Абовић уочи инаугурације Бајдена: Након „глобалног крвавог пира“, америчко оружје се „вратило кући“; сада су њихове породице у опасности

Пише: др Миомир Абовић

Начин на који САД дочекују сјутрашњу инаугурацију Џозефа Бајдена за Предсједника- уз десетине и стотине хиљада припадника Националне гарде, војника, полицајаца, разних заштитара итд.- прије свега је, наравно, гротескан. Нешто што би требало да буде свечан и отмен чин трансформисало се у образац трећеразредног холивудског акционог филма.

Уопште, дакле, није искључено да на инаугурацији видимо како Брус Вилис, Долф Лундгрен, Арнолд Шварценегер или неки од глумаца сличног профила у задњи час спасавају Бајденов живот од неког суманутог Трамповог присталице: генерала који сједи у првом реду, а који је заправо двојник правог генерала што су га трамповци ликвидирали дан прије Бајденове инаугурације.

Са друге стране, оваква инаугурација дубоко је трагична: трагична за САД, наравно.

Они до зуба, најсавременијим наоружањем наоружани амерички војници и јуришници који су од Кореје, преко Вијетнама- до Ирака, Србије и Афганистана дистрибуирали америчку „демократију“, бацајући истовремено на те несретне земље и њихове народе тоне авионских и других бомби- а уствари са једином намјером да исисају њихове привредне ресурсе и економску супстанцу- сад се, на симболичан начин- у смислу неке парадоксалне повијесне ироније- враћају дома, у саме САД, да се забаве о јаду домаћему.

Амерички војници и њихово оружје симболички вратили су се дома, тамо одакле су и кренули у глобални крвави пир. Америчко оружје које је убијало људе по читавој Земљи сад је у рукама грађана САД, на територији Сједињених Америчких Држава; представља опасност за америчке породице, а не за породице неких земаља за које 90% Американаца никад није ни чуло.

У рукама је то оружје присталица, рекао бих не два предсједничка кандидата, него двије непомирљиве визије будућности САД. Хоће ли то оружје, први пут послије Америчког грађанског рата, бити употребљено на тлу самих САД- у сврху међусобног обрачуна присталица те двије концепције будућности САД- не знам. Не прижељкујем то, и поред много зла које је њихова држава направила. Знам нешто друго. Актуелне САД веома подсјећају на Римско Царство са краја трећег и из четвртог стољећа н.е. Послије врхунца моћи негдје половином трећег стољећа н.е.- када је Римско Царство најмоћнија експанзивна сила тадашњег свијета- слиједи период тешке и посвемашње декаденције, у коме ће Римско Царство више страдати од грађанских ратова и економског пропадања унутар својих граница него од било којих варвара.

Наравно, актуелне САД и тадашње Римско Царство нипошто нису посве упоредиви, али да нема неких битних сличности између њих, има.

Нема више варвара, али има бујица имиграната који су већ у САД или се сливају према границама САД, производећи велики немир, неспокој и нервозу у одређеним слојевима америчког друштва; нема више Атиле, али има Кине која убрзано снажи и производи панику у неким закулисним центрима моћи у САД; нема више хришћанства које Константин Велики прихвата да продужи вијек себи на власти и Царству којим влада, али има у САД (и на Западу уопште) једна веома мрачна религија- мегапрофитство- која крајем прошлог и почетком овог стољећа еволуира до пароксизма, и која је, у тој форми пароксизма, у „духовном“ срцу САД и Запада кроз институције као што су међународне банке, транснационалне корпорације итд. Опет тема за један солидан есеј.

Али који вам, да вас подсјетим, ниједан од овдашњих медија и портала неће објавити. Јер, да парафразирам Грбичића из Његошевог „Горског вијенца“: „Не смије се овђе право зборит!!“ Не дају неки, а зли језици кажу да траг тих неких води до извјесних амбасада.

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Ђукановић: Полицијски агенти и даље прислушкују по налогу Веселина Вељовића, нелегалним новцем купују гласове у Никшићу!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: