Владика Кирило: Циљ је да ум уђе у срце и да тамо твори молитву

У недјељу, 7. фебруара, када славимо Светог Јефрема Сирина, Свету архијерејску литургију у манастиру Стањевићи је служио његово преосвештенство Владика буеносаирески и јужноцентралноамерички Кирило.

У литургијској бесједи, Владика Кирило је подсјетио на догађај када су ученици питали Господа да им покаже Оца и то ће им бити довољно, а он је рекао: “Толико дуго си са мном, зар ме нјеси познао, Филипе?” “Тиме је хтио да каже да је он Бог и да не треба тражити откровење мимо онога што нам је дато у Христу”, истакао је Владика.

Он је нагласио да наш Господ није гуру, већ истински духовник који је једном другом приликом објаснио ученицима, који су били тужни због његовог скорог одласка, да ако он не оде, Утјешитељ неће доћи к њима. Такође је рекао да је тај детаљ Духа Утјешитеља који од Оца исходи веома важан за нас данас, јер су се појавили многи “гуруизми”, људи који иду за људима, лажним епископима, итд: “А видимо да чак и Син Божији не приводи људе себи, већ своме Оцу. Дакле то је истински духовник који приводи људе Богу, а не себи.” Владика је такође напоменуо да су наши светитељи то знали и били такви, нарочито у првим вјековима. Издвојио је посебно Светог Василија Великог и Светог Јефрема Сирина, који су били савременици и међусобно се познавали.

Присјетио се такође, дијела житија који говори о њиховом сусрету, када је Јефрем Сирин чуо за Светог Василија и дошао да се својим очима увјери какав је тај подвижник и велики човјек о коме сви причају, а видио Василија у свечаним одеждама са пратњом, помислио да је не могуће да је он такав као што причају, али ипак остао до краја литургије у углу цркве. У току службе је Свети Василије послао чтеца да Светог Јефрема позове у олтар, а овај се зачудио како он зна његово име, али ипак није отишао. “Када је Свети Василије почео да бесједи, Свети Јефрем је видио Светог Духа у виду голуба на његовом рамену, а из усана огањ, онда је почео да виче: “Заиста је велики Василије, заиста је стуб огњени до неба”, тако су се упознала ова два велика светитеља”, казао је Владика Кирило.

Владика је рекао да је била велика благодат у првим вјековима хришћанства, и у то вријеме, ако су стубови Цркве и први глас били оци Кападокијсци, онда је други глас, исон, било монаштво у Египту. осврнуо се такође на многе богословске расправе у то вријеме, напоменувши да је мудрост свих јеретика била књишка, а мудрост светих отаца је долазила од благодати Божије. “Благодат Божија је та без које човјек не може да се избави од лажи и од замки ђаволских”, рекао је Владика Кирило подсјетивши на поуке монасима Светог јефрема Сирина. Осврнувши се на прочитано Јеванђеље, рекао је да је таланат благодати Божије тај кога требамо да умножавамо.

Такође је напоменуо усмјерење Светог Јефрема и подвижника тог времена, попут павла Тивејског, који се нису појављивали у народу, али су све усмјерили ка изградњи духовног храма и ту посебно стављају акценат на очишћење срца, које је центар духовног живота. “Циљ је да ум уђе у срце и да тамо твори молитву”, рекао је Владика.

“Ово вам говорим зато што треба да знамо циљ нашег хришћанског живота, иако је он за многе од нас недостижан, али знајући циљ, ми стичемо скрушеност срца, покајни дух и смиравамо се”, рекао је Владика Кирило, нагласивши да ако смо пуни себе, онда благодат Божија не може ни ући у нас.

Напоменуо је да је један од првих учитеља у монаштву њему био отац Јефрем, који га је подучавао типику и првим корацима монаштва и служења, а такође се присјетио како је отац јефрем у моментима искушења уносио дух радости. Назвао је манастир Стањевиће пустињом која је процвјетала трудом и прегалаштвом, пожељевши оцу Јефрему да у свему прати свога покровитеља, Светог Јефрема Сирина.

Извор: Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: