Језичарење о љепоти језика, Ана Јањушевић Оливери у „Наслеђу“

„Лијепа именица учитељ се данас рјеђе користи. Она има исти коријен као именица наука. Сви ми који се бавимо просвјетом, који про- свјећујемо, на неки начин смо и учитељи“, Ана Јањушевић Оливери, доктор филолошких наука, је у Наслеђу говорила о етимологији неких ријечи које су везане за оно чиме се она бави, и што је била тема ове емисије.

Говорећи о речницима, објаснила је откуд назив једног од њих издатог 2017. године, када се у наставним програмима тај назив не користи:

„Корпус Речника српско-хрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности (САНУ) припада тој Академији. Речник је почео да излази 1957. године, када је увелико била прича о српско- хрватском књижевном језику, и управо корпус овог речника чине писци српско- хрватског књижевног језика. Дакле и они који су национално Срби, и они који су национално Хрвати. Често се поставља то питање да ли би требало да се речник зове Речник српског језика, али се остаје при овој првобитној концепцији, управо због овог корпуса и због тога што је већ неких петнаестак томова изашло под тим називом и од њега се не одустаје. Наравно, мој став је да је то српски језик; чак студентима на предавањима не кажем хрватски језик, већ хрватска, западна варијанта српског језика, јер је то језик који је Вук Стефановић Караџић нормирао, и Хрвати су, заправо, преузели Вуков језик. Поставља се питање шта је Вук подразумијевао под српским језиком и ко су за њега били Срби. За њега су Срби били сви штокавци“

„Много је важан ритам језика. Српски језик је други у свијету по мелодичности, први је италијанског,  како каже Александар Белић, један од највећих лингвиста“, у наставку емисије је разговарано о родној равноправности у језику, о самом корпусу српског језика, о ауторитетима  језичке струке, о акцентима, о новим методама онлајн учења, прагматици и о нормама у језику.

Неизоставно је било питање о два презимена неког чији је идентитет чврсто утемељен на традицији:

„У Италији жене углавном не мијењају своје презиме приликом удаје. Ја сам то учинила након неколико године живота у Србији, када се родио наш Лука, јер у нашој култури је необично да се мајка презива другачије од свог дјетета. Са поносом носим оба презимена. Моје прво презиме је дио мог идентитета, оно што ми је остало од оца, а и друго презиме је дио моје личности и дио моје културне везе са Италијом“.

Гошћа Националне ИН4С телевизије је нарочито истакла живот студената и свој рад са њима у Косовској Митровици, и открила нам детаље о којима већина вјероватно ни не размишља. У том контексту је говорила и о српско- италијанском удружењу Пријатељи Дечана, и о оцу Италијану Бенедикту из манастира Драганац.

„Наслеђе“ има за циљ да његује приче које можете са једнаком актуелношћу гледати и данас и за десет или двадесет година – са темама које су трајна вриједност.

Цијелу емисију можете погледати на Jутјуб каналу ИН4С.

Аутор и водитељ: Милијана Ераковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: