Српски научници утврдили узроке калифорнијских пожара

Вест о истраживачком раду професора и асистента Универзитета у Београду, објављеном у престижном америчком часопису, пренело је више од 30 медијских кућа и сајтова на планети.

Велики одјек код америчке и светске јавности оставило је недавно објављивање истраживања о узроцима и последицама калифорнијских пожара које је урадило троје научника, различитих истраживачких интересовања с Универзитета у Београду у сарадњи с калифорнијским Универзитетом Беркли. У питању су научница која проучава климатске промене проф. др Јелена Луковић, с Географског факултета, и њене колеге с Катедре за геодезију и геоинформатику Грађевинског факултета – проф. др Драган Благојевић и мр Александар Секулић, асистент. Они су најзаслужнији за детаљно графичко и картографско приказивање поменутих појава.

Како за наш лист каже проф. Луковић, ова публикација је изазвала велику пажњу, па се претходне недеље име УБ-а појавило на страницама више од 30 светских медијских кућа. Почевши од „Лос Анђелес тајмса” и „Вашингтон поста”, који цитира Јелену Луковић као научника који проучава климатске промене са УБ-а и наводи да је тим истраживача из Србије закључио да „калифорнијска кишна сезона сада стартује готово месец дана касније, што повећава ризик од пожара”. Ту вест пренели су Ројтерс, „Сајанс дејли”, а „окачена” је и на страницама Уједињених нација, Америчке геофизичке уније, универзитета Јејл, Харвард, Ридинг…

Мултидисциплинарни научни рад објављен је у цењеном часопису Америчке геофизичке уније „Геофизикал рисрч летерс”. Луковићева наводи да је, осим квантификовања кашњења почетка кишне сезоне од 27 дана, у односу на шездесете године прошлог века, у условима медитеранске климе у Калифорнији, суштина њиховог истраживања у одговору због чега се то догађа и какве последице то померање и прерасподела падавина могу да изазову. Испоставило се да су резултати до којих су дошли од највећег значаја за дужину трајања сезоне пожара и суше, која узрокује много штете у овој држави на западној обали САД, која је према броју становника на првом, а по површини на трећем месту у тој земљи. Професорка Луковић објашњава да њена научна повезаност с калифорнијским Универзитетом Беркли траје последњих шест година, колико сарађује с тамошњим проф. др Џоном Ченгом, код кога је у више наврата боравила у лабораторији за Климатску динамику као гостујући истраживач и Фулбрајтов стипендиста. Наглашава да је то резултирало и доласком проф. Ченга у Београд 2018. године, када је на позив Географског факултета предавао на овдашњој конференцији „МедЦЛИВАР”.

– Резултати истраживања научника, генерално, дају својеврстан кредибилитет установама из којих они долазе. На пример, научна постигнућа у виду престижних награда, публикација у водећим часописима, научне цитираности пресудно утичу на рангирање универзитета, на такозваној Шангајској листи. Како позиција универзитета на овој листи утиче на одлуку студената да се определе за њега, нашем УБ-у као и другим академским установама у свету је важно да заузму што више место на овој листи кинеског Ђао Тонга. Једини пут ка томе су изврсни резултати истраживања, попут овог које смо недавно публиковали у часопису Америчке геофизичке уније „Геофизикал рисрч летерс” – објашњава млада српска научница.

Она готово десет година интензивно сарађује с асистентом Секулићем, који је управо пред одбраном докторске дисертације у којој разматра просторно-временско моделовање кише, применом геостатистике и машинског учења.

Проф. др Петар Булат, проректор за наставу УБ-а, за „Политику” истиче да је реч о великом успеху професора и истраживача с Географског факултета у главном граду.

– Овим је још једном потврђено да Универзитет у Београду има важно место у међународној академској заједници и да наша земља, иако мала, даје значајне доприносе решавању проблема глобалних размера – наводи овај професор Медицинског факултета.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: