„Печат“ у Српском св(иј)ету; Филип Родић у „Српском св(иј)ету“

„Наш недељник Печат и ви смо дошли са различитих позиција до истог. Када кажем са две позиције, не мислим са две различите политичко- идеолошке позиције, него смо просто два засебна ентитета која нису имала две исте тачке са којих смо кренули, али смо се сусрели очигледно потпуно независно на истом путу који води ка истом циљу. Нама не пише случајно испод имена листа да смо лист слободне Србије. Ми желимо да помогнемо у борби за ту слободну Србију“, рекао је у уводном дијелу емисије Недељни преглед „Српског св(иј)ета“ помоћник главног уредника неделњика Печат Филип Родић, правећи паралелу између емисије Српски свијет и недељника у ком ради.

Он је говорио о свом новинарском путу, да би закључио да је последњих седам година у Печату наишао на најбољу редакцију, која му је највише легла, и гдје се осјетио као риба у води, јер му никада није постављено никакво ограничење ни у каквом смислу.
Похвалио је неке од својих сарадника, и говорио о томе како се бирају текстови који излазе у Печату, а затим и говорио о најактуелнијим темама, првенствено о протеклом Сабору СПЦ и одлукама које су донесене на њему:
„Много је велико мешање људи који немају везе са црквом, који не само да нису побожни, него су некаквог мени несхватљивог богоборачког настројења. Они или желе да забибере неку причу, или да сеире над нечим што сматрају проблемом у цркви, а ја то посматрам као неко братско усаглашавање“.

У наставку емисије је Филип Родић коментарисао оно што смо издвојили за вас из гостовања која су обиљежила претходну седмицу у емисији „Српски св(иј)ет“, а у којима су гостовали:
Драгослав Бокан из Институт за националну стратегију и народни посланик Скупштине Србије Владан Глишић, академик Ђорђе Стефановић и теолог из Православног спортског друштва Миљан Ћеранић, затим уредник Међународних породичних вести Југослав Кипријановић, професор српског језика на Београдском универзитету др Вељко Брборић, историчар и публициста др Срђа Трифковић, новинар Драган Вујичић и 4. јуна је гостовао виши сарадник са Института за савремену историју др Милан Гулић.
Током емисије смо прелиставали портале ИН4С и Искра, као и штампано издање дневника Новости, гдје је међу најактуелнијим вијестима била она о пресуди Ратку Младићу, за коју је гост Недељног прегледа рекао:
„Очекујем да ће га осудити најгоре што могу. Да ли треба да буде осуђен или не, то је друго питање. Али од Хашког трибунала очекивати правду, па чак ни право које је другачије од правде, то је сумануто. Поменуо сам да сам се покајао због свог учешћа у Петом октобру и суђење Слободану Милошевићу је један од тих катарзичних момената. Прва промена у мом размишљању је била када сам дошао до закључка да у оној судници, када бих о Милошевићу знао само из те суднице, мислио бих да је најневинији човек на свету. Толико је то све скарадно и лоше рађено, и неозбиљно у крајњој линији. И за Ратка Младића, ни за Радована Караџића такође. Страшно је то, њега сад ни да је најкривљи, њега сад не би требало послати у Велику Британију, јер имамо искуства са њима и знамо шта можемо очекивати“.
Друга актуелност је рушење српске цркве у Коњевић Пољу, за које је рекао:
„Нека што је ликовање око тога присутно код Бошњака, него мене чуди то ликовање код неких медија који су макар декларативно домаћи, иако им је централа у Луксембургу. У њима се та нана Фата проглашава за некаквог хероја и говори се о некаквој херојској борби. Људи моји, ако у томе има неког хероизма… Зар не би била већи херој да је стала у одбрану неког детета које је клао Насер Орић баш у том крају одакле је она, и зашто тада није била херој? Некако то помирење иде стално на српску штету“.
По устаљеном обичају, гост је дао и своје виђење три стална мотива емисије: Горски вијенац, литије и јеванђеље.

„Страх животу каља образ често- то је јако важна ствар. Највећа вредност је слобода,а друга највећа вредност је та част. То је једна ствар коју нам нико не може одузети без наше воље“, закључио је на крају гост Националне телевизије.
Погледајте цијело гостовање на ИН4С Јутјуб каналу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: