Свемирим те амандманом

Писма са села којег више нема:

Пише: Емило Лабудовић

Скупштина Црне Горе још једном је учинила оно што није морала и на шта је, до ње саме, нико није могао натјерати. Још једном је клекла пред домаћим извршиоцима страних налога и још једном неупитни злочин у Сребреници издигла на толико извикани и ништа мање сумњив ниво геноцида.

Кажем, још једном, јер је у једном од претходних сазива већ прихватила резолуцију европског парламента на исту тему. Ервин Ибрахимовић, гласноговорник групације која има задатак да скупштинску владајућу већину држи у стању перманентне напетости и на ивици разлаза, након деценије ћутања у Миловом удобном и врло лукративном крилу, напрасно се „присјетио“ страдања „свог“ народа и у ципеле којима нова власт још увијек клеца убацио пиљак који треба да направи крвави жуљ.

Али, лакмус – папир који је он убацио у скупштинску политичку мјешавину не само да је јасно раздвојио базу од киселине већ је хируршки прецизно показао гдје је ко и за шта је ко. Усвијена резолуција, јасна и далтонистима видљива подјела на црвене и злене „дугмиће“ коначно је раоткрила главну политичку маскараду у црногорском парламенту – жуте „дугмиће“!

Интервенција Демократа на сребреничку резолуцију фамозним „анандманом 5″, чиме се, наводно, са свих народа бивше СФРЈ, па тиме и српског, скида анатема „геноцидног народа“ показала се као јефтин демагошки трик којим је требало да се оправда њихова људска и политича дволичност. Бити „за“, али тако да то и они који су „против“ не доживе као негативан однос.

Нешто попут парафразе некад култне загребачке позоришне представе „Гледај тако да останем невина“! Невиност политичког мешетарења Демократа и њихове „корисне нејасноће“, разапетост између обећања својим менторима да ће гласати за резолуцију, с једне, и страха од одмазде оног дијела њихових подржавалаца који још држе до истине, патриотизма и јасних политичких ставова, са друге стране, није успио да „аманданом 5″ камуфлира ни њихов чувени демагог, Момо Копривица. Онај Момо за кога се још увијек дејствујући премијер ономад вајкао што га не одабра мјесто Лепосавића.

Демагошка флоскула којом је још један прст у око српском народу требало да буде умотан у вату, да су за злочине одговорни појединци и да ни један, па ни српски, народ није геноцидан, подвала је достојна оних чувених правних формулација из Рамбујеа. Или, како би Срби, српски, рекли: није г*вно него се пас посрао“, да ми опросте језички чистунци. Чињеница је, записана на првим страницама уџбеника Кривичног права, да је злочин акт појединца или организиване групе и да се не може приписати најширем колективитету.

Али, кад се може, све се хоће, како гласи један новији рекламни слоган, па су креатори правне патформе на којој су саздане скоро све осуђујуће хашке пресуде српским политичарима и генералима, измислили и примијенили принцип такозванђе „командне одговорности“ као правни основ за утврђивање кривице. Тим принципом успостављена је директна веза између злочинца као појединца и цјелокупне командне и политичке структуре, све до њиховог врха.
Али, ако се злочин, ма којих размјера био, још увијек правно и кривично веже за појединца или групу, са геноцидом је нешто сасвим друго.

Јер, ако је геноцид дефинисан као „намјерни покушај дјелимичног или потпуног уништења једног народа“ онда се његово извршење никако не може свести на појединачан или злочин уже групе. Један народ, или његов већи дио, може да покуша или уништи само други народ, и тачка. Анериканци Идијанце, Американци Црнце, Анериканци Јапанце, Американци Вијетконговце, Њемци Јевреје, Србе и Цигане, Турци Јермене…, итд. Код злочина геноцида, управо због његове обимности, због дужине времена у којем се врши, броја егзекутора који га врше, свеукупне логистике која га прати, ни један народ, нити држава у којој је организован, не могу бити амнестирани од одговорности. Зна то и демагог над демагозима, Момо Копривица.

Ако је у Сребребици био злочин, могуће је да га је планирала, организовала и спровела „злочиначка група“ око Ратка Младића. Али, ако је у Сребреници извршен геноцид, а то је као аксиом остало записано у резолуцији, онда је одговорност кудикамо шира и као мрачна сјенка се надвија над васколики српски род. Амандман бр. 5 великог „стручњака“ за право, Мома Копривице, је само плацебо ефекат са циљем да олакша гутање горке сребреничке пилуле.

Али, врхунац дволичноси Демократе са „нашим Алексом“ демонстрирале су који минут касније, „пожутјевши“ у тренутку када се одлучивало о смјени министра Лепосавића. Јер, ако су отворено гласали за резолуцију у којој се сребренички злочин квалификује као геницид, онда је било сасвим природно, очекивано, ако не људски а оно политички коректно, гласати за смјену онога који је тај став оспорио. Покушај скривања иза „жутих“ дугмића био је врхунац демагогије и одсуства политичког морала, ријетко виђен у Скупштини Црне Горе. Испоставило се да је етаблирани Пура мала маца за „нашег Алексу“ и његову „дружину пет петлића“!

Промотери „побједа а не подјела“, без имало скрупула и политички врло себично, до балчака су зарили нож подјеле у ткиво побједничке коалиције. Да су у том тренутку „позелењели“ (а и слијепац види да су под кожом зеленији и од Либерала) било би поштеније, било би коректније и, ако у политици има и мрвице људскости – људскије. Подвучене жутим, Демократе су демонстрирале политичку себичност на каквој би им и Мило могао позавидјети.

Неће ме ни мало изненадити да ће управо из тих уских и себичних разлога, одржавати на апаратима мртваца званог кабинет Здравка Кривокапића све до момента док не процијене да су им акције на политичкој берзи толико скочиле да могу на нове изборе. Али, српски народ, кичма и есенција снаге која је покренула замајац промјена у Црној Гори, сопственим очима је видио шта се дешацало, ко је за шта и за кога.

Па сад, на њему је да одлучи вјерује ли више својим очима и сопственој памети или ће их свезнајући Момо Копривица опет свемирити неким новим „амандманом број 5″!

До нове резолуције или неког другог Лепосавића, живјеле побједе које су подјеле, дубље од кањона Комарнице!!!

Прочитајте ЈОШ:

(ШОКАНТНО) Најновија скупштинска већина забранила слободу мишљења и говора

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: