На данашњи дан 2011. године: Афера Викиликс

Приредио: Миомир Ђуришић

На данашњи дан, 24. фебруара 2011. године у судском процесу против оснивача вебсајта „Викиликс“ Џулијана Асанжа, који је уздрмао америчку јавност објављивањем тајних хиљаде дипломатских депеша, британски судија Хауард Ридл пресудио је да Асанж мора бити изручен Шведској како би се суочио с оптужбама. Упркос пресуди, 39-годишњи аустралијански експерт за рачунаре остао је на слободи у Британији захваљујући кауцији.

Џулијан Асанж, којег су поједини публицисти описали “као најопаснијег човјека свијета” по свему је сасвим посебна личност, по начину живота, преокупацијама, манирима, школовању, чак и по условима у којима је одрастао. Своју улогу поједноставио је следећим ријечима: “Када владе престану да муче и убијају људе, када корпорације престану да злоупотребљавају правни систем, тада ће, можда, доћи вријеме да се постави питање одговорности бораца за слободу говора”.

Асанж је постао глобално познат 2010. године, пошто је Викиликс објелоданио више од 251.000 дипломатских депеша, односно преписку између Стејт департмента и дипломатских представништава САД широм свијета. Тај материјал садржао је чак 40 процената повјерљиве грађе, а више од шест одсто тајних докуманата. И претходно су његове активности изазивале озбиљну главобољу званичника и њихових служби, попут ситуације када се половином те године појавио “случај Апач”, који су Асанж и његови сарадници називали “Пројекат Б”. Радило се о видео запису из кокпита америчког хеликоптера “Апач” на којем се види како амерички војници 2007. године, у Ираку, из ваздуха хладнокрвно убијају 18 цивила, међу којима и двојицу новинара Ројтерса.

Асанж је Викиликс основао 2006. године, а с радом је почео јануара 2007. године што ће сам Асанж описати као “Википедију без цензуре”. Сајт Викиликс дневно је објелодањивао 10.000 страница докуманата, дипломатских депеша које се од тада нијесу скидале са насловних страна новина широм свијета, при чему су раскринкаване бројне криминалне радње, од “прљавих послова” у свјетској дипломатији, па до злочина, или једноставно трачева. Тако је објелодањена грађа о убиствима у Кенији, потом одлагању отровних материја на тлу Африке, компромитујућа преписка банака, материјали о дејствима САД у Ираку, односно Авганистану, или о приликама у Гванатанаму.

Интерполова потјерница за Асанжом расписана је 30. новембра 2010. године, а 7. децембра Британци су га ухапсили, на основу захтјева Шведске.

Асанж је рођен јула 1971. године у Таунсвилу, Квинсланд, Аустралија, граду смјештеном на сјевероисточном приобаљу Аустралије. Недалеко од Таунсвила, неких осам километара, на излазу из кливландског залива налази се острво Магнетик, на којем је Асанж у изгледа помало идиличним околностима, у природи, провео знатан дио детињства. Рано се заинтересовао и за рачунарство.

Већ у шеснаестој био је припадник (односно оснивач) хакерске групе, коју су назвали “Међународни подривачи”. Како је инсистирао у потоњим објашњењима, имали су строг кодекс, који је подразумијевао да је недопустиво разарање система у који су успјели да провале, као и ма каква промјена нађених података. Како било, хапшен је још као тинејџер због упада у системе универзитета, телекомуникационе компаније Нортел, чак и Пентагона и НАСА. Извесно време живео је чак и као бескућник. Када је окупљао групу сa којом је основао Викиликс своју намјеру је тумачио као супротстављање режимима попут Кине, Русије и земаља централне Азије, а потом исто тако и ма каквог илегалног и неморалног понашања влада односно компанија, “укључујући и америчку власт”. Како се испоставило највише пикантерија било је везано за САД и њихову политику.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: