Црну Гору и Србију вежу пријатељство и братство у чије темеље су многи положили своју жртву
1 min read
Фото: ДФ
Делегација Демократског фронта и Коалиције „За будућност Херцег Новог и Боке“ састала се данас са предсједником Покрајинске владе Војводине Игором Мировићем и градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем.
На састанку је договорена сарадња Морског добра и Привредне коморе Војводине, као и конкретне активности са Туристичком организацијом Војводине у циљу још веће посјете туриста из Војводине и цијеле Србије Херцег Новом и Боки, као и у циљу развоја туризма у Црној Гори.
Потпредсједник Нове српске демократије и посланик ДФ-а Симонида Кордић је нагласила да је развој економске и културне сарадње између Црне Горе и Војводине у заједничком интересу. Посебно је скренула пажњу на потребу и интензитет сарадње Херцег Новог и Новог Сада.
Предсједник Мировић је апеловао на све грађане Војводине да свој одмор проведу у Црној Гори и казао да ће сам љетовати са породицом у Херцег Новом, једном од најљепших градова нашег приморја.
,,Ниједна политика не може да поремети односе обичних људи у Србији и Црној Гори, јер нас вежу пријатељство и братство у чије су темеље многи положили своју жртву. Очекујем да данашњи сусрет буде позив за све да идемо трасом политике која ће омогућити још бољу сарадњу двије земље, јер то траже грађани, привреда, туризам, али и све друге области друштвеног живота и рада и у Србији и у Црној Гори“, рекао је Мировић.
Градоначелник Новог Сада је позвао Новосађане да посјете братску Црну Гору и подржао „Коалицију за будућност Херцег Новог и Боке“ на предстојећим изборима, са жељом да наши блиски и братски односи буду још бољи у будућности.
Потребно је нагласити да су становници Србије и Војводине и у најтежим временима били најбројнији туристи у Црној Гори. Херцег Нови нарочито гаји добре привредне и културолошке односе са традиционално блиском Србијом на корист свих наших грађана и у интересу боље будућности Херцег Новог, Боке и цијеле Црне Горе.
Учесници састанка су поздравили иницијативу предсједника Нове српске демократије Андрије Мандића за одржавањем оваквог једног састанка који значи много у повезивању Боке Которске и Војводине, уз наду да ће слични састанци бити чешћи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Crna Gora Srbija RS RSK jedna Familija.
Sloga bice poraz vragu..
Vaskrsnuce Istorijska Njegoseva Crna Gora Srpska Sparta.
Dva oka u glavi. Naša braća Srbi!
Tako i treba! Ja lično nisam bio u Crnu Goru od njenog priznanja Kosova kao nezavisne države, pogotovo što oko Kosova imam i lični razlog koji me dodatno pogađa, ali podržavam inicijativu da građani Srbije letuju u Crnoj Gori.
Inače premijer Vojvodine Igor Mirović je poreklom sa Cetinja iako je rođen u Šumadiji i u porodici čuva staru crnogorsku kapu sa 4C.
Braća, braću moraju da ispomažu…
Браво! Братска и пријатељска Србија!
Da nije besplatno, Miroviću, pa tako govoriš.
Mi u Crnu Goru na more pa ćemo na dan 05 avgusta na CG vijestima videti i čuti kako oficir Vojske Crne Gore učestvuje u proslavi Oluje u Kninu. A ministar vanjskih poslova Crne Gore će nam veselo priopćiti kako je to sasvim u redu u okviru bratske saradnje sa Hrvatskom u okviru NATO-a.
Crna Gora se ulaguje Hrvatskoj da bi od nje dobila glas za ulazak u EU, a nama se ulaguje da što pre stignu nedostajući evrići.
More imaju Grčka, Kipar , Španija, pa i Rumunija. Bolje da idemo u ove zemlje te da sačuvamo glasove o nepriznavanju Kosova*.
Ali i Srbija je priznala protivpravne BIH i HR.
Iako su SRBI bili konstitutivni narod.
Postoji bitna razlika. Hrvati su jedan od konstitutivnih naroda bivše SFRJ sa pravom na otcepljenje, dok Albanci sa KIM-a po Ustavu nikad nisu imali takvo pravo. Drugo pitanje je kako je Hrvatska u periodu od 1992-1995 etnički čistila svoju teritoriju od Srba i da za to nikad nisu odgovarali, kao ni za etnička čišćenja, zapravo genocid, od 1941-1945 godine.
Hrvatska za dan Medjunarodnog priznanja uzima 15 januar 1992 godine, do kraja 1995 Hrvatsku su priznale 124 države što je više od polovine članica UN i time je potpuno zaokružena, da kažem zapečaćena samostalnost Hrvatske. Priznanje od tadašanje SR Jugoslavije usledilo je nakon toga u avgustu 1996 godine.
Ono što se zaboravlja za izbeglo srpsko stanovništvo na teritoriju Srbije, do tada oni su već godinu dana bili u potpunom vakumu po raznim pitanjima kao što je regulisanje ranije ostvarenog radnog staža u Hrvatskoj, zatim penzije i druga primanja. Dakle i zbog ostvarenja njihovih prava, takodje i zbog njihove imovine zaostale u Hrvatskoj bilo je neophodno da i SR Jugoslavija izvrši to priznanje.
Ustav SFRJ iz 1974 ima brojne kontradiktornosti. S jedne strane od ranijepostoje konstitutivni narodi Jugoslavije, ali u periodu od 1971 do 1974 republike dobijaju veći značaj i time SFRJ postaje slabija konfederalna država. Tada su i pokrajine postale kvazirepublike što je ohrabrilo Albance sa KIM-a da nastave svoje separatističke aktivnosti.
Za Ustave nekadašnje SR BIH ne znam detalje, ali i tamo je nastala suprotnost izmedju konstitutivnih naroda i konstitutivne republike BIH što je doprinelo da se BIH nadje u gradjanskom ratu počev od 1992 godine.
Sada u BIH jedan od konstitutivnih naroda Srbi dobija epitet „genocidaši“, to su inicirali Britanci sa njihovim predlogom Rezolucije, što ukazuje da je cilj da se prava Srba u BIH potpuno izbrišu, a srpski narod najverovatnije da se protera. To bi bila repriza nakaradnog Hrvatskog rešenja, a nakon toga BIH bi postala potpuna islamska država.
Koji je interes Britanije? Oni su izašli iz EU, i ostavljenoj EU za pakost ostavili bi još jednu čistu islamsku državu. Računam da se i Albanija, takodje i velika Albanija, može kategorisati kao islamska država. Lepi i veoma „perspektivni“ začini za multi-kulti Europu.
Zivjele nam Srbija, Crna Gora, i republika Srpska, zivio nam Srpski svijet.
Gde če vam duša? Početkom avgusta da potrčimo kao najludja marva baš u Crnu Goru na more, a u isto vreme Crna Gora će da pošalje svog oficira na proslavu u Knin.
Crna Gora već nekoliko godina uzastopce šalje svoje predstavnike da sa hrvatskim vlastima „proslavljaju“ vojnu akciju Oluja u kojoj je svoje domove moralo da napusti više od 250.000 Srba.
Tokom akcije „Oluja“ ubijeno je 1.869 Srba, od kojih su 1.220 bili civili.
Oko tri četvrtine stradalih bilo je starije od 60 godina, a među žrtvama je 551 žena.
Pored toga podaci o broju nestalih kreću se od 745 osoba do 1.183.
Miroviću, što i ove proterane, pobijene i nestale Srbe ne pošalješ na more? Znali bi i oni da uživaju kad bi im moglo biti.