Библија уз гусле: Књига о Јестири први пут у десетерцу
1 min read
фото: Дан
Јевреји су недавно прославили празник Пурим, којим обиљежавају велику Божју милост, доказ да Бог мисли на изабрани народ, а који у Старом завјету доноси Књига о Јестири, описујући како је Бог спасао Јевреје од погорма за вријеме персијског цара Ксеркса. Односно Књигу о Естер или како Јевреји кажу Мегилат Естер, а која се недавно појавила на нашем језику, први пут у десетерцу, у препјеву рабина проф др. Елиезера Папа, са Универзитета Бен Гурион у Негеву, рођеног Сарајлије који од â90. живи и ради у Израелу.
Промоција књиге „Пурим” која поред препјева књиге Мегилат Естер, садржи и прописе везане за овај празник, као и прозни превод Књиге о Јестири, одржана је прексиноћ онлајн, у организацији Јеврејске заједнице Црне Горе, која је и издавач књиге.
Поред проф. др Папа, који се присутнима обратио посљедњи, о књизи су говорили Луциано Моше Прелевић, врховни рабин Црне Горе, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор цетињске Богословије „Светог Петра Цетињског”, филолог проф. др Александар Павловић, Институт за филозофију и социјалну теорију Универзитета у Београду, Милосав Гудовић, филозоф, пјесник и гуслар, који је извео овај Папов превод уз гусле, као и Нина Офнер Бокан, предсједница црногорске Јеврејске заједнице.
Наводећи како Књига о Естер поред историјског контекста, има и есхатолошки, рабин Прелевић истиче да се значај огледа у томе што је то означило прекретницу у души Јевреја, а што је и значај празновања Пурима, као догађаја који је донио и развио сасвим нове потенцијале, а омогућавајући Јеврејима да живе као Јевреји. Односно, да је собом донио концепт слободе, са свим оним што слобода подразумијева, а то је између осталог не само слобода избора, већ и одговорност за учињене изборе, рекао је Прелевић. Као посебна тема, истиче он, намеће се одсуство божанског лица, иако је Његово провиђење, дјеловање и милост присутно у животу појединца и читавог изабраног народа.
Протојереј-ставрофор Перовић осврнуо се на поуке старозавјетне Књиге о Јестири из теолошког хришћанског, али и историјског угла. „Универзалне поуке књиге о којој говоримо су да Господ брине о изабраном народу, ма гдје год се налазио, па и у расијању изван своје матичне домовине”, каже Перовић и додаје:
– Друга порука би била – ма гдје год се налазили не само територијално, већ и у свим временима Бог брине о божјим људима – рекао је Перовић – Ова превод је интересантан и веома успјешан експеримент. Добили смо „производ” кроз који провијава жив архаични дух уроњен у двије културе. Имамо хибридни текст уроњен у обје културе – рекао је Павловић, наводећи да се нада да ће ово бити истинска спона два народа.
(ДАН)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Gusle su iz Mongolije na slici je vlasnik gusala čak i crnogorske nošnje ovo sto zovu crnogorsko to je Seferdarsko pa DUBILI svi na glavu
Ideja pripada poznatom protestantskom, izniklom iz Pravoslavlja, teologu, prevodiocu i vrsnom znalcu duha jezika Aleksandru Birvišu, koji je preveo Knjigu o Jovu, ali i ostavio iza sebe Ritmički prepev Psalama od kojih (150) je bar pola u desetercu, što našem uhu (arhetipu) izuzetno prija, i svi su u pravilnom stihu. Uzevši u obzir temeljitost poznavanja jezika i njegovog duha gospodina Birviša, jedva čekam da uporedim bogatstvo prepeva sarajevskog rabina Eliezera (ex Ranka) Papa sa onim gospodina Birviša.
Dozvolite mi malu mogucu gresku .Pitanje zbog raoznalosti , svakako ne iz lose namere. .Ako su Markovici od Marka, Jovanovici od Jovana,Ivanovici od Ivana od koga su Papovici?
Uz mogućnost greške u konkretnom slučaju, nisu sva naša prezimena nastala po imenu pretka. Mnoga su nastala od nadimka, mnoga po toponimu, itd. Pritom se ne može isključiti ni ono što se provlači u Vašem pitanju da su Papovići i Papići potomci Papa. Treba imati u vidu samo da se radi o veoma starom prezimenu. Papići su Hercegovci, Pravoslavni i Rimokatolici, a kod njih su češća prezimena po nadimku. Takođe, treba imati u vidu da su mnoga naša prezimena grčkog, vlaško-cincarskog porekla, i lično mi se čini najverovatnijom ta teorija (Papa-dopulo), Bulići i Bulovići i sl.