Копривица: Има нешто труло у ЦНП-у; Крајње је вријеме да Влада и Министарство предузму конкретне кораке у циљу оздрављења живота и рада нашег Националног театра

Проф. др Драган Копривица, обратио се писмом, као спољни експерт за Ресор културе, министарки просвјете, науке, културе и спорта – проф. др Весни Братић. Копривица је позвао Владу Црне Горе као и Министарство да предузму конкретне кораке у циљу оздрављења живота и рада Националног театра на Цетињу, чији запослени, како је казао, заслужују пуно уважавање. Степен незадовољства ансамбла евидентан је, како се наводи у писму, и кроз апел да, како истичу: „надлежне институције ослободе Национални театар од некомпетентних људи, недостојних функције која их је задесила“.

Писмо преносимо у цјелости:

„Поштована министарко Братић,

У вези са мојим обавезама у раду Министарства просвјете, науке, културе и спорта (ресор на Цетињу), дужан сам да Вам укажем на немилу ситуацију у нашем Националном театру, са чиме је и црногорска јавност углавном упозната, али та дешавања трају већ недопустиво дуго. Непријатна атмосфера у ЦНП-у на релацији Управа – глумачки ансамбл наставља се, па оздрављење укупне климе сад већ представља и својеврстан императив.

Ових дана пословна директорица коректно је поднијела оставку на ту функцију, а, сходно досадашњим апелима двадесет глумаца, то јест, већине ансамбла, нездравој атмосфери у ЦНП-у и даље доприноси Жељко Сошић, умјетнички директор, чије поступање доприноси наставку кризе каква се не памти од 1997. године, при чему протести већине чланова ансамбла још увијек немају адекватан одјек.

Глумци указују на крајњу нетолеранцију Сошића, и истичу да његове референце не одговарају мјесту умјетничког директора, уз напомену да је имао једну представу на трећој години ФДУ, и још двије, што је свакако недовољно позоришно искуство за високо мјесто које покрива. У том контексту потписници бројних апела оцјењују да „професионална биографија није препоручила г. Сошића за представника најважније државне институције културе“, што се поклапа и са чињеницом, како су ми напоменули у усменим контактима, да је Сошић и члан ГО ДПС-а.

И по мојој оцјени, Сошић се није снашао на функцији умјетничког директора, који, по правилу, прво треба да стане у заштиту глумачког ансамбла, а не са глумцима да буде толико недопустиво дуго на ратној нози, не рјешавајући проблеме у матичној кући.

Као најдрастичније примјере, чланови ансамбла наводе покушај отпуштања четворо глумаца у сред пандемије, покушај отпуштања глумице која је већ била запослена неколико година, тврде и да је Управа запошљавала кадрове без конкретног ангажмана, а свих 26 глумаца, у односу на 140 укупно запослених, није могло добити категоризацију, којом би остварили бољи материјални статус.

Степен незадовољства ансамбла евидентан је и кроз апел да, како истичу: „надлежне институције ослободе Национални театар од некомпетентних људи, недостојних функције која их је задесила“.

На све ово надовезује се и флагрантна чињеница да се Сошић, са мјеста умјетничког директора, оглашавао и као класични апаратчик сад већ бившег режима, уз поруке које нипошто не доликују функцији умјетничког директора једног Националног театра. Једна од њих свакако је и да, по њему, „нема повлачења пред нападима клерофашиста на нашу државу“.

Овакве и сличне бескрупулозне изјаве, упућене грађанима Црне Горе, и сам рјечник, представљају јасну индицију да је и на функцију постављен по партијској линији и политичкој подобности.

Алармантне су и оцјене Михаила Цаушевића, предсједника Синдикалне организације ЦНП-а, који већ одавно тврди: „Ако је национално позориште стуб културе наше земље, онда је дошло вријеме да отворено кажемо да је тај стуб труо и да тражи темељне реформе, нова улагања и потпоре. Али искључиво од стране компетентних и професионалних појединаца, уз покретања система одговорности према свима који су довели до урушавања овог стуба.“

Уз овакве апеле, из ресора културе на Цетињу накнадно ће бити више ријечи и о мистериозном отуђивању својине ЦНП-а, о представи „Иванов“ и ангажовању путујућих редитеља, који се нијесу прославили током свих ових година на сцени Националног театра. А редитељка Ана Вукотић, на примјер, као стално запослена у ЦНП-у, имала је обавезу да режира двије представе годишње по Уговору о раду, а једва добијала прилику да режира један комад у двије позоришне сезоне, и то без хонорара јер прима личне дохотке. Тако је ЦНП, умјесто да штеди, расипао средства на стране редитеље, а своје ствараоце запостављао, и на своју финансијску штету тражио спасиоце и звучна имена са страних адреса, који су у већини случајева постигли осредње резултате.

Очигледно је да има нешто труло у ЦНП-у, и да је крајње вријеме да Влада Црне Горе и Министарство просвјете, науке, културе и спорта, предузму конкретне кораке у циљу оздрављења живота и рада нашег Националног театра, чији запослени заслужују пуно уважавање. Као што и Црна Гора заслужује да у ЦНП-у коначно заживе коректни међуљудски односи и радна атмосфера каква се очекује од једне од кровних институција црногорске културе.

проф. др Драган Копривица

Цетиње, 24.2.2021.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: