Мање поклона за српске званичнике због короне

Александар Вучић задржао је у личној својини четири дара, а међу њима су хемијска оловка којом је потписао Вашингтонски споразум 4. септембра и кључ од Беле куће, који је добио од председника САД Доналда Трампа.

За 11 година, колико се објављује Каталог поклона које су примили јавни функционери у Србији, 2020. је убедљиво „најсиромашнија” – због ковида 19, наравно. Током прошле године Агенцији за спречавање корупције пријављено је укупно 210 поклона из 24 органа свих нивоа власти. Поклоне је примило укупно 29 јавних функционера, а као и претходних година, највише – 44 дара – добио је председник Србије Александар Вучић. У току 2019. године, рецимо, Вучић је примио 121 поклон.

У досадашњем раду агенције, која од 2010. контролише евиденцију поклона који се добијају „у вези с вршењем јавне функције”, највећи број пријављен је 2017. године – 729 поклона укупно. За 2019. пријављен је 681 дар јавним функционерима. Агенција је закључила „да је значајан пад у броју пријављених поклона примљених током прошле године индукован пандемијом ковида 19, која је у Републици Србији проглашена 6. марта 2020, што је узроковало редуковање протоколарних и пригодних сусрета јавних функционера”.

Највећи број поклона у прошлој години примљен је у децембру, када је пријављен пријем 54 поклона, потом у фебруару (50 поклона) и у јануару (30 поклона). У априлу, према подацима из пријава, није било ниједног поклона, док су у мају примљена само четири поклона, а у августу – два. „Наведено осцилирање у вези с примљеним поклонима директна је последица пандемије, што се нарочито увиђа на подацима за април и мај 2020. године, када је трајао локдаун на територији Србије”, наводи се у статистичкој анализи каталога поклона, коју је Агенција за спречавање корупције објавила на свом сајту.

Ова анализа за 2020. садржински се унеколико разликује од оних рађених у претходним годинама, а разлог је промена закона. Чланом 63 Закона о спречавању корупције прописано је да евиденција поклона коју води орган јавне власти, а која се доставља агенцији, не садржи податке о поклонодавцу, што је битна разлика у односу на претходно законско решење, истичу у агенцији. Значајна промена закона огледа се и у томе да јавни функционер и члан породице имају право да задрже у својини протоколарни или пригодни поклон чија вредност не прелази 10 одсто просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Србији, док је по претходном закону овај проценат износио пет одсто.

Међу поклонима који су Агенцији пријављени током 2020. године, примљено је укупно 160 (76,19 одсто) протоколарних и 50 (23,81 одсто) пригодних поклона. Протоколарни поклони су они које функционер прими од стране државе, њеног органа или организације, међународне организације или страног правног лица приликом службене посете, гостовања и слично, а пригодни поклон је онај који је уручен функционеру у приликама када људи традиционално размењују поклоне. Највећи број протоколарних поклона пријавили су Генерални секретаријат председника републике, Министарство спољних послова и Министарство одбране. У режим јавне својине пренето је укупно 165 поклона, односно 78,57 процената свих пријављених поклона, док је у режиму личне својине јавних функционера задржано 45 поклона (21,43 одсто).

Председник Вучић задржао је у личној својини четири поклона – хемијску оловку којом је потписао Вашингтонски споразум 4. септембра (процењена на 6.000 динара), кључ од Беле куће (који је добио од тадашњег председника САД Доналда Трампа, 5.000 динара), два метална сталка за боцу (5.000 динара) и три флаше вина (5.000 динара). Дарови који су остали у јавној својини вредни су 2.740.000 динара. Међу овим поклонима је и најскупљи уопште у прошлој години, од 800.000 динара – „урамљене деонице које је купио српски кнез (Милош) Обреновић за изградњу тунела испод брда Будима, почетком 1840. године”, димензија 78 пута 62 центиметра. Ово је био рођендански поклон председнику, који му је 5. марта „уручио амбасадор у име поклонодавца”.

Следећи најскупљи поклон је такође рођендански. Процењен је на 400.000 динара – скулптура „Косовски јуриш” академског вајара Миливоја Мићића, изливена у бронзи. Вучић је добио и урамљену таписерију с мотивом маузолеја испод крошње дрвећа, вредну 300.000 динара, а уручена му је приликом предаје акредитива 12. маја прошле године. На церемонији отварања „Турског тока” у Истанбулу 8. јануара добио је, између осталог, ручни сат „Златоустовски часовни завод” 195 ЧС, процењен на 110.000 динара. А приликом обележавања Дана победе у Москви 24. јуна Вучићу су поклоњене три урамљене реплике Акта о војној капитулацији Немачке на руском, енглеском и немачком језику (100.000 динара) и аутомат система „Шпагин” (ППШ), калибра 7,62 мм из 1942. године (90.000 динара). На 100.000 динара процењена је и српска официрска сабља М 1895/1995, коју је добио 14. јуна приликом војне вежбе у Такову.

После председника републике, међу органима јавне власти највише дарова пријавили су Министарство одбране – 39 и Министарство спољних послова – 20. Иначе, то може да значи не само да су добили највише поклона, него и да су ови органи најажурнији у испуњавању ове своје обавезе. За 2019, поклоне је пријавило 40 органа, а поред председника републике (121) те године највише поклона пријавила је Народна скупштина (67), Министарство одбране (66) и Војнообавештајна агенција (43).

Када је реч о јавним функционерима који су примили поклоне, највише су их добили министар Александар Вулин – 26 (већина док је био министар одбране) и бивши председник Скупштине града Новог Сада Здравко Јелушић – 16, који су их оставили у јавној својини. Министри Никола Селаковић и Бранислав Недимовић примили су по 15 дарова, с тим што је шеф дипломатије све поклоне добио у новембру и децембру, а министар пољопривреде све у децембру као новогодишње поклоне. Селаковић је своје пренео у режим јавне својине, а Недимовић је све поклоне задржао у личној својини, будући да су били претежно храна и пиће, а најскупљи су били они од 3.500 динара.

Премијерка Ана Брнабић примила је 10 поклона, а по седам су добили председник Народне скупштине Ивица Дачић, министри Маја Гојковић, Татјана Матић и Небојша Стефановић, директор БИА Братислав Гашић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић. Министар финансија Синиша Мали примио је један поклон, пригодни, од 3.000 динара.

Укупна вредност поклона које је Вулин добио износи 141.880 динара (најскупљи је сет пет сребрњака од 26.000), Јелушићеви поклони су процењени на 81.820, Селаковићеви на 91.600, а Недимовићеви на 35.900 динара. Најскупљи поклон који је добила премијерка Брнабић је „акварел локалног уметника и златник” – 11.000, а укупна вредност њених поклона процењена је на 46.500 динара.

Органи јавне власти на републичком нивоу примили су укупно 172 поклона, а јавни функционери су 44 поклона задржали у личној својини, док је преосталих 128 поклона пренето у јавну својину. На покрајинском нивоу примљена су укупно три поклона и пренета су у јавну својину – председник Скупштине АПВ Иштван Пастор примио је један, а председник Владе АПВ Игор Мировић – два поклона. На локалном нивоу примљено је укупно 35 поклона, а само један је задржан у личној својини. На локалном нивоу поклоне су примали градоначелници – 17 поклона, један председник скупштине града – 16 поклона, и један заменик градоначелника – два поклона.

Од амајлије до маслиновог дрвета и заштитне маске

Листа примљених поклона у прошлој години садржи, између осталог, по један албум, сет сребрњака, амајлију, пиштољ, пушку, сабљу, бисту, ћилим, заставу, значку, кључ, кошуљу, кравату, ибрик, маслиново дрво, осушени лист дувана у раму, музички инструмент, заштитну маску… Ту су, рецимо, и по две вазе, ручна сата, медаљона и златника, по три иконе и календара, четири гравуре, пет медаља, девет тањира, 10 монографија, 11 макета, 14 предмета народне радиности, 21 слика, 23 флаше пића, 30 књига…

Највише дарова од три до десет хиљада динара

Вредност поклона које су јавни функционери примили током 2020. године креће се од 650 до 800.000 динара. За 14 поклона процена новчане вредности још није завршена. Вредност највећег броја поклона је у распону који износи од 3.000 до 10.000 динара – укупно 74, од којих су јавни функционери девет задржали у личној својини. Нешто мањи број поклона је у вредности до 3.000 – 71, од којих је 35 пренето у јавну својину, а 36 задржано у личној својини. Сви задржани поклони у личној својини – укупно 45, налазе се у ове две вредносне категорије, док су сви поклони у вредности преко 10.000 динара пренети у јавну својину. У 2019. најскупљи поклон, вредности 1.200.000 динара, пријавило је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – реч је о бакарној бисти Достојевског, делу руског вајара Григорија Викторовича Потоцког.

Извор. политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: