(ВИДЕО) Накарадни предлог закона, Игор Ивановић у „Српском св(иј)ету“

„Патријарх није само теолошка функција, он има и елемената јавно – друштвене функције, да не кажем политичке, али на маргинама, па је битно да буде и образован, јер живимо у сложеном времену. Он има ширину у свом кретању, али треба да се држи догме. Модерни начини комуникације су потребни, да би те критике да је црква херметички систем биле исључене. Наравно, уз очување догме. То би било испуњавање форме, коју друштво тражи, али може и то кад имамо добру садржину. Црква када превише учествује у јавном животу, то може да буде и на штету друштва. Погледајте пример католичке цркве. Превелик утицај цркве може имати на неке људе и подстицај да постану злочинци. Православна црква по својој природи није агресивна.
Непогрешивост у православљу није у патријарховом трону, он је први међу једнакима, већ је у целокупном свештенству и свим верницима који су постојали, који постоје и који ће постојати. Види се ту потпуно другачији поглед на свет и на веру. Римокатоличка црква је изузетно сложена, не можемо је третирати кроз угао Хрвата, чија је улога монстурозна у укупној историји“, рекао је за „Српски св(иј)ет књижевник и публициста Игор Ивановић, отварајући тему православља и његове улоге у овдашњем друштву.

Он надаље говори о карактеру јавних личности и онима који им помажу да буду свезаступљене у друштвеном животу:
„Највећа опасност нашег народа је што медији обликују стварност, и по природи су антиправославни. То су углавном људи који долазе из тих неолибералних, сорошевских формација, и то је дух медија свуда у свету, није то ексклузивитет код нас. Па погледајте кампању за председника Америке, да је назовемо кампањом, иако је то невиђена пљачка, где је победио човек који не може да се попне уз степенице. То није више метафора, то је буквално. То је утицај медија. Твз. елита код нас је образована на антивредностима- све традиционално и породично им смета. Не само у медијима, већ и међу глумцима, манекенима- у целокупној масовној култури“.
„Јавност је запљуснута силовањима, криминалним групама, насиљем- то може да буде велика тема, али зависи ко је обрађује. Ми у медијима немамо дубоке саговорнике, и са таквим укусом који траје неколико деценија. Ако покушате да направите емисије са теолошко- филозофским темама- шта је човек, шта је Бог- да ли би то размаженог и површног гледаоца заинтересовало?

Проблем је и са образовањем, које од човјека прави идиота. Ако желите да задржите вредност, што можда није циљ система, али ако желите- ви морате да знате нешто о свим светским религијама, о философима, о писцима. Ја сам презирао комунистички режим, али признајем да је био бољи јер је третирао велике теме“, каже гост Националне ИН4С телевизије у живом разговору са водитељем Вељом Чупићем.

„Тема јесте о криминалним групама, којима би усташе позавиделе- али је права тема логичко исходиште диктатуре цивилизације у којој је профит изнад поретка, па је самим тим бити нарко- дилер престиж и имати новац. Ако је профит изнад свега, онда је морал мање важан. Ако бисте имали емисију од 3-4 сата о томе, можда бисте имали публику. Знате, људи се уморе , долази до засићења. Не смемо да бежимо од тога да правимо неку врсту контрапункта“, даје Игор Ивановић и дио решења у свом излагању како се супротставити тој медијској мејстрим слици.
Он даље даје и тему за дубоко промишљање људима из медија:
„Ви данас немате емисију која прави везу између филма, књиге, философије, у крајњем случају рокенрола. Оне раније јесу биле идеолошки контролисане, али су постојале. Постоје те везе, ми их имамо у писаној литератури,постоје и научници који говоре о томе, али су електронски медији постали неподношљиво површни. Неподношљиво!“
„Свако време ће имати право да се обрачуна са неким другим. Јер, ако имате право да се обрачунате са Горским вијенцем, онда ћете имати право да се обрачунате са споменицима ове културе. Доћи ћете до система Пол Пота, који је све поништио, који је побио све школоване људе, оставио 12- 13 лекара инжињера и прогласио нулту годину. Слично се десило и у Француској револуцији, а и код нас, мада титоизам није био тако немилосрдан, иако је био изузетно крвав.

То је идеолошки и биолошки поништавање претходне генерације. Долазите до закључка да ће Пол Пот бити нови Месија, са својим Кмерима. То је прича о дисконтинуитету. Конзервативни људи верују да бисте постали генерал, морате прво да будете потпоручник, а код ових људи све може преко ноћи, и то је револуционарно поимање човека. Оно се разликује од лево- револуционарних који су веровали, а ови лево- либерални са ружичастих позиција пропагирају троцкизам“ , Игор Ивановић историјски разматра ситуацију и пореди је са данашњицом.
У наставку говори о Закону о истополним заједницима:
„Од Другог светског рата Југославија третирала хомосексуализам као кривично дело. Било је тада хомосексуалаца, али су били дискретни. Али није било сакупљање поена. Први човек који је скинуо стигму са хомосексуализма као кривичног дела је био Слободан Милошевић , на нивоу обе скупштине 1994. је донесен тај подзаконски акт. Али, о томе нико не жели да говори, јер желе да га представе као неког највећег злочинца. Да је неко други у питању, правили би од њега идола. Српско друштво од тада није имало прави однос према хомосексуалном свету. Живели су са својим навикама, све док није дошло до те агресивне кампање лобија који намеће те вредности које не одговарају многим хомосексуалцима, који желе да живе у миру.
Ово је тектонски закон који припремају. Није ово споредни закон, ово треба да превреднује базични вредносни систем нашег народа. Гордана Чомић није ни интелектуалац, ни научник, већ један обичан бирократа, особа која није бирана нити има политичку компетентност. Жена која не може да оствари ни један посто на изборима, бира се за министра? Морална особа би рекла- ја немам подршку народа. Само она и Чеда Јовановић могу бесконачно да иду у пораз“.
„Европа се неће ширити. Ми имамо симулакрум да ћемо ући, а они да ће нас примити. Можда треба преформулисати нашу политику, тежити ка Европи,али до њене капије и ни корак даље. Имати најчвршћу сарадњу, нешто као Швајцарска. Онда би се јавни наратив преформулисао, и свест . Онда не бисте имали Гордану Чомић, јер бисте имали политику у којој је важније стварање сопствене државе од те симулације уласка у заједницу европских држава“, предиктивно је говорио о односу са Европском унијом и дао решење којим би се елиминисале лажне елите.
На крају је говорио кратко и о ситуацији у Црној Гори и о друштву и дао идеје о будућој сарадњи.
Погледајте овог изврсног познаваоца мотива историје и садашњости, који даје врло занимљиве закључке на Јутјуб каналу ИН4С.

Текст приредила: Милијана Ераковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: