Спомен чесма за вечно сећање на Милицу Ракић
1 min read
Уз бронзани лик трогодишње девојчице, погинуле у агресији НАТО-а, стихови Добрице Ерића.
Када је чуо за замисао да се лик његове трагично настрадале трогодишње ћерке Милице нађе на спомен-чесми посвећеној деци жртвама НАТО агресије, њен отац Жарко Ракић имао је само једну молбу: да се не дозволи опет да њен споменик буде склоњен. Биста мале Милице Ракић, погинуле 17. априла 1999. године од гелера у својој кући у Батајници, склоњена је из Ташмајданског парка где је стајала свега осам месеци.
То је био повод Асоцијацији војних ветерана Србије да се придруже удружењу грађана „Покрет за развој Батајнице” и изграде спомен-чесму на којој ће се наћи бронзани лик трогодишње Милице. Помогла је и скупштина станара зграде насеља Економија један, а идејни пројекат урадио је професор др Михајло Самарџић. Да се отргне од заборава, додаје председник Асоцијације војних ветерана Србије Миленко Продановић. Спомен-чесма биће свечано откривена данас у 17 часова, а осим иницијатора њеног подизања и представника локалне самоуправе, учествоваће и песник Добрица Ерић, глумица Ивана Жигон, малишани из батајничких основних школа који су припремили посебан програм за ову прилику.
,,На уласку у Миличину Батајницу подигнуто је игралиште које носи њено име. Одлучили смо да обележје буде одмах поред и да то буде баш спомен-чесма да би деца која се ту играју имала где да попију воде кад се уморе од лоптања„. објашњава генерални секретар Асоцијације војних ветерана Србије Драго Матијашевић.
Тако се Миличин лик нашао у хладу танких бреза, под једним дрветом јабуке, у насељу Економија један, мало увученом од главног пута, међу лепо уређеним двориштима батајничких кућа. Под бронзаним рељефом исклесани су стихови пред којима застајемо, као што ће то, сигурно, убудуће чинити и већина пролазника:
„Чико, ја тебе гледам с неба
И видим те на црној птици
Ја сам онај мамин цвет-беба
који си убрао у Батајници.
И да ти кажем само још ов|
Па иди и заборави ме
Мама ће да ме роди поново
И даће ми још лепше име.”
Написао их је песник Добрица Ерић, који је Милици Ракић посветио још шест песама у којима на сличан начин опева невиност њеног страдања.
,,Добрица Ерић, а све о њему говори и само његово име, одмах се одазвао нашем позиву и одабрао стихове за спомен-чесму. Захваљујући члану нашег председништва, академском сликару и вајару мр Ненаду Војичићу, чесма је добила коначни лик јер је он израдио Миличин рељеф“ каже Матијашевић.
Сам уметник признаје да му није било лако да изваја лик детета које никад није видео, на основу оскудних фотографија, а да при томе он буде и довољно веродостојан, али и симбол страдања деце током НАТО агресије.
,,Радио сам свакодневно два месеца. Урађена су два рељефа, један је постављен на спомен-чесму, а други ћу поклонити Миличиним родитељима. Радећи, стално сам носио у себи оптерећење да ли ће лик испасти како треба, али ме водила и мисао да би Милица, да је жива, данас имала 18 година, не знамо да ли би можда била нова Ана Ивановић или врсна математичарка, она никада није добила шансу, и то не сме да се заборави„, опомиње Војичић.
Спомен-чесма подигнута је углавном од донација локалних предузетника које су окупили „Покрет за развој Батајнице” и Асоцијација војних ветерана, а помоћ и подршку је пружила и општина Земун. Како би одржали обећање дато оцу мале Милице, у Асоцијацији војних ветерана напомињу да су покренули поступак у Заводу за заштиту споменика културе да би спомен-чесму заштитили.
,,Према подацима професора др Живојина Алексића са Правног факултета, у НАТО бомбардовању страдало је 81 дете. Они су погинули у Нишу, Врању, Владичином Хану, Новом Пазару, Варварину, Раљи, Батајници, Мердару, Сурдулици, Грделичкој клисури и Мурину„, набраја Матијашевић.
Миленко Продановић истиче да ће Асоцијација војних ветерана настојати да у свим местима где су страдала деца направи спомен-обележја посвећена овим невиним жртвама, као и да ће се потрудити да са локалним удружењима или локалним самоуправама заједнички то остваре на сличан начин како је то урађено у Батајници.
Пише: Јелена Чалија
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Бисту Милице Ракић из Ташмајданског парка склонили су полтрони НАТО-а. У овом бронзаном лику она и даље живи и за сваку генерацију својих вршњака поново ће се рађати, а НАТО фашиста који ју је убио можда се већ претворио у ђубре.