ПРЕМИНУО Алеберт Андијев – легендарни руски добровољац који је на Косову изгубио око
1 min read
Алберт Андиев,,фото: КМ Новине
Рус Алберт Ахсарбекович Андијев, пореклом из Јужне Осетије, који је 1999. прешао хиљаде километара да би помогао Србима у борбама на Космету, преминуо је у болници у Батајници. Он је био заражен вирусом корона, преносе Новости.
Он, који је у биткама изгубио једно око, био рањен у руку, а на ратишту стекао славу, није успео да се избори са вирусом. После седам дана проведених у болници преминуо је.
У борбама на Косову, руски добровољац је изгубио десно око и одлучио је да после свега остане у Србији, оженио се и добио сина Лазара.
– Рекао сам свом сину: сине мој, твоја судбина ће бити тешка, никада нећеш смети да волиш Русију више од Србије и нећеш смети да волиш Србију више него Русију, мораћеш их волети подједнако – рекао је на 20. годишњицу бомбардовања Андијев у Крагујевцу.
По доласку на Косово Алберт Ахсарбекович Андијев распоређен је као снајпериста у 549. моторизовану бригаду која је бранила саму државну границу према Албанији и Македонији у дужини од 150 километара.
У рату је изгубио око, рањен је у руку и ратни је војни инвалид 100 одсто.
Последњи поздрав правом, истинском јунаку.
Хвала ти до неба за све што си урадио за Србију.
Вечнаја памјат и Царство Небеско! 🇷🇸🇷🇺АЛБЕРТ АНДИЈЕВ! pic.twitter.com/f3yLZizlkw
— Декс 🇷🇸☦️☠️ (@__dekic__) March 14, 2021
Његови пријатељи и поштоваоци опраштају се од човека у ком су видели само чисту душу и херојску снагу.
– Хвала ти за све што си урадио за српски народ, хвала ти што си бранио нашу земљу, хвала ти сто си био део насег народа – написао је један од пријатеља.
– Не могу да верујем, нека ти је лака земља, јуначе, вратио си се на Космет и ушао у легенду – један је од коментара.
Емотивни коментари, туга и неверица, само се нижу у порукама…
– Слава ти, јуначе! Слава ти и хвала! Задужио си нашу отаџбину! Захвална ти је наша родна груда крвљу натопљена кам и потомци наши! Вјечнаја памјат!, пише Телеграф.рс.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Покренути петицију да овај храбар честит човек добије улицу да би се довека поносили његовим пријатељством пожтвованошћу и љубаи према нашем народу.
Počivaj u miru dobri naš brate Alberte!
Veliki čovek, slava mu.
Neka ti je večna slava i hvala! Vječnaja pamja. Odmori junače.
Da ti je vecna slava ljudino!!!
Велики брате у Христу.
Ти не бјеше непознат, но је велико име твоје у Срба.
Твоја љубав према Србима, некад ме је плашила јер је толико била искрена, прејака и једноставна.
Да ли заслужујемо то?
Међутим, такви су Руси и посебно ти међу њима.
Изабрао си Косово или ти је Господ то даровао, а сада нека ти благи Господ дарује и Царство Своје.
Вечан ти спомен у Господу, а и ми Срби; памтићемо те у сећању нашем.
Вечнаја памјат храбром Алберту Андијеву! Хвала за сваку жртву коју си принео у одбрани светог Србског Космета.
И доктор Обрен Јоксимовић, се упокојио, такође. Са истом дијагнозом.
Од Јустиноваца, само Иринеј бачки је још у овој страни стварности. На лечењу, како се каже, од CorONE.
Него како болест улази и откуд излази — коју кажите, неки који имате шта, и око Синедриона.
И в(ј)ерни народ (помозите да се) одбрани(те) од саблазни.
…“Јер шта је мени стало да судим оне који су напољу? Не судите ли ви оне који су унутра? А оне који су напољу судиће Бог. Извадите злога између себе“ (1. Коринћанима 5, 9-13)
„Права према вама никада није било! Увек су вас мрзели и има да вас мрзе док год постојите. Не због тога што сте лоши или добри, већ због тога што сте пркосни. Ако једног дана у очима бар једног Србина, од хиљаду вас, ја не видим тај пркос, ја ћу знати да вас више нема: постали сте робови, оно што су желели од вас да направе. Нисам се ја борио за робове, нисам се борио уз робове, и нисте ви овде мали Руси на Балкану, како неки воле да кажу, већ сте велики Срби код себе кући. И то треба да запамтите! Не бих желео да за вас постоје границе, ни моралне, ни физичке, ни границе срца вашега. Свакога треба да волите, сретнете као пријатеља, али бих желео да не патите од синдрома кратког памћења. Никада да вам се не деси да заборавите оно што је учињено према вама. Док то памтите, бранићете оно што је ваше и бићете оно што јесте – Срби!….
…Када год ми се неко захваљује за учешће у овом рату ја њима увек одговорим на овај начин: не треба да се захваљујете мени, ја сам захвалан вама што сте ми дали прилику да се уз вас борим против већег непријатеља, јер лако је да се бориш кад си јак, али јачина се, колико знам из искуства мога народа, не гледа у бројности твоје војске већ у величини твога срца, и у пркосу.
Ако ниси одустао не можеш да изгубиш, борба је добијена. Никада немојте да се предате!
Ма како да је ситуација безизлазна, предаје нема. Свако на свом месту чиме год да се бавите, ја би вас замолио да за своју земљу дате оно најбоље што има у вама. То је ваша љубав, непопустљивост према непријатељима, љубав према пријатељима, и сачувајте пркос који је особина вашег народа, српског народа. Због тога вас волим, други разлог не постоји. Хвала.“, Алберт Андиев, руски добровољац+
Дан руских добровољаца у Републици Српској је12. април.
Слава Браћи вечна и хвала, мир душама наших покојника+
+«Буди имя Господа Бога благословено от века и до века» (Дан.2:20)
https://www.youtube.com/watch?v=j2NO3HL7Isg
#
видео доктора Боровских (ни дв(иј)е стотине прегледа за непун месец дана има коректан српски превод видеа — ту руски оригинал из новембра има стотине хиљада, уз коментаре)
https://www.youtube.com/watch?v=RxIKloOYwyA&feature=emb_title
Џон Сакс (John Godfrey Saxe),
Руски превод је одличан преп(ј)ев,
О слону,
…“So, oft in theologic wars, the disputants, I ween,
tread on in utter ignorance, of what each other mean,
and prate about the elephant, not one of them has seen!“
#
…“Возникли распри у слепцов
И длились целый год.
Потом слепцы в конце концов
Пустили руки в ход.
А так как пятый был силен, –
Он всем зажал уста.
И состоит отныне слон
Из одного хвоста!“
Вечна ти слава и хвала!
Slava ti junače i večito hvala. Preteško je breme biti Srbin ali častan Srbin nikada ne umire.
Prvo je otišao „gorski Car“ Anatolij Lebedev, brat Tolja, a sada i osetski Titan Albert Andijev! Div orijaške snage i dobra, đetinja srca!
Ovaj prvi, u svemu on prvi, došao je na Kosovo kao proslavljeni, najčuveniji i najcenjeniji ruski specijalac, onda već potpukovnik! U međuvremenu je postao i general, a za života je lično iz ruku Putina primio orden Narodnog heroja Ruske Federacije!
Albert i Anatolij samo su dio nebeske vojske ruskih dobrovoljaca, naše, srpske braće koji oni vjekuju među zvijezde!
Nijedan rat u pošljednja dva vijeka nijesu vodili Srbi, a da im u pomoć nijesu stizali ruski dobrovoljci!!! Na hiljade …
Najposle Anatolij i Albert … Pa onda Valerij Anasimov, Aleksandar Aleksandrov, Anatolij Astapenkov, Sergej Batalin … i tako redom! U ratovima devedesetih bilo ih je više od šest stotina, najvećim djelom u Bosni, ostatak na Kosovu i Metohiji!
Slava im …
Poginulima i mrtvima vječna hvala!
Nijesmo im odužili Srbi, brukali se!
Živ nijesam da im se čini spomen ploča u Beogradu, za početak! Dok opet ne povratimo, oružani panemo na sveto Polje naše i slavodobitno, kako drukče, razvijemo srpski barjak na svetoj srpskoj Zemlji! Onda ćemo da podignemo spomenik kako dolikuje, neki bolji Srbi od nas, dostojni!
…. Spomenik ruskim dobrovoljcima, srpskoj braći, mramor koji zapinje o oblake! Dolje u ono naše žertveno Polje!
Slava im živima, vječna im pamjat mrtvima koji su i oni živi!
Ruski dobrovoljci na svetom Polju …
Na Paštriku, poneki i u vrleti Prokletija. U zimu, gore u visove kamen puca!
Pa im jednom biše donjeli one vojničke stražarske bunde do peta : spolja platno, a iznutra vještačka krznena postava, da ih kao prigriju.
Oni onako raspojasani u sb džemperima gledaju one bundetine, vele, što će to nama!?Čude se! Samo bi nam na smetnju bile, kažu, da zapnemo nogom o njih, vrat da slomimo!
Srbi cupkaju od studa, premišljaju se, pa onda navaljuju : Hadno je, insistiraju, pas i mačka zajedno spavaju, domišljju da ih kako privole! Uzmite, valjaće vam … I sve tako, moljakaju ih, dok se s jedne klade ne oglasi jedno bradato momče, grmalj, on sjedi, a oni oko njega što stoje pomanji od njega skoro pa za glavu, pa se od srca nasmija, kroz smijeh će : Braćo Srbi, svakako vam hvala što brinete o nama, ma je u nas ovakva neka zima skoro pa leto! Rus kad potegne, njemu je i u majici pretoplo na minus četrdeset, ima je skinut, kapu bača, pa je skida đavolju majicu, a dvojica ga pridržavaju! Oni panu, ovaj ih diže, pa onda oni jjega, i sve tako u topli zimski dan… Podajte vi nama rakiju, ako smo braća!
Tako im reče, vas sav u smijeh!
Pa su poslijen vazde zadirkivali Rusi : Nema zima, nema zima, Srbi … Tako nešto ne postoji!
Ima samo manje i više toplo!
… Ruski čalovjek.
Braća bez studa u srcu …
I evo, zaboravih, smetnuh s uma, prosto mi bilo : Bio je vitez Andijev i neobično obrazovan čovjek! Promišljene, oštre i britke riječi, stilski dotjerane, ma perfektno, sav da se naježiš kad zbori!
Kakav na riječi, takav bijaše i u boju, što je prava rijetkost!
Tako da ja žalim dvojicu njih, ne zna se ko je bolji!
Večna ti slava JUNAČE !
Kakav covek .
Au, kakav junak, zali ga Boze.
Vjecna ti slava , brate nas i
beskrajno hvala !
Нека ти је вјечна СЛАВА И ХВАЛА ЉУДИНО!
Живјећеш ти и даље, међу Србима! ??⚪????
Srbija ga mora ispratiti kao narodnog heroja. Večnaja pamjat.
Vječna slava u Podgorici spomenik dati i u Beogradu
Хвала ти јуначе! Поздрави нам нашег Митрополита горе у Царству Небеском.
Ovo sva deca da uce u osnovnoj skoli …a ne smece koje se nude deci…u Srbiji,bar koliko znam…
Hvala ti junace !
ZIVEO HEROJU !
Остат ћеш вјечно у срцима свих српских патриота.
Veliki covjek i junak.
Вечна му Слава!!! Велики борац са великим и јуначким срцем!
Vjecna ti slava Viteze.
Не знам колико је ко упознат, али у борбама на Космету је остао без ока, на шта је рекао да он није изгубио око, већ га је оставио да се врати по њега.
Вјечна му слава и хвала!
Вечна Ти слава, јуначе! Почивај у миру господњем.
Alberte Ahsarbekovicu Andijev…..
Veliki Ruski Brate, Velikog Srbskog Duha i Srca….
Ratnice, Vitezu iz Kosovske Plejade….
Na Kraju Tvoje Vojne….
Ostajes u Zemlji koju si Izabrao da Volis….
I da Zivot Dajes za Nju i Njenu Istinu….
Neka je Blagoslovljena i Topla ova Srpska Zemlja….
U kojoj ces Vjecno Pocivati….
Hvala za Tvoju Ljubav, za Srbstvo u Tebi….
I za jos Jednog, Tvojeg Srbskog Lazara….
Nadji Svoj Mir u NASOJ SUZI….
Nasoj Ljubavi i Zahvalnosti Tebi….
Slava Ti i Hvala Veliki Ruski Brate i Sine….
Вјечна му слава!
Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити. Нећемо те обрукати, има нас довољно са пркосом у очима! Почивај у миру.
Neka ti je vjecna slava i hvala dragi nas prijatelju! Bio si sa nama kada je bilo najteze. Za nase Sveto Kosovo dao si sve sto se moglo dati. Zivjeces zauvijek u nasim srcima.
Hvala za sve što si učinio za Srpski narod. I vječna ti slava.
Уместо да се данас радујем послије НК избора, моја душа ће патити… Заиста, погодила ме ова вијест… Не знам шта да напишем! Отишао је мој брат, пријатељ, Алан (Осет), Алберт… Нека ти је вјечна слава пријатељу мој… Ја, као и сви Срби никада те неће заборавити… Надам се да ће и твоји Алани (Осети) бити уједињени. Никада нећемо заборавити добровољце из Аланије…
Вјечна му слава и хвала.