Откако је 30. августа прошле године смијењен режим Мила Ђукановића, нова власт је као приоритет поставила и демонтажу система, као и провјеру сумњивих радњи које је дугогодишњи кадар лојалан политичким организацијама на власти предузимао одлучујући на штету струке и оних које представљају.

Међу таквим иституцијама система је и Универзитет Црне Горе, због чијих су политички мотивисаних одлука али и злоупотреба годинама уназад протестовале генерације студeната, а против таквих радњи глас су дигли бројни универзитетски професори.

Како сазнаје наш портал од извора блиских Универзитету, управа УЦГ је у покушају да сачува своје позиције и тиме се заштити од провјере потенцијалних злоупотреба у раду – организовала потписивање петиције о наводној заштити аутономије. Наравно, та потреба за стварном, не фингираном аутономијом се није изражавала годинама уназад док је бивши режим имао потпуну контролу над УЦГ. Подсјећамо, предсједник УО УЦГ, Душко Бјелица је дугогодишњи члан ДПС-а, али се својевремено ограђивао да иако је члан водеће партије бившег режима, да их ”не слуша”.

Наиме, ради се о најбаналнијем покушају да се кроз истицање института “аутономије” штите приватни интереси и сакрију злоупотребе за које постоје јаки индикатори. Усљед нових оклоности које Црну Гору теже учинити праведнијом и бољом – испитивањима потенцијалних незаконитости подлијежу све институције система, па самим тим и Универзитет Црне Горе.

Више извора је потврдило за портал Борбу, да се такве ствари дешавају и на Економском факултету у Подгорици и да декан Никола Миловић предводи тиху акцију “одбране” Универзитета од нове власти, како и да су на његовој мети асистенти.

“Не, то није истина. Није било никаквог састанка, нијесам вршио притисак на било кога. Све што вас званично интересује пошаљите мејл”, кратко је прокоментарисао Миловић у изјави за Борбу.

Како је скоро писао ИН4С, поред основаних сумњи да je Универзитет Црне Горе свој рад усклађивао са нотама бившег режима, УЦГ је напрасно одлучио да своју наводну аутономност штити шаљући инструкције руководствима појединих факултета, односно ”лојалним деканима”, као и појединим члановима УО – да подстичу наставно особље, професоре и сараднике да организују „комитску одбрану” руководства УЦГ. 

„Главни и одговорни“ за овакве подстицаје су ректор Универзитета Данило Николић и предсједник Управног одбора УЦГ Душко Бјелица.

„Цитатни картел“: Бјеличин „научни допринос“

Предсједник УО УЦГ Душко Бјелица за којег према информацијама нашег извора важи да је био „струја“ бившег предсједника Владе Душка Марковића, везује се доношење бројних политички мотивисаних одлука и разрачунавање са неколицином универзитетских професора који су га за то оптуживали.

Поред тога што је на чело УО УЦГ дошао искључиво као партијски кадар, Бјелица је напрасно пожелио да се користећи доступне механизме трансформише у ”цијењеног” научника. Премда наслови и садржаји његових радова већ дуже вријеме изазивају крајње комичне реакције, он је схватио да је ”игрица” у неким статистичким параметрима научне биографије. Тако је предано радио на такозваној научној економија обима – увећавање броја и цитираности радова по методама којима се ДПС користио у политици. Наиме, постоје јасне индиције да је Бјелица формирао и такозвани “цитатни картел” које чине повезана лица која, углавном од особа из региона који “до бесвијести” цитирају једни друге како би појачавали свој цитатни индекс. Такође, према наводима нашег извора, Бјелица и његови сарадници са Факултета за спорт и физичко васпитање у Никшићу, ”подстичу” све своје студенте да у својим дипломским радовима наводе њихове радове као извор. 

Ако се на претходно дода и то да Бјелица титулу „најцитиранијег научника са наших простора“ посебно дугује чланку који има 1040 аутора (злобници би рекли преко 3 мегабајта аутора), објављеном у ”The Lancetu”, а који је цитиран 2017 пута до данас, онда је јасно како је Бјелица нагло дошао до високе цитираности. У конкретном раду, како наводи наш извор, улога Душка Бјелице је у томе што је технички организовао нека физичка мјерења и потом послао сирове податке. О каквој озбиљности и ”науци” се ту ради, излишно је полемисати.

Дакле, Бјелица је по свему судећи, по опробаном ДПС моделу увезао више лица у ”цитатни картел” како би користећи се механизмима ”науке на кило” дошао до жељене позиције ”најцитиранијег научника”. Наравно, овим поступком je ”цитираност” као један од потенцијалних индикатора научне вриједности потпуно обесмишљена.

Као ректор није препознат, али као „лектор“ јесте: Николић уклонио епитаф са надгробне плоче свог прадједа

Други „виновник“ ове „буне“, ректор УЦГ Данило Николић, јавности је најпознатији по мијењању надгробне плоче свог прадједа.

Познат је и по неиспуњавању судских одлука какве су одшете у споровима са универзитетским професорима, али будући да је као ректор послужио само да смијени бившу ректорку Радмилу Војводић за чије се име везују многе контроверзе – јавности је ипак најзанимљивији по скидању епитафа са породичног гроба јер се помињу „српски идеали“.

Наиме, како је још раније објавио публициста Јован Маркуш – то се десило у Озринићима, код Никшића, на гробљу код храма Пресвете Богородице, гдје се налази гробница официра Станише Николића, носиоца Обилића медаље.

Упућени мјештани рекли су да је официр Станиша Николић одредио за живота који епитаф треба да буде на његовом гробу. Та његова опорука је испоштована од стране породице о чему свједочи фотографија некадашње надгробне плоче која је постојала.

Међутим, послије смрти Станишиног унука, његов син, а Станишин праунук Данило Николић је скинуо надгробни споменик са епитафом и поставио нови на којем је нестао епитаф који је Станиша за живота оставио да буде на споменику.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: