Осам година од Бриселског споразума – заједница српских општина и даље мртво слово

Осам година од Бриселског споразума, потписаног уз посредство ЕУ, навршава се данас, а Срби на КИМ нису дочекали Заједницу српских општина (ЗСО), која је требало да им гарантује овлашћења у образовању, здравству, економском развоју, урбаном и руралном планирању.

И поред константног инсистирања председника Александра Вучића и осталих највиших званичника Србије у разговорима са свим европским и светским политичарима, 2.920 дана касније кључна тачка документа је и даље мртво слово на папиру.

Представници Београда и Приштине су тог 19. априла 2013. године након шест месеци разговора и 10 рунди преговора потписали споразум у 15 тачака, од којих се шест односи на ЗСО, која је била „кичма” тог документа, представљаног и као велики успех европске дипломатије, подсећа Танјуг.

Остале тачке Бриселског споразума односиле су се, између осталог, на полицију, правосуђе, локалне изборе и енергетику, а оне чије је спровођење зависило од Београда, спроведене су.

Споразум чији су детаљи усаглашени 2015. потписали су, уз посредовање тадашње шефица дипломатије ЕУ Кетрин Ештон, тада главни преговарачи Ивица Дачић и Хашим Тачи, који је чак нагласио да документ представља „почетак нове ере – ере помирења”.

Тог 19. априла 2013. две стране ставиле су параф на нешто што је Србима на КиМ требало да донесе заједницу 10 општина са српском већином јужно и северно од Ибра.

ЗСО је требало да има и свог председника и потпредседника, скупштину, статут, званичне симболе – грб и заставу, и да обухвати Лепосавић, Звечан, северни део Косовске Митровице, Зубин Поток, Партеш, Ранилуг, Ново Брдо, Грачаницу, Штрпце и Клокот, а и Кетрин Ештон је имала је велика очекивања од постигнутог договора.

Ивица Дачић, у то време премијер, оценио је да је то највише што је у том тренутку могло да се оствари.

Приштина је у новембру 2018. године на робу из централне Србије увела таксе сто је блокирало дијалог, а пре тога кључни део споразума – ЗСО нашао се и пред уставним судом у Приштини.

Заједница српских општина није формирана, дијалог је и даље у застоју, у решавање проблема укључиле су се САД, потписан је и Вашингтонски споразум.

У међувремену двадесетак земаља повукло је одлуку о признању независности тзв. Косова.

ЕУ је пре нешто више од годину дана на место специјалног представника ЕУ за дијалог и друга регионална питања на Западном Балкану именовала Мирослава Лајчака, уместо Федерике Могерини која је заменила Кетрин Ештон.

Дијалог је у застоју, одложила га је пандемија, избори на КиМ, одлазак дела приштинских званичника у Хаг и честе промене на челу приштинских институција. Србија на сваком месту у свету понавља да је спремна на дијалог, а од нове председнице, која ће бити и део преговарачког тима, Вјосе Османи и поред опомена из међународне заједнице да дијалог мора бити приоритет, пре пар дана могло се чути да Приштина прво жели да обезбеди вакцине за све грађане, па да се онда врати на дијалог.

Према оценама бившег директора Канцеларије за КиМ Владе Србије, сада амбасадора у САД Марка Ђурића, Приштина је својим ставом обесмислила дијалог и изгубила кредибилитет и у очима оних од којих је добијала бланко подршку.

Председник Вучић је у петак најавио да ће два пута ићу у Брисел и да очекује конструктивне разговоре, али и наставак дијалога у мају или јуну.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: