О Гуливерееее, сјаши с „коња“ више!

Пише: др Момчило Д. Пејовић

У оном свеколиком (опште)народном метежу и смутњи политичкој „стручна“ лица из државних унутрашњих служби (пре)познаше у њему перспективног и талентованог свенародног „јахача“ у будућој Црној Гори! Са улице га извукоше и попеше на тек приспјела „дората“, млада и тек оседлана!? А, бијаше и он млађан, (по)висок, љепушкаст момак, што би рекли добар материјал – сировина за обраду!

Зна(ло) се од прије, а ко би могао то и бити сем њега – Гуливера, нешто касније од „милоште“ (на)званог „двометрица“ Ноков(а)?! Једно вријеме, дуго су се они „рвали“ и такмичили у „јахању“!? Наравно да млађи и височији, подучен вјештинама „политичким“ надвлада свога „учитеља – професора“, који ће се нешто касније (не)вољно поталаушити и спремно увући у „ладовину“ добивши националну мировину, а остављајући „јахаће коње“!

Како тада (за)сједе у већ припремљено му „седло“ тако „народу црногорском“ оста(де) до данашњих дана, на бурно и режирано одушевљење и „задовољство“ великог броја грађана! И не скида се, нити се кани, са већ остарелог „дората“!? Ослача(ло) му „седло“, ма и „дорат“ иако су и један и други (о)старили једанак! Сада посебно, када је мало поодмакао са годинама и када су сиједе власи почеле увелико да се не могу сакривати, а наочале постале обавезан декор – „алат“ за читање.

Готово да су за ове три деценије јахања „дорат“ и његов „јахач“ срасли и као да се не могу никако раста(ви)ти!? Чудно јесте, па се запитати морамо: А зар се седло на „коњу“ није излизало или одрло од тродеценијског и даноноћног „јахања“ и трљања задњицом?! Па ваљда је спремно за „замјену“?! А доста је и дурало – издржа(ва)ло! У неким „демократским“ и хуманијим државама „коње“ мијењају често, а богме и „јахаче“ чим не постижу добре резултате или направе какав скандал и аферу! У „држави“ Црној Гори, референдумској или Лајчаковој, независној, усправној и НАТО-вској и „коњи и јахачи“ се не мијењају, до изнемоглости остају или док не одапну односно медицина (п)остане немоћна!

Током (пре)дугог „јахања“, некад касом а понекад у галопу, Гуливер – „двометрица“ као вјешт и незамјењив „јахач“ био је „приморан“ да мијења „положај“ сјеђења на његовом „коњу вранцу“! Понекад би сједио на његовим широким сапима, а некад био за вратом чврсто се држећи за бујну „доратову“ гриву! Највише времена проводио би у „седлу“, јер му је ту било најудобније, најсигурније и најпрофитабилније за повремено бављење бизнисом, када би ријетко „искакао“ из седла, али увијек са једном ногом „закачен“ за узенгијју!

„Стручне“ службе „државе“ Црне Горе (по)бринуле су се да њихов млади и талентовани „јахач“ добије додатно високо „образовање“, које се учи само у пракси код прекаљених професионалаца као појединаца! Учио је тешки „занат“ вриједно, савјетовано памтио брзо, вјешто савладавао задато градиво, изговор слова „р“, језичке препреке, политичке недоумице и страначке заврзламе и пречице, испразне демагошке говоре! Само није показивао интересовање за стране језике и коришћење рачунара! Наравно, није се либио да мијења своја мишљења или политичке ставове, које је током времена одбацивао чешће него змија кошуљицу, а све зарад својих политичких остварења и „држа(в)них“ циљева!? Политичке су му метаморфозе ишле од руке, биле омиљене и саставни дио његовог личног „програма“ и дјеловања, „визије“ за напредовање у државничкој каријери и ка даљем опстанку на власти односно у „седлу“,  са којим је готово срастао током три деценије неуморног и даноноћног „јахања“ свога још не липсалог „дората“!

Ни мало „не жали“ Гуливер – „двометрица“ за изгубљених 30 година најслађег и најлепшег живота, јер је дао своме народу – грађанима све што је  стекао сопственим и поштеним радом, па зато они живе са стандардом који је висок и испод је (ев)ропског просијека! Али је на другој страни себи и своме потомству обезбиједио бољи живот и много удобније услове за неколике генерације унапријед! О Гуливерееее, сјаши  с „коња“ – више!

Наравно, ово је кратак наставак за мој (о)давно објављени текст „Гуливер на коњу“, а који је „неопходан“ за разумијевање „чуда“ која су у тродеценијског јахачкој владавини седмоструког премијера, несмјењивог страначког лидера и „предсједника свих грађана“ постала свакодневица у „најљепшем кавезу (затвору) на свијету“!?

Прочитајте ЈОШ:

Земља чуда!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: