У Прокопу изградња и стамбених квадрата

Компанија „Рејлвеј сити Београд”, партнер држави у изградњи станичне зграде, паркинга и пословно-комерцијалних објеката у Прокопу, не дангуби. Урбанистички пројекат који то предвиђа у јануару је био на јавном увиду, а Скупштина града Београда прошлог петка донела је одлуку о изради плана детаљне регулације (ПДР) између улица Стјепана Филиповића, Драгана Манцеа и главне железничке станице „Београд центар”, површине 1,06 хектара, да би се одредила зона за изградњу стамбено-пословних објеката. Иницијативу за израду плана новембра 2020. упутио је „Урбанистички центар доо” из Београда, иста фирма којој је био поверен и урбанистички пројекат чији је повод за израду био оквирни Уговор о заједничкој изградњи између државе и компаније „Рејлвеј сити Београд” из маја прошле године.

Тај плански документ који треба да буде израђен у року 12 месеци финансираће „Рејлвеј сити”.

Градња станичне зграде, чија је оквирна, процењена вредност 7.430.000 евра, не зависи од овог плана детаљне регулације. Јер, како је почетком године наш лист први известио, градња најважнијег станичног објекта на Прокопу почеће у току ове јесени и требало би да буде завршена до краја 2022. Како су у јануару за „Политику” потврдили у „Рејлвеј ситију”, предуслов за почетак ових радова је завршетак доградње недостајућих квадрата плоче над перонима Прокопа, а тај посао започет у мају 2020. требало би да буде окончан у току касног лета.

– Осим изградње станичне зграде, пословно-комерцијалних објеката и вишеспратне гараже, планирана је изградња саобраћајнице, као и уређење зелених и других отворених површина. Предвиђена је изградња око 890 паркинг места на отвореном и у вишеетажној гаражи, а сам пројекат спроводиће се фазно. У првој фази градиће се станична зграда и паркинг места на отвореном, док ће се пословно-комерцијални објекти и вишеетажна гаража зидати у неколико сукцесивних фаза. План је да прва фаза буде завршена до краја 2022, а да комплекс у целости буде изграђен током 2024 – појаснили су недавно у овој компанији.

Да би се уопште размишљало о грађевинским радовима на самој плочи, а пре свега о градњи станичне зграде, било је потребно и да се испита носивост и стање те армиранобетонске конструкције. У „Рејлвеј ситију” истакли су да је за тај посао био задужен Институт за материјале и конструкције Грађевинског факултета у Београду и да је њихова процена да су неопходне значајне интервенције како би се плоча ојачала ради даље изградње.

Партнерство под лупом Транспарентности

Позив државе за градњу недостајућих садржаја на Прокопу из 2019. предвидео је да приватни партнер у овом послу прибави сву документацију за издавање грађевинске и употребне дозволе и финансира изградњу станичне зграде, комерцијалног простора и паркинга. Држава, са друге стране, улаже земљиште и омогућава градњу на плочи и на свим парцелама које су у њеном власништву, а испуњавају техничке услове.

На тему овог партнерства почетком године огласили су се Транспарентност Србија и Коалиција за надзор јавних финансија тврдећи да је Републичка дирекција за имовину незаконито одабрала приватног партнера за заједничку изградњу на „Прокопу” захтевајући од Владе Србије да хитно учини јавно доступним сву документацију, као и уговор са предузећем „Рејлвеј сити”. Према њиховој оцени, уговор несумњиво представља јавно-приватно партнерство (ЈПП), па је у складу са Законом о ЈПП-у и концесијама из 2011. морао бити спроведен другачији поступак.

После ове реакције Транспарентности и Коалиције, реаговао је и РДИ који је у писаним одговорима нашем листу указао да је целокупан поступак у вези са овим пројектом „био у сваком делу јаван и транспарентан, а у свакој фази поступка од објављивања јавног позива до закључења уговора потврђен одговарајућим одлукама Владе”. У РДИ-ју су тада навели да су сви елементи овог посла засновани на примени члана 100. Закона о планирању и изградњи и одредаба члана 15. Закона о јавној својини додајући да уговор са „Рејлвеј ситијем” није закључен у складу са одредбама Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама јер „у конкретном случају друга страна у овом правном послу само финансира изградњу објеката станичне зграде”.

Приступне везе коначно приоритет

Да је комплетирање садржаја на Прокопу коначно један од приоритета државе, почетком године указала је и вест из кабинета министра финансија Синише Малог у којој је истакнуто да су будуће саобраћајнице које ће са нишким ауто-путем повезати станицу „Београд центар” и комерцијалне објекте на њој увршћене на листу капиталних државних пројеката за 2021. Ове саобраћајнице неопходне су да би станица Прокоп била потпуно функционална и да би њен будући, такозвани доњи плато био повезан са остатком града. Градња првог дела приступних веза до Прокопа, оних из правца Булевара кнеза Александра Карађорђевића, завршена је у јуну 2017. и за тај посао био је задужен „Штрабаг”.

Прочитајте ЈОШ:

Мађарска отворена за преговоре са Србијом о начину путовања

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: