Ново немогуће

Пише: Никола Маловић

Нека свако каже по души: да ли је прије годину и кварат могао да вјерује како ће приземљити авио-компаније, усидрити бродове-крузере, затворити и градове и државе, и свима као шаком – маскама запушити и уста и ноздрве?

У горњој реченици канда недостаје субјект.

Ко нам је то, дану, ставио маске преко уста, пласирао 2020+1 медијских ексера у главу и забио вакцине у колективну мишку?

Па, они.

О томе ко су они написане су књиге, пуне теорије коју пракса времена у коме живимо измјешта сасвим из домена завјере.

Група мала, врагом одабрана, те не само стога пребогата, заиста жели да Великим ресетом укине нормалност, уведе абнормалност, прогласи је новом нормалношћу, те повлачећи задужени свијет за конопе на чијим се крајевима налазе милијарде вратова, многе економски подави, отрује ултимативним инјекцијама, те убере душе као кајмак.

Склон сам да поставим ово питање: ако је прије годину и кварат било немогуће повјеровати да ће пословања широм свијета стати, да ће милионски градови бити у локдауну због невидљивог непријатеља, да ће чак и ревакцинисани представљати пријетњу, што је то још што се може догодити а да сада изгледа потпуно немогуће? Као што је година 2020. изгледала немогућом из ракурса љета 2019?

Пазимо…

У времену у коме се све што економски мрда вуче за рукав да и оно пређе на пословање онлајн – да ли је могуће да Гугл забагује фатално?   То звучи сасвим немогуће!

Али је могуће. Глобалистичка елита ионако има независну мрежу политичке и пословне комуникације. Крајем 2020. милиони су људи осјетили што се догађа кад технологија закаже: 14. је децембра ван функције широм свијета током 50 минута остао приступ џимејл налозима, Јутјубу и још неким Гугл услугама. Портал „Just the News“ пренио је информацију да се 15. децембра и Пентагон о јаду забавио (наводно су чак три извора из Министарства одбране потврдила „хитно искључивање интерне комуникационе мреже“), што може да буде патка, али и друго име за вјежбу, налик оној уочи ковид-пандемије: Догађај 201, тј. Event 201 Pandemic Exercise.

Хоће се рећи како се већ сада виде обриси новог немогућег, када би живот без интернета али и без електричне енергије током дужег временског периода постао нова нормалност такође. Потписник овог текста провео је минуле двије седмице у по свему огледним рестрикцијама, на које утицај није имао ни потештат од обалне комунитади. Умјесто да предсједник општине лупи шаком о сто, док је напољу још увијек била баба Марта, он је слао замолнице некој по свој прилици наднационалној електро-експозитури, да хиљаде Заливљана ипак не оставља без струје. Узалуд, наравно. У политичкој географији која је колико јуче „промијенила власт“.

Жедни, дакле, нефилтриране истине, да ли бисмо сви жељели да живимо у мраку спрам кога је огледна година 2020. била само увод, тј. окидач глобалног Великог ресета? Дигитална пандемија планирана је да засјени ковид-пандемију. Оснивач и предсједник Економског форума у Давосу, мештар Клаус Шваб, казао је како „сви, иако знамо, не обраћамо пажњу, на застрашујући сценарио од свеопштег сајбер напада који би могао потпуно да обустави снабдијевање струјом“.

Молим?

Њемачки лист „Der Tagesspiegel“ објавио је прошлог мјесеца текст под насловом „Да ли Ковид-19 угрожава снабдијевање струјом“? Кад неко осмисли план, чак и да је пун мотивских рупа, као што је прича о пандемији од које умире 1% невакцинисаног становништва, тај добро зна да сценарио може да предвиди и мањак оператера који би се бринули о здравственом, школском, интернетском и електросистему.

Једно зло прође, ево га два нова гдје долазе. Свијет ће се ускоро суочити с падом инвестиција у фосилна горива, не зато што ће потражња пасти, напротив, већ зато што је то дио агенде глобалиста и једна од тачака Великог ресета. Идеолошко противљење, понајприје Бајденове администрације, учиниће да цијене енергената скоче у небеса, чиме ће развој земаља које нису у почетку својих економских историја колонизовале и музле друге – бити онемогућен. Под кринком бриге за планету Земљу, догађа се на наше очи прерасподјела свјетског богатства климатском политиком која нема везе с прокламованом, с еколошком. Давоски Велики ресет предвиђа не само додатни порез на свако лично возило које ће до 2030. наставити да производи угљен-диоксид, већ и порез на тзв. карбонски отисак сваке државе, а заправо конц-територије под различитим обликом економске окупације.

У Манифесту Великог буђења Александар Дугин нуди другачије тумачење давоског сценарија по коме, морбидном шалом каже ли се, „ћете многи да помрете, али ћемо многи и да преживимо“. Руски плавославни мислилац и геополитички аналитичар види да се покрет Великог буђења догодио, премда за сада нема ослонац у било каквој идеологији.

С једне стране имамо демонизоване глобалисте који отворено доказују да су као врста све мање homo sapiensi, а више трансхуманисти који шурујући с технологијом желе да пркосе Богу тиме што ће, макар у клауду, живјети вјечно. Ми, присталице Великог буђења пак, не знамо још увијек у овом историјском тренутку како се можемо без икаквих ресурса супротставити глобалној елити осим што знамо да нам се план о затирању нашег сјемена не допада ич.

У златном дјелу Крсташки ратови у очима Арапа (Лагуна), Амин је Малуф између осталог доказао како се у много чему супериорнија цивилизација може држати покореном и константно клати, само ако је подијељена између себе. Уздигнемо ли фокус, видимо како су се глобалисти све вријеме држали рецепта, па је тако окупирана Западна Европа супротстављена Русији и Кини,  муслимани хришћанима, црнци бијелцима, идеолошке жене стрејт мушкарцима… Велико буђење као одговор на Велики ресет, по Дугину, мора да превазиђе клопку неке од политичких идеологија махом насталих на Западу. Платформу за Велико буђење треба тражити у другим цивилизацијама, не у симболично каже ли се западној ријеци из које је већ испрано све злато.

Руска цивилизација и њено империјално буђење могло би, по Дугину, да постане стожер универзалног устанка против либералних глобалистичких елита. Руски геополитичар претпоставља оно што је данас немогуће, обнову царства, но ако би то ново немогуће никло у борби против шачице умно дегенерисаних но пребогатих стараца којима враг придржава у јавности оба физиолошка сфинктера – тада би се пројавило и царство кинеско, и персијско, и арапско, турско, латиноамеричко, афричко, европско… тада би могла да на новим основама почне ера нових царстава што би се међусобно уважавала јер би то постао Нови политички завјет.

Сви да опстанемо, нико да не фасује. Ако нас на Планети буде и 50 милијарди, океј, нико да не једе меса осим за највеће вјерске празнике, а мимо тога само ионако преукусно поврће. То би био хумани Велики ресет, а не да се – идејом Била Гејтса – вакцинисани хране до скорог конца нечим што се зове синтетичко месо и расте до облика шницле на полицама с вјештачком свјетлошћу.

Велико буђење подразумијева да разумијемо концепт по коме смо сви у националним конц-логорима. Сваки ће нам посад копи-пејст режим наудити сјемену што га носимо између бутина. И скратиће будућност имена нашего, и кода.

И сад: или ће Велико буђење успјети, или ће нам Велики ресет доћи главе.  Nihil tertium est. Нема трећег рјешења.

(Извор: Печат)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: