Имамо среће. Живимо у времену Новака Ђоковића

Новак Ђоковић је свргнуо краља шљаке Рафаела Надала у правом спектаклу, какав дефинитивно само њих двојица могу да пруже љубитељима тениса. Епски меч, класик какав се не виђа, историјски дуел, само су неки од епитета којим су светски медији описали јучерашње полуфинале Ролан Гароса.

А можда је најбољи опис свега виђеног дао Дијего Шварцман, десети тенисер света, упутивши питање колегама: „Да ли ми тенисери играмо исти спорт као ова двојица?“.

И заиста је деловало прексиноћ, али не и први пут, да кад Новак и Надал „укрсте рекете“ тенис поприми неку другу димензију и постаје неки нови спорт. Као да на терену не гледамо људе, већ савршено дизајниране машине које раде оно што другима никад не би ни пало на памет да покушају.

Ђоковић против Надала ─ Борба титана

Када би се снимао филм о суперхеројима са рекетом, не би било потребно измишљати ликове и њихове моћи. Довољно би било копирати оно што ова двојица ветерана показују већ готово деценију и по. Некада делује да ни сами нису свесни шта су у стању да ураде на терену. Прелазак из тоталне дефанзиве, док је тело ван баланса, у страшан контранапад је нешто што после њиховог одласка у пензију више нећемо гледати.
Ударци одабрани у делићу секунде делују нестварно, ванземаљски, остављајући противника прикованог за земљу „ломећи“ му кичму.

И делују паралишуће на психу, а блокирају цело тело бар на неко време.

У њиховом случају, то траје само до следећег сервиса, а онда све испочетка. Нова епизода, нови сценарио, нови заплети. И поново потпуно непредвидиви.

Њихова прецизност једнако задивљује свакога ко је макар једном замахнуо рекетом као и оне који су цео живот посветили овом спорту. Запањени и у чуду су синоћ били и Енди Мари и Дел Потро, описујући игру као „чисто савршенство“ и да „боље од овога не постоји“. И заиста не постоји. Синоћ су и неки који не прате тенис увидели зашто их називају титанима. Зашто је њихов дуел највећи у историји белог спорта. Видели су шта све може да изрежира само један једини поен. А „тукли“ су се преко четири сата… Видело се колико је потребно снаге, воље, вере, храбрости, концентрације, зноја и рада да се победи.

А видело се и ко је од два титана за милиметар већи, за делић секунде бржи, отпорнији и чвршћи, храбрији… Видело се ко је Новак Ђоковић у најлепшем издању.
Човек поред чијег имена ће можда једног дана стајати — најбољи светски тенисер у историји. Можда и неће. Али свакако већ сада стоји — највећи којег је Србија икада имала.

И како је то јуче рекао легендарни водитељ Воја Недељковић: „Децо моја! Имао сам среће у животу. Живим у времену Новака Ђоковића.“

Имамо и ми… Хвала, Новаче!

Александар Милачић, Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: