Закони о лустрацији и имовини чекају свој ред: Девет мјесеци обећања без конкретних резултата

Закони о поријеклу имовине и лустрацији основни су предуслов борбе против корупције и организованог криминала, и треба га што прије усвојити, оцјенила је нова парламентарна већина почетком ове године.

Ови закони могли би бити начин за утврђивање како су појединци власти, на челу са предсједником државе Милом Ђукановићем „дошли до својих ‘првих милиона’.

Премијер Здравко Кривокапић казао је у марту, поводом 100 дана рада Владе, да су добили три предлога закона о поријеклу имовине из Покрета за промјене, Грађанског покрета УРА и Амбасаде Велике Британије.

Рекао је да очекује да ће нацрт закона бити завршен у априлу. Такође и да преиспитују закон о лустрацији и да од њега неће одустати, али да је потребно наћи најбоље рјешење.

Према томе, на дневном реду Скупштине Црне Горе нашли су су, између осталог, тзв. тужилачки закони, буџет као и одлука о смјени министра правде Владимира Лепосавића, али не и закони о лустрацији и поријеклу имовине. Они, такође, нису ни у процедури.

Ти закони су и кључне тачке Споразума који су потписали Здравко Кривокапић, Алекса Бечић и Дритан Абазовић, лидери трију коалиција “За будућност Црне Горе”, “Мир је наша нација” и “Црно на бијело”, које су на парламентарним изборима освојиле већину.

Иако су обећавали да ће ти закони бити приоритет, о осим бомбастичних обећања нисмо чули више лише кратке најаве почетком године да ћи бити „утврђени крајем године“. Будући да је прошло девет мјесеци, оправдано је запитати се да ли тај процес преспоро тече и оставља ли на тај начин могућност припадницима бившег режима да се „заташкају трагове“.

Како је ово једна од најважнијих ставки када је развлашћивање ДПС-а и Мила Ђукановића у питању, а нарочито сада када се откривају бројне афере у вези са имовином државних фунционера (нпр. афера Станови), упитали смо Владу Црне Горе због чега и даље чекају и не обавјештавају јавност о овим законима. Питали смо их шта тачно планирају да ураде по том питању и када се може очекивати објављивање Предлога тог закона. Из Владе Црне Горе смо остали ускраћени за одговоре.

Подсјетимо, од земаља региона само Србија има Закон о утврђивању поријекла имовине који је усвојен 29. фебруара, ове године, а ступа на снагу у марту 2021.

“Ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остаће без три четвртине њене вредности, а ако суд утврди да је имовина стечена кривичним дјелом, биће му одузет цјелокупан незаконито прибављен иметак”, предвиђа српски Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу.

Закон предвиђа да се пореском стопом од чак 75 одсто опорезује незаконито стечена имовина.

По Закону, „на удару“ ће се наћи они за које се посумња или утврди да, за највише три узастопне календарске године, имају разлику изнад 150 хиљада евра између увећања имовине и пријављених прихода. Терет доказивања увећања имовине је на Пореској управи, док је терет доказивања порекла имовине на обвезнику.

Када је у питању Босна и Херцеговина, један од два ентитета, Федерација БиХ, нема закон о испитивању поријекла имовине, док су у ентитету Република Српска направили нацрт закона који никад није усвојен.

Косово* нема закон те врсте, као ни Хрватска у којој је у два наврата, током последњих 5 година, опозиција предлагала посебни закон о испитивању поријекла имовине. Оба пута су предлози одбијени с образложењем да је то ријешено Општим пореским законом. Овим законом Пореска управа провјерава несразмјер имовине и пријављених прихода уназад шест година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: