Ко су плаћеници: добровољци, или чланови Владе Србије?

Трагична судбина пуковника Алескеја Алексејевича Рајевског послужила је Лаву Толстоју да кроз кроз лик грофа Вронског, напише роман Ану Карењину – једно од највећих дјела свјетске књижевности. Роман се завршава добровољним одласком грофа Вронског у српско-турски рат из 1876-78. Његова погибија недалеко од Алексинца тамо није описана.

У вријеме истог рата, легендарни руски хирург др. Николај Васиљевич Склифосовски такође се добровољно упутио на Балкан, само неколико стотина километара јужније од мјеста погибије пуковника Рајевског. На Цетињу су под његовим вођством извршене прве операције у историји Црне Горе и спасени животи стотина рањених и болесних Црногораца. Данас најпознатија московска болница носи име др. Склифосовског. Осим ове двојице виђених Руса, хиљаде других официра и обичних војника из простог народа узели су учешће у за Србију и Црну Гору ослободилачким ратовима 1876-78.  

Оно што за историју никада није било спорно јесте да је цар Николај Романов Русију увео у први свјетски рат са циљем да заштити Србију од аустро-угарске агресије. Међутим до скорашњих истраживања академика Драгољуба Живојиновића, било је непознато његово држање током 1916. године. Тада је наводно савезничка војска Велике Британије покушала да на сваки начин спријечи улазак, у албанској голготи намучене српске војске и народа на територију Грчке. Ко зна да ли би ико стотина хиљада наших измучених сународника преживио, да цар Николај наводним савезницима није запријетио потписивањем сепаратног мира са Њемачком, уколико наш народ и војска не буду прихваћени и спашени.

За разлику од наших данашњих властодржаца. доброчинства руског народа и цара памтио је краљ Александар Карађорђевић, гарантујући бијелим руским избјеглицама у Краљевини СХС једнака права као у рођеној земљи. Бранећи тако 1928. године нашу границу као да је њихова рођена земља од упада шиптарских банди, погинуло је 20 руских козака. Сахрањени су у Мурину, гдје захвални мјештани и данас одржавају њихово спомен обиљежије. Током операција за ослобођење Београда од фашистичке окупације, у септембру и октобру 1944. године страдало је 4350 војника Црвене армије.

Ни последњи грађански рат у БиХ  није прошао без учешћа руских доборвољаца. У рату их учествовало више од хиљаду, а њих 42 дали су животе за слободу своје православне браће. Седморица од 42 страдала добровољаца били су грађани Украјине, из Кијева, Одесе и Доњецка.  Ниједан од руских добровољаца није био плаћеник, јер Војска Републике Српске током рата је тешком обезбјеђивала гориво за борбену технику и храну за војнике на фронту. Исти случај је и са Русима, који су се борили као добровољци у Војсци Југославије током косовског рата и НАТО агресије. Од тројице страдалих, један је украјински грађанин Сергеј Старцев из Дњепропетровска.

Данас када се руски и украјински народ у Доњецкој и Луганској области суочава са геноцидом фашистичке кијевске хунте, неколико стотина национално свјесних и одговорних Срба, вођених аманетом светог владике Николаја Жичког отишли су на југоисток Украјине да барем симболично покушају вратити дуг руском народу. Вијест о њихов великом успјеху, када су на прилазу Доњецку уништена два тенка и два самоходна атриљеријска оруђа пренијеле су водећи свјетски медији, а на порталу руске државне агенције РИА новости  та вијест је била једна од најчитаних у овом мјесецу.

 Херојство и велика популарност српских доборовољца међу руским народом веома је обеспокојила режим Александра Вучића, који је себи дао за право да ове људе упореди и изједначи са санџачким и шиптарским фундаменталистима, канибалима, педофилима и масовним убицама – починиоцима гнусних злочина на територији Ирака и Сирије, као и неколицином паса рата који су за плату 6000$ продали своју душу ђаволу и пристали да саучествују у фашистичком геноциду над народом југоистока Украјине. Корак даље отишао је Вучићев министар Расим Љајић, затраживши да се учесницима ратних сукоба ван територије Србије запријети вишегодишњим затворским казнама. Индикативно да Вучићу и Љајићу није сметало што више стотина Шиптара и санџачких муслимана, већ годинама активно учествују у сиријском грађанском рату, чинећи тамо бестијаније злочине. У сатанизацију српских доборовољаца укључили су се водећи режимски медији, износећи ничим поткријепљене претпоставке да су они плаћени са преко 10.000$ мјесечно.

Прије неколико дана размијењен је и ослобођен Дејан Берић – српски доборовљац међу борцима за слободу народа југоистока Украјине. Он није никакав бивши војни професионалац, специјалац, или легионар, већ прости грађевински радник са нешто мало ратног искуства из косовског рата. По изласку из ропства о себи, својим српским саборцима и стању у војсци Новорусије, Берић је изјавио следеће:‘‘Нисам плаћеник, а чак и да јесам, заиста не знам ко би тамо могао да ме плати. Проруске снаге немају пара. Било је дана када нисмо имали ни шта да једемо. Нема војне опреме, често ни муниције. Све наоружање и опрему запленили смо од украјинске војске. Нама нико не дозвољава да кажемо истину јер су све новине у Србији цензурисане.“

Дејан Берић је такође прокоментарисао и пријетње наших политичара кривичним гоњењем због учешћа у рату: “Мене Вучићев закон не плаши, већ ме као нормалног човека нервирају изјаве да су Срби овде дошли као плаћеници. Био бих поносан да ме осуде за тако нешто. Нека осуде човека што је помогао својој православној браћи. Моје мишљење је да то чак није ни премијер рекао, већ други, а он је морао да пренесе.“

Јучерашња потврда премијера ДНР Александра Захарченка,о  доласку нових 14 српских добровољаца показује да и даље има Срба којима су од срамних пријетњи србијанских власти и бестидних омаловажавања њој подређених медија, важније следеће ријечи Светог владике Николаја Жичког: “Велики је дуг наш пред Русијом. Може бити човек дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: