“.

„Скупштина општине Цетиње не оспорава право било коме да изражава мишљење о оправданости њене одлуке око подизања маузолеја, али не дозвољава никоме па ни Српској православној цркви, да се меша у њена Уставом загарантована самоуправна права. Одлука Скупштине општине Цетиње о подизању Његошевог маузолеја је неопозива – прихваћено је једногласно на овом заседању“, пренела је штампа.

Истог дана, 17. марта 1969. године, организоване су демонстрације цетињских гимназијалаца у Његошевој улици испред Цетињског манастира. Председник општинског синдикалног већа затражио је сазивање ванредног пленума овог тела и најавио да ће нека предузећа организовати такозване радне демонстрације, што је значило да ће „продужити радно време за један час“.

Републичка комисија за верска питања СР Црне Горе, пошто је „са дужном пажњом размотрила патријархово писмо и након консултовања са републичким руководством“, одговорила је Синоду 24. марта 1969. године.

„Комисија не може спорити, а то и не жели“, наводи се у одговору, „право Светог архијерејског синода да изнесе мишљење о подизању Његошевог маузолеја на Ловћену. Комисија, међутим, из начелних разлога не може прихватити начин на који је Свети синод изнио свој став пошто је својим ултимативним захтјевом покушао представити Српску православну цркву одлучујућим арбитром у питању подизања Његошевог маузолеја на Ловћену. У ствари, Комисија не може прећи преко чињенице да је Свети архијерејски синод начином свога реаговања на одлуку Скупштине општине Цетиње, извршио покушај практичног мијешања у самоуправна права друштвено-политичких заједница…

Комисија не само што не може прихватити начин на који је ова ствар покренута од стране Светог архијерејског синода, већ сматра крајње недопустивим да се подизање маузолеја Његошу упоређује са вандализмом аустроугарских окупатора и најоштрије протестује због инсинуација којима се изједначава однос наше социјалистичке заједнице према великом културном насљеђу наших народа са поступком непријатеља ове земље који је настојао да уништи и оскрнави то насљеђе.“

„Зато Свети синод сноси пуну одговорност за штетне посљедице које су настале и које могу настати у односима Српска православна црква – држава“, поручио је у свом допису Велизар Перуновић, председник црногорске Комисије за верска питања.

Ово писмо је упућено и савезној комисији, а њен председник Мило Јовићевић је 27. марта 1969. године обавестио Синод о следећем: „Напомињемо да је и Савезна комисија за верска питања са највећом пажњом размотрила поменуто питање, па је стала на становиште да у потпуности одобрава став надлежних органа у СР Црној Гори.“

Митрополит код Веља Милановића

Митрополита Данила, на његов захтев, 26. марта 1969. године примио је председник Скупштине Црне Горе Вељко Милатовић. Тај разговор је потрајао један сат, а истог дана митрополита је примио и председник републичке Комисије за верска питања Велизар Перуновић. Током ових разговора вођене су забелешке, а целокупна грађа се чува у Архиву Србије.

Извор: новости.рс

 

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Заборављен аманет владике Рада

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

17 thoughts on “(ВИДЕО) Цетиње се плаши митрополита

  1. Da ostane za istoriju i nauk narednim generacijama sjećanje na prve antihrišćanske, antisrpske i boljševičke demonstracije u Cg nakon II svjetskog rata.

    9
    1
    1. To je tako kad narod se otudi od Boga i sv.Bozje Crkve sta je mogao siromah Mitropolit sam ne samo da nije bio narod uz Mitropolita nego je njegov narod podigao bunu i demonszracije protiv njega a on se junacki borio protiv satanizma dusa mu carovala u carstvo Bozje to je mucenik i pacenik koga Gospod neka nagradi u carstvu svome za vldicine mukotrpne trude.Slamka jedna medu viho vihorove sirak tuzni bez nide nikoga do iznad sebe Boga zivoga koji je sacuvao starog Mitropolita Danila da ga udbasi ne izmice i likvidiraju jer to je njima bio omiljeni posao da muce i likvidiraju protivnike njihovog satanistickog sistema kojeg su oni bili vatreni izvrsitelji egzikucija.Nego utjeha je na kraju sto ce svemocni Bog poslije bioloske smrti svakome uzvratiti po djelima.

  2. U tom periodu slučajno ili ne, paralelno sa borbom za očuvanje crkve na Lovćenu sa jedne, i za njeno rušenje sa druge strane, započeto je i pitanje samostalnosti pravoslavne crkve u Makedoniji kao i davanje autonomije pokrajini Kosovo i Metohija koja je Ustavom iz 1974. godine dobila status skoro kao republika. Zvuči nelogično da je priča o uklanjanju crkve sa Lovćena započeta još 1951.godine, u periodu od skoro 6 godina nakon rata, kada je trebalo graditi puteve i skole u ratom razrusenoj zemlji.

    1. Ali satanistima su bile sporedne stvari kada ce puteve i ostale izgradnje obnoviti njima je odgovaralo da odugovlace sa svakim napretkom da bi sto duze upregli nard i narodne akcije te su pod moranjem morali besplatno da deru u svakom fizickom poslu u ime broza i satanskog jedinstva i tako ljude drzali u surovoj sprezi ko se protivijo taj je bez molosti oznacen kao izdajnik i tajno a nekada i javno likvidiran jer njima satanskom brozu i njegovom satsnskom sistemu je glavni zadatak bio od vatikana da unisti srpsku crkvu i pravoslavni narod srpski i dobio instrukcije da napravi rascjep sa takozvom makedonskom crkvom i pokusaj i ucjena u Crnoj Gori isti mrtod stiga je i danas u Crnoj gori taj satanski posao na djelu jer brozov sistem je tek sada pao zvanicno u Gori Crnoj posle punih 80g pakla slava sve mogucem Bogu.A nasi neprijatelji vjekovni sa zapada na celu sa vatikanom zadovoljno trljaju ruke jer su uspjeli u ogromnoj mjeri da unoste pravoslavni narod srpski i napravili nam razdore i duhovno i fizicki a sve su to uspjeli sto su nasli veliki broj izdsjnika iz naseg naroda za polzaj i finssije mliko ih srpsko razguvalo.

  3. Dragi moji, ni je moglo pisati „Petar ( duplo cirilicni veliko I) Njegos“. Velike plakate se ne postavljaju po „uglovima“ ulica vec na COSKOVIMA ili Raskrsnicama. Uglovr dobijate kada prevedete sa English Koristeci Google. Zaista pocinjem da razmisljam ko stoji iza tekstova : od IN$S

    1
    11
    1. Ako NI JE moglo pisat ugao KA KO je trebalo? Po tebi je ocigledno trebalo po turski cosak. Anonimusu prvo nauci gramatiku pa onda dodji ovdje da komenratises.

      3
      1
  4. Od kad napravise mauzolej i Cetinje pocelo da propada, grad muzeja iz kojeg svi bjeze. I jos se nisu opametili no im je drugi kriv

    35
    2
  5. Одборници су заступали став да, пошто је „Његош потекао из народа, право је народа да му се одужи на најбољи начин“, због чега „митрополит цетињски има својих послова а не да се меша у наша самоуправна права“. Чуо се и глас који тражи „да митрополит цетињски поднесе оставку, а уколико се не спроведе одлука о подизању Његошевог маузолеја, одборници ће поднети оставке“.
    Danas kada se neki од vladika oglasi i ne slaze se s politikom oko Kosova i Metohije potpuno jednako reaguju politicari ,neka svuce mantiju,neka udje u politiku,a koliko je vremna od tada proslo 50 godina,а i isti rukovode samo perfidnije i bezobraznije,tada je Mitropolit moga reci bar u listu Parvoslavlje ,danas se ni toliko ne kaze nego rijeci interpretiraju trecerazredni politicari i ulicni lajavci pa se iza toga donosi zakljucak.Kapelu su branili sve ugledne licnosti i u zemlji i u inostranstvi a o svemu drugome i rusenju su odlicivali komunisti iz Crne Gore,jer oni su bili za i imali u svemu odlicujucu rijec,jer nije lako kada coban hoce da bude vladar i gospodra,ako je i koji bio protiv javno to nije izrekoa ,nego se povukao iz odborra kao sto je Blazo Jovanovic.
    Danas ili do juce je stanje bilo takvo da od rusenja se doslo do oduzimanje i skoro da su bili uspjeli ali Mitroplit i narod nijesu dali,ko je kako branio i KAPELU i Mitropliju ostalo je zapisanoma ko je napadao tada napada i danas vidi se i to,tako ce biti i sa Kosovom i Metohijiom,nece se moci reci nijesam ja to radio ili nijesam to potpisao.Tesko je da mozemo vise lagati,jer sve je zapisaono ikao pojedini govre kao da se ne zna ko je sta rekao,ali danas je bar narod informisan.Cenzure ima ali istina dopre do naroda.

    http://arhiva.svetigora.com/node/12860
    http://arhiva.svetigora.com/node/13840
    http://arhiva.svetigora.com/node/1820
    Црква Св. Петра Цетињског на Прчњу.

    Један турски паша када је рушећи и палећи српска села ушао у Ђурђеве Ступове узвикнуо је престрављен: „ Овдје је заиста Бог!“

    Са друге стране велики Његош је записао „Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега“.

    Имаде се Његош рашта и бојати.

    На Петровдан 12. јула 1972. године од стране комунистичких власти, срушена је Црква Св. Петра Цетињског на Ловћену, завјетна Његошева капела. Срушили су је не туђи него црногорски синови. Срушили су оно за шта су се борили њихови преци. Жарко су желели да униште своју прошлост, јер је то најсигурнији пут ка неимању будућности. Тако су их пријатељи научили. Смјестише ђеца свога владику Рада у како би то рекао Меша Селимовић“ Фараонску гробницу“, коју је пројектовао а ко би други до Иван Мештровић.

    И шта је након тога било?

    Након тога је благодарећи Богу на иницијативу которског пароха данашњег Архијерејског намесника Бококоторског протојереја- ставрофора Момчила Кривокапића и уз помоћ његовог старијег брата Сава Кривокапића,архитекте почела да се гради Црква Св. Петра Цетињског у Прчњу, по угледу на Његошеву капелу. Слушамо причу о Цркви Св. Петра Цетињског на Прчњу. Наравно, у то вријеме нимало лак подухват. Но мало, по мало градња је одмицала.

    1. августа 1982. године на десетогодишњицу рушења капеле на Ловћену освештана је Црква Св. Петра Цетињског на Прчњу.

    Након завршених спољних грубих радова, полако се сређује и унутрашњост цркве. Заборав је велика несрећа која увек прети да прашином неких приземних или свакодневних дешавања затрпа како светле тако и срамне тренутке наше богате историје. Црква Св. Петра Цетињског у Прчњу је управо непобедиви сведок историје и подсетник на Његошев завет.Да се не заборави!

    https://arhiva.svetigora.com/node/8157

    13
    1
    1. Novak Zvicer Adžić, zvani Đovani, doktorand kompromito-mitologije, trtoljanja i ostalih naklapanja каже:

      Je li ovaj Milatović oladio Krsta Zrnovoga, po naređenju Jova Kape? Nije mi jasno kad ove novokomitetlije kliču Krstu i Jovu, zašto ne kliču i Veljku?

  6. Ma 100%, usrali se u gaće od saopštenja.. Veliki vjernici nijesu znali ni kad im je Božić a ne Jovan dan. Bilo bi dobro da ne pređe žutu liniju.

    13
  7. Чему прича?!?
    И Његош и Амфилохије су нас заветовали капелом.
    Тачка.
    Никога чињеницом данас нећете убедити, морате „сендвичима“ и то што већим.
    Такви испуњавају наређења, не Завет.

    32
    2
  8. Koliko su nam samo zla nanijeli nasi komunisti-Titovi podanici a sve zarad svojih ličnih karijera ! ? Podanicki su se dodvoravali i ugadjaki volji svojeg tadasnjeg vodje ne razmisljajuci ni trenutka o interesu i sudbini a i tradiciji naroda kojem su pripadali! Na koga vas to podsjeca?

    41
    3

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *