Ганди

На данашњи дан, 2. октобра 1869. рођен је  индијски национални вођа Мохандас Карамчанд Ганди, назван Махатма /велика душа/, предводник борбе за ослобођење Индије од британске колонијалне власти, отац модерне Индије.

Многи мисле да је Ганди почео своју борбу у Индији, али то се десило одмах након доласка у Јужну Африку. Наиме, након доласка, у току путовања возом, Ганди је избачен из воза од стране кондуктера јер је одбио да пређе из прве класе у трећу, која је била намијењена ”обојенима”, иако је имао валидну карту за прву класу. Одмах затим  био је пребијен од возача поштанске кочије јер није хтио да уступи мјесто путницима из Европе.

Видјевши каква дискриминација влада, како према индијском становништву колоније, тако и према црначком, Ганди креће да размишља о положају свог народа у оквиру британске империје. Суочен са предрасудама, неправдом и нетолеранцијом, он рјешава да крене у борбу са цијелом империјом, и та његова одлука представља прекретницу у његовом животу. Током те борбе користи  принцип сатјаграха, односно концепт причања само истине и мирољубивог отпора. Ганди је цио концепт мира, истине и мирољубивог отпора смислио захваљујући корјенима које је вукао из своје вјере. Након успјеха у Јужноафричкој Републици, Ганди се враћа у Индију. Самим доласком он наставља борбу за права Индијаца и за коначно ослобођење од британске власти.

Сама борба је била дуготрајна и трајала је скоро три деценије.  Организује одреде добровољаца који помажу људима, доносе им храну, лијече их, лијече од алкохолозма, враћају их у вјеру. Након тога, гради доста болница и школа. Све ово се дешавало крајем Првог свјетског рата, 1918. године. Помажући људима, он постаје њихов лидер, заштитник, идол. Његов највећи успјех у овом походу је тај да након што је ухапшен под оптужбом за подстицање непослушности, и осуђен на прогон из те области Индије, хиљаде и хиљаде људи се скупило и протествовало док није ослобођен. Толиком енергијом народа успијева да се избори за смањење пореза и за ослобођење народа од производње за власнике земље док не прође глад и лоша ситуација у којој су били.

Све то му даје невјероватну моћ и у име народа он успијева да у преговору са британским властима избори заустављање прикупљања пореза и ослобађање свих затвореника. Све ово га чини веома познатим и признатим у Индији.

Од британских власти се преко Индијског националног конгреса тражило да призна Индију као самосталну, или ће се суочити са још једним таласом непослушности. Како одговора није било, сем да су повећане таксе, највише на со, Индијци су реаговали тако што су подигли заставу Индије 31. децембра 1929. године у Лахореу. Јануара следеће године састанак Индијског националног конгреса је одржан у истом мјесту, и до данас се тај дан слави као индијски Дан независности. Након тога, као вид протеста због повећања цијене соли, Ганди креће на 388км дуг марш како би од морске воде правио со. Успут му се придружују присталице, и чине најмасовнији покрет икада. На обалама океана десетине хиљада људи је правило со. Ово се није допало Британцима, који су жустро реаговали и ухапсили чак 60,000 људи. Као резултат тога, Ганди је опет у преговорима успио да ослободи политичке затворенике у замјену за престанак протеста. До краја живота борио се за ослобођење Индије, а до тога се и дошло 1947. године када је донешен Акт о независности Индије којом је она подијељена на муслимански Пакистан и хиндуистичку Индију. Ганди је убијен 30. јануара 1948. године од стране хиндуистичких фанатика. Остаће заувјек упамћен као борац за слободу који је својом филозофијом и принципима, а не оружјем, успио да се избори за слободу своје земље, и да покаже свијету да се на мирољубив начин многе ствари рјешавају. Од стране својих сународника добио је надимке Бапу, што значи отац, као и Махатма – велика душа. Остаће упамћен и по својимм чувеним изјавама: ”Буди промјена коју желиш да видиш у свијету.” и ”Живите као да ћете умријети сјутра. Учите као да ћете живјети заувјек.” које и данас инспиришу хиљаде људи широм свијета.

Приредио: Миомир Ђуришић

Извор: Митрополија 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: