ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) Устоличен патријарх: Његова светост Порфирије уведен у трон патријарха

Патријарх Порфирије свечано је устоличен данас у Саборној цркви у Београду. Патријарх држи приступну беседу. Следећи Сабор требало би да буде одржан у мају, када ће бити попуњена упражњена места у епархијама.

Литургији у Саборној цркви, која је део церемоније устоличења, присуствовали су председник Србије Александар Вучић, председница РС Жељка Цвијановић и српски члан председништва БиХ Милорад Додик, а планирано је и да се председник Вучић са новим патријархом СПЦ састане након устоличења.

Устоличењу патријарха Порфирија присуствују београдски муфтија Мустафа Јусуфспахић, надбискуп Станислав Хочевар, министри у Влади Србије Маја Поповић, Маја Гојковић, Дарија Кисић Тепавчевић.

Литургији присуствују и амбасадор Србије у Црној Гори, који је проглашен ““персоном нон грата““ у тој земљи, Владимир Божовић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владимир Рогановић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, принц Филип и принцеза Даница Карађорђевић и истакнуте јавне личности.

Патријарх Порфирије у Саборну цркву дошао је из Патријаршије, а прошао је кроз шпалир који су формирали ученици Богословије у Београду у пратњи епископа СПЦ и ипођакона Дејана Накића и Владимира Јелића.Испред Саборне цркве присутни су верници, као и велики број медијских екипа.

Очекује се да ће Литургија и чин свечаног устоличења патријарха Порфирија трајати око три сата, а након устоличења нови патријарх ће одржати беседу.

О датуму свечаног увођења у трон патријарха српских у Пећкој патријаршији, историјском седишту поглавара Српске православне цркве, јавност ће бити накнадно обавештена, објављено је на сајту СПЦ.

Митрополит Порфирије изабран је у четвртак за 46. патријарха српског, а 57. поглавара СПЦ, јер је пре првог патријарха било 11 архиепископа који су били поглавари.

Деведесетогодишњи монах Матеј из манастира Сисојевац извукао је коверту са именом новог патријарха из књиге Светих јеванђеља, у ком су се налазиле коверте са именима тројице кандидата који су имали највише гласова.

Осим митрополита Порфирија, у најужем апостолском жребу били су и епископ бачки Иринеј и епископ бањалучки Јефрем.

Нови патријарх српски изабран је на Сабору СПЦ у крипти Храма Светог Саве.

То је  први пут да је Сабор одржан на некој локацији ван Патријаршије, а Храм Светог Саве је изабран због пандемије и погоднијих услова који постоје у овом великом простору да би се спровеле мере заштите.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “(ВИДЕО) Устоличен патријарх: Његова светост Порфирије уведен у трон патријарха

  1. Владику Фотија послати у први разред основне школе, да га вероучитељ научи како да се правилно прекрсти.

  2. НЕКА НАМ ЈЕ СА СРЕЋОМ И ПАТРИЈАРХУ И НАРОДУ!АМИН!НОВИ ПАТРИЈАРХ ВЕЛИКИ ДУХОВНИК И СВЕТСКИ ЧОВЕК!

    7
    1
  3. и, наравно, наш Свети отац САВА и владика НИКОЛАЈ у својим проповједима и списима никада о Спаситељу нашем нијесу говорили туђинским, „јелинском мудрошћу затамњеним“ и словенству неразумљивим ријечима,односно када би их као позајмљенице и користили,увијек би их подробно објаснили српском ријечју. Ни код једног нашег средњовјековног писца не може се срести данас од наших гркомана широко „рабљена“ туђица – „Логос“.Од времена Духом Светим надахнуте Свете Солунске Браће грчки Логос је за све крштене православне Словене постао – Слово, и остало би то тако, да се бечки језуита Копитар, са необразованим и Православљем готово непросвећеним десакрализатором најдубље оцрквењеног дотадашњег ученог српског језика, Вуком Караџићем, и у новије вријеме наши неофанариоти,они који се „рађају као Срби а умиру као Грци“, по ријечима самог њиховог првог поглавара, нијесу постарали да у необјашњивој мржњи и непоштовању светодуховског ауторитета Првоучитеља наших, у једном бесумње антићирилометодијевском и антисветосавском језичком пориву, најдубљу српску ријеч „слово“ не замијене туђицом „логос“, која је данас у својим значењима разумљива и драга искључиво високообразованим богословима,да не речем теолозима богологосарима и филозофима „овога свијета“

    10
    2
      1. Ниједан ученик није већи и паметнији од учитеља својих, по ријечи Христовој, а поготово кад су му учитељи Равноапостоли, у овом случају српски и свесловенски. Нијесу ни најученији теолози са наших и туђих катедри већи и паметнији од Светих Седмочисленика и Светог Саве Равноапостолних, ма колико умишљали да јесу, и то толико да могу исправљати њихово апостолско, светодуховско дјело у једној тако важној ствари.

  4. Свети ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ и њихови Свети Ученици и, наравно, наш Свети отац САВА и владика НИКОЛАЈ у својим проповједима и списима никада о Спаситељу нашем нијесу говорили туђинским, „јелинском мудрошћу затамњеним“ и словенству неразумљивим ријечима,односно када би их као позајмљенице и користили,увијек би их подробно објаснили српском ријечју. Ни код једног нашег средњовјековног писца не може се срести данас од наших гркомана широко „рабљена“ туђица – „Логос“.Од времена Духом Светим надахнуте Свете Солунске Браће грчки Логос је за све крштене православне Словене постао – Слово, и остало би то тако, да се бечки језуита Копитар, са необразованим и Православљем готово непросвећеним десакрализатором најдубље оцрквењеног дотадашњег ученог српског језика, Вуком Караџићем, и у новије вријеме наши неофанариоти,они који се „рађају као Срби а умиру као Грци“, по ријечима самог њиховог првог поглавара, нијесу постарали да у необјашњивој мржњи и непоштовању светодуховског ауторитета Првоучитеља наших, у једном бесумње антићирилометодијевском и антисветосавском језичком пориву, најдубљу српску ријеч „слово“ не замијене туђицом „логос“, која је данас у својим значењима разумљива и драга искључиво високообразованим богословима,да не речем теолозима богологосарима и филозофима „овога свијета“

    9
    2
  5. Е, видиш, „у почетку бјеше ЛОГОС“,

    ЦРКВА, Саборна Црква, Светога нам Саве,

    , храм (…културе, спорта, религијско (не)одређено (не)коректно)

    Има све своје, вр(иј)еме и начин. И разлог. Да буде и да не будНе.

    „по срцу“ је нашем, вазда

    (Тријумвират је, опет, посебна категорија)

    #

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *