Поводи: Није раја за Милоша крива

Пише: Емило Лабудовић

Кажу да је најтеже измирити себе са собом, одољети изазовима, интересима, замкама свакодневице и остати – свој. А без тога се тешко може бити човјек, онакав какав се подразумујева под овим појмом као морално – социолошком категоријом. Остати досљедан себи, принципима и вриједностима који те одређују, нарочито је тешко у преломним временима, када се мијењају најшире друштвене околности, правци друштвеног кретања, кључни политички, културни носиоци и функционери свих профила.

Црна Гора, након три деценије ДПС (страхо)владе, ових дана прилично трапаво, неодлучно и пипаво пролази једну од најосјетљивијих фаза промјене свеукупног друштвеног курса. То, свакако, подразумијева смјене и промјене кључних носилаца друштвених функција јер је то пракса својствена свим демократским друштвима. Што у случају Црне Горе то често поприма карикатуралне сцене последица је позиције у којој се налази нова Влада која се обавезом да неће мијењати ништа круцијално нашла између чекића (читај: бриселске администрације и америчке амбасаде) и наковња (захтјева грађана да се мијења и чешће и одлучније). Зато смо имали и имамо ону спрдњу са смјеном једног броја амбасадора, функцконера АНБ, МУП, судства, тужилаштва… и ко зна шта нас и ко нас све чека у тој замршеној мрежи тридесетогодишњег браственичко – кумовско – рођачко – партијског ДПС кадровања. Али, такав посао, да би био ефикасан, цјелисходан и сврсисходан, захтијева ширину момачког откоса и прецизност хируршког скалпела, и јасно, јавно и аргументовано одвајање стручног од политичког. Тим прије што Црна Гора и нема баш широку стручну кадровску базу да би се олако одрицало људи који могу, знају и умију, без обзира на све друге атрибуте који иду уз њих.

Једна од актуелних смјена у црногорском друштву живи је доказ колико је ова врста прецизног одвајања струке и политике нужна и пожељна. Доктор Небојша Каварић смијењен је са мјеста директора Домова здравља Подгорице. Смијењен је, и нека је, неће Земља престати да се врти због тога. Као високопозиционирани партијски кадар жигосан је жигом који се није могао игнорисати. Али, доктор Небојша Каварић је, осим што је ДПС кадар, и врхуски педијатар што му подједнако признаје и струка и чаршија. Доктор Небојша Каварић – ДПС кадар, требало је да буде и нека је смијењен, али доктор Небојша Каварић – врхунски педијатар, није смио да буде остављен без посла. Не због њега, снаћи ће се он, већ због црногорског здравства и здравља које је, као и све наше гране, оскудно у стручњацима и извршиоцима свих профила. Шта је у његовом отказу по закону а шта није, није моје да судим, али као човјек и родитељ знам да није у реду и да је штета. Више за нас него за њега, понављам.

Признајем да ми је веома непријатно сврстати се у колону оних који доктора Каварића бране из политичких разлога, користећи његов случај за ударање још једне рецке на рабош нове Владе и њене непринципијелности. Али се као човјек осјећам врло комотно бранећи принцип по којем „није раја за Милоша крива“. Јер, ако је претходна власт кадровала руководећи се искључиво критеријумима партијске и родбинске припадности, ова то никако не би смјела. Иначе, џаба смо кречили. А доктор Небојша Каварић ми није ни род ни помозибог, дјеца су ми одавно прерасла његову специјалност, унуцима се тек надам, тако да не браним њега. Снаћи ће се он, макар поново конкурисао кад и ако буде новог конкурса за педијатре. Али, браним принцип по којем је у промјенама и смјенама које су нужда и потреба времена најважније мијењати себе тако да на крају будемо – људи. А кад се мјери људским кантаром, ничија диплома, доказано знање, сгручност и способност неће бити жртвоване.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: