Црна Гора и званично писала Бриселу због кинеског дуга за који је одговоран бивши режим: ЕУ спрема одговор

Црна Гора је недавно упутила званичан захтјев Европској комисији којом тражи помоћ европских институција за поравнање кинеског дуга, потврђено је у сједишту ове институције за Радио Слободна Европа.

“Примили смо писмо и припремамо одговор”, потврдила је портпаролка Комисије Ана Писонеро за РСЕ.

Како су навели званичници који су имали увид у писмо, званична Подгорица тражи подршку европских институција у процесу диверсификације кинеског дуга и завршетка остатка аутопута.

Извори из ове институције тврде да су у редовном контакту за подгоричким властима јер постоји воља европских званичника да се на неки начин помогне да се омогући одрживост јавног дуга, али да ни у једном случају то не подразумијева да ће Европска унија отплатити дуг Црне Горе према кинеским банкама.

Извори из Европске комисије су оцијенили да су и црногорске власти свјесне да “нема неког једноставног рјешења за њихову ситуацију”.

Како је речено РСЕ, до краја априла би Европска комисија требала послати одговор на писмо из Црне Горе, док бриселски експерти тренутно раде на могућим солуцијама како помоћи земљи у овој ситуацији.

Један извор из Комисије је нагласио да су на располагању неки механизми који се тичну фискалне консолидације, међутим, да је ситуација у Црној Гори крајње специфична, те је стога у овом тренутку тешко рећи са каквим рјешењем ће изаћи Европска комисија.

Kако се сазнаје, писмо је стигло након ускршњих празника, односно послије 5. априла. Ово је први писмени захтјев званичне Подгорице за помоћ.

Прије тога, у марту, потпредсједник  Владе Дритан Абазовић је приликом прве посјете Бриселу, у Европском парламенту затражио помоћ ЕУ, наводећи да Кина врши утицај преко додијељеног кредита за дионицу аутопута.

“Кина и Русија, питања о њиховом утицају, јесу велики проблем. Имамо кредит [код Кине] у износу од једне милијарде еура. Молимо вас да нам помогнете да вратимо тај новац, да тај зајам замијенимо зајмом код неке европске банке, да склопимо сарадњу са неком европском финансијском институцијом и да прекинемо кинески утицај”, рекао је Абазовић 17. марта.

Након његових ријечи Брисел је дао до знања да ће “и даље подржавати Црну Гору на путу ка чланству у ЕУ и у том контексту сарађивати са државом у проналажењу финансијских рјешења за њене инвестиционе пројекте и осигурати одрживост њеног јавног дуга”.

ЕУ не отплаћује дугове нити државама чланицама
Без обзира на спремност европских институција да се помогне Црној Гори, званичници ЕУ редовно упозоравају да се ангажовање у проналаску солуција никако не може схватити као спремност да се отплати кинески дуг.

То је у више наврата речено током ове седмице и у јавним наступима.

Портпарол ЕУ Петер Стано је признао 12. априла да постоји забринутост европских институција због социоекономских и финансијских ефеката које нека кинеска улагања могу имати у Црној Гори јер, како је рекао, постоји ризик од макроекономских дисбаланса и зависности од дуга.

Међутим, подвукао је да “ЕУ не враћа кредите које земље узимају од трећих страна”.

Овдашњи званичници подсјећају да ЕУ у том смислу није отплаћивала, нити дугове земаља чланица и с тим у вези спомињу случај када је кинеска шпедитерска компанија преузела већинско власништво највеће путничке луке у Европи Пиреј, као посљедица дуговања Грчке.

Управо ситуација са луком Пиреј је разлог због ког је европска заступница Виола вон Крамон упозорила европске институције да “није мудра” одлука да се не помогне Подгорици у отплати кредита коју је Црна Гора преузела од кинеских банака.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: