Кандидати за судије Уставног суда пред Одбором 17. јуна
1 min readКандидати за судије Уставног суда (УС) биће интервјуисани 17. јуна на сједници скупштинског Уставног одбора.
То радно тијело јуче је усвојило извјештај о испуњењу општих услова за заснивање радног односа кандидата за избор двоје судија Уставног суда, који треба да попуне два упражњена радна мјеста.
Мјеста у Уставном суду су упражњена јер су услове за старосну пензију стекли Мевлида Муратовић 9. фебруара, а Хамдија Шаркиновић 5. јануара ове године. О томе је благовремено, још у љето 2020. тадашња предсједавајућа суткиња УС Десанка Лопичић обавијестила посланике, пославши им допис на основу кога је и расписан оглас 7. августа 2020. године. Пријавило се 12 кандидата, од којих је један повукао пријаву.
Разматране су кандидатуре које су поднијели судије Вишег суда у Подгорици Мирјана Поповић и Ранко Вукић, замјеница омбудсмана Зденка Перовић, руководитељка одјељења за уставне жалбе у Уставном суду Јадранка Новаковић Мандић, као и савјетник у том суду Иван Радојичић, адвокати Касим Диздаревић, Никола Медојевић и Сулејман Гучи, Татјана Љујић, Енеса Растодер, начелница Фонда за професионалну рехабилитацију и Јадранка Јоксимовић, биша шефица Секретаријата за општу управу Општине Тиват.
Предсједница Уставног одбора Симонида Кордић казала је да Касим Диздаревић и Јадранка Јоксимовић нису доставили потпуне податке, те нису прошли административну провјеру Одбора.
Андрија Поповић (ЛП) рекао је да је Уставни суд остао на пет судија и пуноправно одлучује у веома отежаним околностима.
“Знамо да је то намјерно због свих опозиционих предлога који су отишли према Уставном суду прије пет мјесеци. Уставни суд ћути о томе”, казао је Поповић.
Бранко Радуловић (ДФ) је рекао да ће покушати да дођу до широког консензуса зато што је за многе функције у тужилаштву и судству потребно двије трећине, односно, три петине гласова у Скупштини.
“Сада парламентарна већина има 41, што значи да је неопходно 54 гласа, уз задовољење основне ствари – да то мора бити уистину професионалац”, навео је Радуловић.
Одбор је разматрао и предлоге за оцјену уставности закона усвојених 20. јануара, а чију оцјену уставности тражила опозиција.
То су измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести, о државним службеницима и намјештеницима, о кредитним институцијама, о санацији кредитних институција и о раду.
Кордићева је казала да је на тој сједници утврђен кворум, а затим констатована оставка посланика ГП УРА Филипа Аџића и констатован почетак мандата посланици Суади Зороњић.
“Сјећате се да је тог дана и вечери Државна изборна комисија (ДИК) извела један маневар у којем је покушала да оспори избор посланице Зороњић, уводећи неку нову, а реално противуставну праксу гласања о сопственом извјештају”, казала је Кордићева.
Она је рекла да је улога ДИК-а да само формално обавијести ко је наредни посланик на списку са листе коалиције код које долази до промјене посланика.
Подсјетила је да је након констатовања мандата Зороњићевој Скупштина наставила са радом и донијела законе које оспорава опозиција подносећи иницијативу за оцјену уставности.
Посланик Демократа Владимир Мартиновић рекао је да је сједница на којој су усвојили поменуте законе била у складу са Пословником, законом и са Уставом Црне Горе.
“То што је неко покушао да изврши својеврсни парламентарни удар атакујући на ДИК, нека му служи на част. Оно што је много важније од тога је што тај парламентарни удар није успио и што смо ми на тој сједници радили све у складу са законом”, рекао је Мартиновић.
Суада Зороњић је казала да је посланица сходно изборној вољи грађана и у складу са Уставом, те да је као представницу бошњачког народа није могао ‘купити’ нико:
“Јасно је зашто су посланици опозиције покушали да деморализују комплетан процес, да се деградира Скупштина, а са њима и ДИК… Не мисле, ваљда посланици опозиције, да је њихов мандат битнији од мог, да су они битније личности од свих нас овдје”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: