JW: Аутопут у зависност

Црна Гора не може да врати своје дугове кинеском конзорцијуму и моли, као кандидат за чланство, ЕУ за помоћ.

Црна Гора је шворц. Мала земља на Јадрану је за градњу аутопута узела кредит од преко милијарду долара код једне кинеске банке и треба да почне да га отплаћује од јула. Али земља од 620.000 становника нема средстава да надолазеће рате плати.
Захтев из Кине је Црну Гору погодио Црну Гору у најтежем замисливом моменту, јер она скоро петину свог националног дохотка привређује од туризма, који је због пандемије доживео тотални колапс. Стога је Подгорица пуно јаче погођена привредном кризом него сви остали на Балкану. ММФ је објавио да је БДП Црне Горе пао за 15,2% у 2020 години.

Кредит је Црна Гора узела пре седам година да би направила аутопут – чија укупна дужина 170 км – од приморског града Бара на југу до на север, на границу са Србијом. Касније би тај аутопут требао бити спојен са србским главним градом Београдом, са циљем олакшања трговине и саобраћаја са Србијом.

Но пројект је под критикама, не само стога што уопште није јасно да ли ће икад бити изграђен део аутопута до Србије него и стога што Црна Гора тако што не може да плати. Групе за борбу против корупције пребацују да километар изградње аутопута кошта око 21 милион еура, због чега је министар финансија Милојко Спајић изјавио да је то “најскупљи аутопут на свету”. Тренутна влада премијера Здравка Кривокапића оптужује претходне владе да су намерно направиле овакав високи рачун да би напунила сопствене џепове.

Пројекат је иницирао тадашњи премијер Мило Ђукановић, који је сада председник државе. Његови најближи људи изгледа да баш добро зарађују на овом аутопуту: добар део кредитне суме је подељен подизвођачима, који су му лично врло блиски. Уз то аутопут пролази кроз заштићено подручје природе, које је у међувремену стога претрпело велике штете. Рекламни мото аутопута: “Пут је живот” стога изгледа прилично депласирано.

Кинески извођач ЦРБЦ веома лагано изводи радове а од кинеске ефикасности у градњи, коју је обећала претходна влада – нема ни трага. ЦРБЦ је у Црну Гору довела око 3.000 радника и сопствену механизацију, али ни то није помогло да се ова фирма држи договорних рокова. Због финансијских проблема је сад чак нејасно да ли ће пројекат уопште икад бити и завршен. Па ће можда дебели стубови за мостове штрчати у црногорском крајолику а да преко њих никад неће бити направљена цеста.
Аутопут у Црној Гори је део “Belt and Road”, инцијативе Кине коју у Подгорици популарно називају “Нови пут свиле”. Огромни пројект је тежак 900 милијарди еура а у њему учествује преко 60 држава. Циљ је реализација великих инфраструктурних пројеката у Азији, Африци и Европи, који би Кини омогућили да постане водећа светска велесила. Пројекат у Црној Гори егземпларно показује које мане таква економска партнерства могу имати за мале партнере Кине прети им ем финансијска ем политичка зависност.

Да би уопште могла да врати своје дугове Црна Гора, кандидат за чланство у ЕУ, је молила за паре Брисел. Али Комисија је глат одбила. Овај грађевински пројект и његова економичност никад нису одговарали стандардима ЕУ. А сем тога није задатак ЕУ да покрива дугове трећих.

За ЕУ-Комисију је пројект из два разлога проблематичан. Први је што је црногорске дугове довео до експлозије а други што енормно повећава спољнополитичку зависност од Кине. А ни једно ни друго нису препорука за скоро чланство у Унији. Нова влада у Подгорици се дебело преиграла ако је мислила да ће стога што је члан НАТО и кандидат за ЕУ добити од Брисела ослобађање од дугова према Кини, јер би то наводно било у праинтересу ЕУ.

Нејасно је шта ће се десити ако Црна Гора не буде могла да врати паре Кини. Пекинг је уговорно искључио могућност медијације других држава: за све проблеме надлежан је само суд у Кини. Детаљи нису познати, јер уговор није јаван.

Тако би Црна Гора могла да постане прва европска држава којој се десило оно, што су неке друге у свету већ окусиле. Кад Шриланка 2017 није могла да врати паре кинеском банкама, морала је да своју највећу луку Хамбантота да Кини на 99 година. Таџикистан се из истих разлога 2011 морао одрећи у корист Кине великог дела своје државне територије. А црногорски медији јављају да је Кина већ ставила шапу на тамошњу луку Бар.

(Аутор: Крсто Лазаревић,  асистент, Клуб Посланика Зелених у ЕУ-Парламенту)

(Превод: Мирко Вулетић)

Извор: JW

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: