Бановић: Нико ме није тужио и нетачно је да сам приватизовао „Јадроагент“ за 15 000 евра
Војо Бановић
Апсолутно је нетачно и то да сам ја наводно приватизовао предузеће „Јадроагент“ за свега 15.000 еура, јер предузеће „Јадроагент“ – Бар уопште није приватизовано, већ потпуно новоформирано предузеће, казао је у свом деманту на текст објављен на порталу ИН4С, Војо Бановић.
Демант господина Бановића преносимо у цјелини:
У вези вашег чланка „Како је Војо Бановић уз помоћ прошле власти отео “Јадроагент” за 15000 евра: Сувласници пред судом траже повраћај своје имовине“, којег сте објавили дана 9.6.2021. године, желим да вас обавијестим да се ради о потпуно неистинитим чињеницама које су у чланку наведене.
Прије свега мене нико није тужио. Само два од укупно 70 радника тужили су своје сопствено предузеће – не мене, њима се придружило пар бивших радника од којих су неки напустили предузеће прије више деценија, за наводне неправилности од прије скоро 30 година.
Апсолутно је нетачно и то да сам ја наводно приватизовао предузеће „Јадроагент“ за свега 15.000 еура, јер предузеће „Јадроагент“ – Бар уопште није приватизовано, већ потпуно новоформирано предузеће, којег су основали радници бивше пословне јединице некадашњег предузећа „Јадроагент“ Ријека, након што је свим предузећима из Републике Хрватске одлуком надлежних органа Црне Горе била привремено одузета имовина, а због осамостаљења Републике Хрватске и уведених санкција, пословна јединица хрватског „Јадроагента“ престала да ради.
Свим радницима те пословне јединице, препоручено је да уложе сопствена средства у оснивање новог предузећа, како би се преко њега могло наставити пословање у новим условима и спријечило да радници остану без посла. Нажалост, у том времену, мањи дио радника, није уопште исказао интересовање да буду оснивачи новог предузећа, чија је судбина у тим условима била крајње неизвјесна. Остала имовина никада није била предмет приватизације јер Црна Гора није могла приватизовати имовину која је припадала хрватском предузећу. Имовина других хрватских предузећа у Бару, углавном је продата, од стране њихових хрватских власника, а да радници њихових пословница нису могли остварити било каква власничка права, јер, нажалост, Споразум о сукцесији измедју бивше Савезне Југославије и осамостаљених република, није заштитио права радника.
Сва прича о мојим наводним родбинским везама са Бориславом Бановићем и Бранком Вујовићем, и да су ми они наводно омогућили да дођем до имовине – апсурдни су. Иако поменути нису моји рођаци (један јесте братственик), све и да су хтјели, нису могли да ми помогну у приватизацији имовине хрватског предузећа – јер о томе одлучују хрватски, а не црногорски органи, а ја уопште нисам учествовао у приватизацији хрватског „Јадроагента“.
За директора „Јадроагент“ Бар, именован сам у његовом најтежем периоду, када је Влада преузела управљање, због тешке ситуације у којој се исто налазило. Предузеће су већ тада напустили сви који су имали прилике и могућности да се негдје друго запосле, пословало се са губитцима,завршни рачуни нису били предавани и једном ријечју предузеће је било у великим проблемима. Данас, након више од 25 година одговорног и професионалног рада са поносом могу рећи да сам успио, заједно са мојим сарадницима и радницима који су остали вјерни предузећу, да у екстремно тешким условима, у којима су сва друга слична предузећа пропала, створим успјешан колектив, који редовно измирује пореске обавезе и налази се на такозваној „бијелој листи“, да сви радници које сам затекао задрже радна мјеста, да упослимо још педесетак нових радника, да сви остваре она власничка права у предузећу у обиму у коме су жељели, да уредно примају пристојне редовне плате које у просјеку износе око 720 еур и сва права по основу својих власничких удјела и да предузеће стекне нову своју (а не приватизовану) имовину и врло редовне и добре пословне ангажмане. Сваки од радника имао је прилику да уложи онолики оснивачки капитал колико је то желио. Ја сам вјеровао у то да ћу успјети и уложио сам највећи удио у предузеће, и на тај начин највише ризиковао, онда када је било најтеже и најнеизвјесније. Након 25 година, и ја и сви радници уживамо у плодовима нашег улагања и рада.
Коначно, лажно је представљено и питање скупштине власника предузећа одржане данас, на којој је наводно требало да ја додатно остварим нешто у имовини предузећа. Апсолутна неистина. Ради се просто о скупштини на којој је по новоусвојеном Закону о привредним друштвима требало усагласити акта предузећа, како не би било брисано из регистра.
На крају, желим да укажем да је хајка и позивање на линч било којег привредника који успјешно ради и ствара – наравно и за себе, али и за друге раднике, јесте одраз примитивних поступања која нису усмјерена ка развоју и просперитету, а покушај да се путем притиска штампе издејствују било чије гоњење или утиче на рад правосудних органа, је стил који је карактеристичан за оне који ништа друго не знају да створе, осим да уништавају оно што су други стварали.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
3. Posto nijesam mogla da proslijedim ovaj odgovor direktno na Portal in4.s na reakciju direktora firme “Jadoagent Bar” iz Bara, na clanak radnika/ulagaca objavljenog juce, prvo na Barski Portal, zatim na Bar na dlanu, a danas i na in4s, a isti je u vezi sa mojim stavovima pod 1 i 2 gore, kao i postovanja prema bivsoj Maticnoj kuci i stranim i domacim komitentima i bez ikakve na mjere da ovo ima veze sa sudskim procesom, koji je u toku, molim vas, da ga vi objavite i zadrzite na uvid javnosti. Hvala vam.
Nije tacno da u ovom predmetu ucestvuje sadasnjih 70 radnika, jer pravo po njemu imaju samo oni koji su osnovaci firme iz 1992. po svim tada vazecim zakonskim propisima, a njih je bilo 26 i uslovno, oni iz takozvane doregisyracije, a po meni, sustinski nepotrebne dokapitalizacije iz 1999.
Nije tacno da su neki, poslije osnivanja, napustili firmu zbog nepravilnosti, nego zbog materijalne strane, odnosno pokusaja obezbjedjenja hleba svojim porodicama.
Apsolutno je i tacno i dokazivo da si uplatio samo sumu u ekvivalentu 15.000,00 dolara. Radnici iz finansijskog odjela treba da kazu, da li je taj novac uzet iz kase preduzeca.
Tacno je da Jadroagent Bar, nije osnivanjem firme, u potpunosti privatizovan, zbog, po meni, nsjpametnije odluke Vlade ikad. Evo zasto: Crna Gora se tada nalazila u zajednickoj drzavi sa Srbijom, dok su bivse republike vec postale medjunarodno priznate nezavisne drzave. Znaci da je tom odlukom Vlade, sva imovina pravnih subjekata sa teritorija, sad nezavisnih drzava, stavkjena pod zastitu i kontrolu Vlade do normalizacije politickih prilika, stiteci na taj nacin, ne samo tu imovinu, nego i interes sopstvene drzave. To je uradjeno na nacin da je svaka firma, cije je sjediste bilo vani, a u cilju nastavljanja procesa rada, morala da se osnuje kao privatna po cetiri modela, tako da sa jedne strane radnici imaju pravo na ulozena sredstva, i sa druge, koristenjem te imovine za svoje poslovanje, naravno ako su bili sposobni za to, ali tu imovinu nijesu smjeli niti prodati, niti izdati, niti otidjiti na bilo koji nacin. Dakle, imovina nije oduzumana, ali jeste, hvala Bogu, stavljena pod kontrolu, koja je takva i ostala, jer se, u medjuvremenu Maticna kuca privatizovala, koja je, poslije skidanja sankcija i normalizacije politickih prilika, postupila izuzetno ljudski, odnosno u potpunosti nam je ustupila cjelokupnu imovinu na teritoriji CG, cak nam je prije toga bila stavila na raspilaganje i svoju filijalu sa sjedistem u Beogradu, ali …
Nije tacno da je ikad Poslovna jedinica Jadroagent Bar prestala da radi, samo je, poslije zavrsenog osnivanja, a ubrzo i uvodjenjem sankcija prema zajednickoj drzavi i posljedicno, totalnog prekida platnog prometa, dio radnika poslan kucama do daljnjega.
Netacno je da je bilo koji radnik pokazao nezainteresovanost za osnivanje firme i uplatu uloga, cak i u vecem iznosu, nego je bilo propisano Odlukim Vlade, svi podjednako u istoj visinu od directora do higijenicarke.
Tacna situacija u toj firmi, kad je poslije godinu dana UO, tebe doveo i postavio za directora, samim tim je i prekrsio sve pozutivne akte o cijoj zakonitoj implementaciji je trebao da brine. Tada je, UO takodje, nezakonito smijenio direktora, kojeg je bio postavio na godinu dana, ne vodeci racuna da se taj director u tom periodu pokazao i strucan da vodi firmu i da organizuje proces rada u njoj. Takodje je tacno da je Predsjednik UO nastavio da radi i poslije isteka zakonskog roka i to punih sest godina, kao clan Odbora direktora, koje mjesto je po zakonu pripadalo meni.
Tvrdim pod punom moralnom i svakom drugom odgovornoscu da je UO, preuzimanjem upravljanja tom firmom, preuzeo najbolju firmu, potpuno cistog poslovanja, cvrsto utemeljenoj na visikim profesionalnim standardima u svojoj djelatnosti, sa ocuvanim imenom i ukljucenoj u sve prestizne medjunarodne asocijacije i zastupnikom najboljih osiguratelja i P&I Clubova i jedine, ukljucene u Privrednu Komoru kod kuce. Uz sve ovo i u materijalno dobrom stanju sa dosta visikim fondom novcanih sredstava na svojoj stranoj banci, bez centa duga bilo kome, osim radnicima firme, za plate, jer nijesmo imali direktora., a naloge za njih ja nijesam htjela da potpisujem, zbog odnosa u agenciji,sto je bio moj uslov banci za prihvatanje samo naloga nasih dervishes i iskljucivo uz njihove prilozene racune savdirektn uplatom na njihove banke. Za rezijske troskove trebao je biti upotrijebljen samo novac zaradjen tokom sankcija. Zavrsni racuni nijesu radjeni samo posljednje dvije godine prije skidanja sankcija, do tada jesu i sa uredno knjizenim nasim ulozima.
Na kraju, takodje tvrdim, da za cijelo vrijeme , firma nije imala niti dobila bilo kakvu pomoc, osim deklarativne i samo od pok G-dina Andrije Dabanivica, direktora Prekookeanske, sa bespovratnih 10000,00, koje su po mojoj odluci i uz konsultaciju sa tada prisutnim radnicima, date kao plate svim radnicima sa uplatom pripadajucih dazbina. Ovo je jedina i dokaziva istina o predmetnoj firmi, jer ja sam ta osoba, koja je na svoju nesrecu, jednoglasno izabrana od svih ulagaca, na funkciju Predsjednika Skupstine i kasnije, kad su se ciljevi poceli ostvarivati, isto tako jednoglasno osporavana i onemogucavana da normalno radi, makar bez te vrste problema. Sve cinjenice o poslovanju, osim finansijskih, izuzimajuci gore navedeni dio, su mi ovako dobro poznate jer sam ga sama vodila i do dolaska UO i poslije, sve do pred kraj odlaska u penziju.
P.S. u nemogucnosti da moj komentar proslijedim direktno preko vase mreze, iskoristila slucajnost mojih reagovanja na stav G-dina A. Nikolica, preko Pobjeda Portala, istog dana, sto objašnjava pod 1, 2 i 3.
Мој добри носачу кофера, зашто се љутиш ако си чист као што кажеш?? Јел због тога што је прпа??
Цио Бар зна зашто често путујеш у Аргентину!!!
Носачу кофера ово је нека нова Црна Гора на коју ћеш се морати привићи
Sada kada dodje nova uprava u luci i novo tužilaštvo, a i sudstvo bude nezavisno biće ti veselo Banoviću
Tužilo ga je 7 ljudi od čega 2 trenutno zaposlenih i 5 bivsih radnika
Sva mu je istina ovakva!
Zasto nije dozvoli starim vlasnicima da njihovi procenti udju u vlasnisčku strukturu. Isto tako nije im dozvolio da u novi osnivacki ulog uplate preko 500dolara nego je samo svojoj snahi i poltronima dao da uplate više. Od uloženih nepunih 31 000 on je uplatio 15 000 iz kase preduzeca na svoje ime.
Sud ce mu suditi a mediji ce biti u toku.
ramo bralić i kriminalci iz sdp su ti omogućili da ukradeš jadoaget, banoviću