ИН4С

ИН4С портал

Проблем српских презимена у расрбљавању

1 min read

тробојка

Пише: Владо Шушњар

Свака особа има своје име и презиме.Оно што га чини јединственим бићем,јединком која функционише у друштвеном животу.Основни идентитет од којег појединац полази је његово име и презиме.Зато се и каже “Лично име“. Као што је случај са појединцем,тако је и са родом (нацијом), имена и презимена нам говоре ко смо и коме припадамо.

И док имена варирају и могу бити и из туђине,презимена иду линијом предака. Порекло човека и његов родослов потичу из групе презимена којој припада,било да је реч о мајчином или очевом презимену. Српска презимена су доживела бројне измене у својој дугој и богатој историји. Од периода до периода, од завичаја до завичаја, од околности и бројности па све до разних појединачних занимања и надимака,али без обзира на све,увек се знало која су то српска презимена,к ако су настала и која се Слава слави као породични заштитник куће(породице и породичног презимена). Српска презимена су богата и лепотом и бројношћу, разграната у најлепше и најплодоносније гране Српског распознавања и припадности једној и неделивој нацији, једном српском роду.

Прва српска презимена, нису била на ић,овић,били су то други завршетци,са истим или скоро истим значењем. Прва презимена код Срба била су са завршетцима;-ИНА-,ИН,-ОВА,-ОВ,-ЕВ,-АЦ,-СКА,-СКИ,и наравно недефинисана презимена,без групе завршних слова.Тек у 18.а посебно у 19. столећу,презимена на –ић,-овић,добијају данашњу распрострањеност и употребу.Без обзира на религију,без обзира на спол и завичај,без обзира на завршетак,презимена су била и остала,необориви доказ ко сте,шта сте,и оно најважније коме припадате.

Е,ту долазимо до суштине овог текста.

 Украли нацију,оставили им презиме.

Процес расрбњавања траје најмање 500 година, било да је реч о Османлијама, Германима, Ватикану, Венету, Влашкој (данашњој Румунији), Басарабији (данашњој Молдавији) или Поносној Српској Лужици.

И док су успели да Србе “растворе и претворе“ у Румуне, Молдавце, Немце и Мађаре, остали су Срби којима нису успели да избришу ни Српску генетику ни Српску припадност ни Српско презиме, данас их знамо као браћу из бивше југе.

 Реч о Румунима, Молдавцима и Мађарима.

Постоје примери презимена у Румунији, Молдавији и Мађарској која све говоре. У Румунији су Српским презименима додали фантомски наставак И.

Тако да су чланови породице Поповић,постали Поповићи. Јовановић-јовановићи.Милошевић-Милошевићи ,Белодедић-Белодедићи, и тако даље.

Код Мађара опет у игри је једно друго слово. “Митско“слово С. Тако да Јанковић, буде Јанковићс (по мађарски Jankovics), Поповић-поповићс, Ковачевић-Ковачевићс,и тако редом.

Презимена Ковач и Хорват су два најчешћа презимена у Мађарској. Прво је свима јасно, Ковач, као ковач, где у мађарском језику постоји реч ковач, а друго презиме Хорват, шта год говорили из Загреба је Српско презиме које означава брђанина, стара Српска реч Хрбат знати управо то брђанин. Реч хрбо-брдо.

Сетимо се само великог Српског јунака Јована Хорвата из 18-тог столећа.Чије је порекло из Јужне Србије (Вардарске Србије,отуда и презиме,које описује брда,планине).

Данас, сви такозвани Хрвати, Муслимани(од 1993. Бошњаци), северни Македонци, Словенци и од 2006 лажни Црногорци-монтегрини. осе Српска презимена. Муслиманима су избрисали Српско име из презимена,некима су и остала Српска имена као први део презимена,тако је на пример велики махалашки маг бошњачког фашизма Мухамед Туљо носио презиме ФИЛИПОВИЋ. “The horror. Тhe horror“ Завапио би и Марлон Брандо, каква је то апокалиптична судбина сада,з адесила и сиротог туљу да има подсетник да му се неки предак звао Филип. И Стећак код бугојна би проплакао. Ако му је било за утеху није он био једини, Семиха Боровац(Боро),Сулејман Тихић(тихо,тихомир),Тарик(опет)Филиповић,Фата Орловић,Енвер Марић,Фуад Ковач,Мустафа Боровић,Дамир Никшић,и тако даље.

Јасно, већински имају први део промењен,приликом преласка на ислам, тај део им је био замењен, тако да је на пример Јовановић, постао Мехмедовић.

И док су неки добијали префикс по арапским именима Мухамед, Мухарем, Ибрахим, Мустафа, Омер, други су добијали префиксе по титулама које су их следовале ,бег, паша, ага, ефендија, Чауш, баша, делибаша, спахија, имам, муфтија, а неки су били једноставнији па су ставили ислам у префикс.

И тако посташе Беговићи, Баше, Пашићи, Исламовићи, Мустафићи, Чаушевићи, Ефендићи, Имамовићи, Муфтићи, Делибашићи...

Ипак код свих је остао завршетак ИЋ, ОВИЋ.

Српски корен им нису исчупали,остао је у виду презимена.

Немци имају своја презимена, Данци своја, Руси своја, Кинези, Јапанци, Монголи,свакоме је јасно ко је вебер, ко је паулсен, ким, јанг, грожан…

Најбољи примери су британци.Зна се ко је чије презиме,  ирско,шкотско,енглеско. Свако има своје порекло,своје значење, и нико не посеже за туђим. То нас доводи до Срба римокатолика најгорих Срба, такозваних Хрвата.

Јовановићи, Богдановићи, Милановићи, Милошевићи, Петровићи, Поповићи, Савићи,Лазићи, Недељковићи, Ивановићи, Ковачевићи, Ковачи, Остојићи,  Деспотовићи, Радовићи, Илићи, Ивићи, Филиповићи, Костићи, Бранковићи, Дејановићи, Тодоровићи, Радићи, Војводићи, Субашићи, Јанковићи, Сретеновићи, Стевановићи, чак и презимена СРБ и СРБИЋ, постоје и носе их самодекларисани Хрвати. Коме није јасно шта ова презимена значе и чија су, томе су одавно другосрбијанске вране и гаврани попили мозак.

Како два народа народа могу носити иста презимена.

Поставља се логичко питање, како два (или више) народа могу носити иста презимена.  Одговор је лак и недвосмислен. Никако. Тај случај није забележен у људској историји, етнологији, етимологији, лингвистици, ни у једној познатој научној грани. Тога нема ни међу афричким племенима, индијанским заједницама у Америци, ни међу домородцима Кариба и Океаније.

Закључак;

Српски корен је довољно јак и у животном и у етнолошком смислу да га се не може ишчупати, не може га се уништити, ма колико се ко трудио.

Наука и знање, српски су пријатељи, а истина и правда верни савезници.

Докле год знамо ко смо и шта смо, коме припадамо, шта је наше и чувамо и негујемо истину и науку, спаса нам има. Ништа није ни пропало, ни тешко, ни далеко а најмање немогуће.

ОВЕ ГОДИНЕ НА ГАЗИМЕСТАНУ, У ДУБРОВНИКУ, У НИКШИЋУ, У САРАЈЕВУ У БЕЛОЈ КРАЈИНИ, У КНИНУ, У ВУКОВАРУ, У ПРИЗРЕНУ, У СКАДРУ, У СКОПЉУ, НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!!!

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “Проблем српских презимена у расрбљавању

  1. NE VREDI BRATE HRVOJE IZVADI dnk PA VIDI KO SI STA SI I KOG SI POREKLA.sISLI STE SA PLANINA hrbati danas Karpati pred najezdom Mongola i samo vas je Jadran zaustavio da ne zavrsite negde u kORZICI ILI. Africi.
    ALI AKO HOCETE DA BUDETE BI MARSOVCI SAMO NE sRBI, ONDA NE SVOJATAJTE SRBE KAO HRVATE KAO NPR, TESLU NIKOLAJA SINA MILUTINA I gEORGINE IZ PRAVOSLAVNE SRPSKE LOZE STARE VISE STOTINA GODINA.

  2. Наука и знање, српски су пријатељи, а истина и правда верни савезници. То је лепо речено, па је тога требало и да се држите, јер много тога што сте написали није тачно! Rазнe варијантe српских презимена нису претходиле најчешћим патронимиконима на ић, него се јављало истовремено, а прецизније те процесе утврдити, нарочито када је реч о старијим временима је готово немогуће, због недостатака извора. Презимена су настала касно, али то све не сме да буде разлог да се пусти машти на вољу као што сте Ви учинили. И ти наставци које сте поменули означавају најчешће претке или место, а има и много другачијих, често тешко објашњивих корена. Оно с мађарским варијантама писања српских имена просто је само транскрипција, а написати то ћирилицом као да се чита Поповићс је у најмању руку бизарно. Оно о Хорвату и брду не вреди ни коментарисати! Што се тиче Мухамеда Филиповића, Туњо, а не Туљо, како сте написали је његов надимак, а презиме је увек било Филиповић. И откуда Вам паде на памет да се одрекао презимена Филиповић? То је бар било једноставно проверити. Није никакво откриће да је највећи број муслимана (Муслимана, Бошњака) српског порекла, што верујем већина њих и зна и не оспорава, бар није до недавно, када су открили да су потомци богумила као неког посебног етноса (само да не буду потомци Срба), што је наравно потпуна бесмислица! Босански муслимани су чак показивали и нетрпељивост према правим Турцима, којих је и било сасвим мало. Читалац ваших размишљања о пореклу презимена може се запитати колико свему треба веровати, када нисте проверили податке о човеку који је можда још у животу, а исплели сте читаву причу! Очигледно не знате још понешто о таквим презименима. После примања ислама лична имена су била арапско-турска, али су презимена била наслеђена. Како је време протицало више је бивало презимена (патронимикона) већ према муслиманским личним именима. А таква презимена као Филиповић показују нешто на шта су њихови носиоци били и поносни – да је велики део босанске властеле после пораза примио ислам. Говорило се да познати писац Скендер Куленовић (аутор „Стојанке мајке кнежопољке“) вуче корене од самог бана Кулина, па отуда презиме Куленовић. Ово о томе како је могуће да припадници два народа могу носити иста презимена, почев од Срба и Хрвата, па даље до афричких племена, Кариба и Океаније боље да сте изоставили! Код многих нордијских народа постоји наставак -сон и потпуно идентична презимена, што је наравно логично, као и код нас – Срба и Хрвата! Што се нас тиче, Словени смо, језик нам је исти. Погледајте колико Милоша, Милана, Богдана има код Чеха, Пољака – Словена! Нећете ваљда да кажете да су они сви Срби! Даље, османске титуле – ага, бег, паша које су додаване муслиманским именима нису никакви префикси, као што Ви мислите, оно што се додаје некој речи се у језику назива суфикс! И, да закључимо, знање и наука јесу јако важни!

    2
    1
    1. Не би се рекло да сте и Ви пажљиво читали, јер, текст управо и говори да се овде ради о измишљању неких народа и прописивању дела Срба том народу. Једини истински Хрвати су они које знамо као Загорци, готово сви остали који се данас тако називају су Срби. То и јесте кључна порука текста. Ако узмемо да су муслимани и такви Хрвати посебан народ онда смо већ прихватили лаж уместо истине!

  3. Mnoga su naša prezimena vlaškog porijekla. Npr. najčešće prezime u obije države je Popović. Pop nije naša riječ no Vlaška. Naša je otac. Pa ipak nema prezimena Očević kod nas.

    2
    7

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *